Razmišljanje o prošlosti mi zadaje glavobolje, svaku reč i situaciju i događaj premećem po mislima nalazeći 'znakove' čak i tamo gde ih nema.

Ne možeš promeniti prošlost, svesna sam toga.

Kao što ne možeš znati šta te čeka u budućnosti.

Iako ja nemam ništa šta bi me čekalo u budućnosti. Gotovo je.

Svaki dan koji prođe , na čijem kraju ja i dalje posedujem svoja sećanja , me zabrinjava.

Zašto mi dozvoljavaju da postojim sa informacijama koje posedujem, sa znanjem koje je u mojoj glavi?

Plašim se.

Plašim se više nego što sam se plašila dana kada sam ušla u teleport svesna da odlazim na mesto iz mojih košmara.

Treba nekome da kažem, nešto da uradim, ali sam previše uplašena.

Najviše se plašim mogućnosti kraja. Kraja za sve nas, ukoliko neko nešto ne uradi.

Znam ko neće ništa uraditi : ON.

I ja, kako postaje sve očiglednije.

******

Tiru nisam videla prethodne dve lekcije pa sam pomislila da je uhvatila onog Priznatog, ali ona mi upravo maše sa dugog kraja hodnika, pokazujući mi da me čeka, onda pokazuje na svoju radnu ploču pa spuštam pogled na svoju i na novu lekciju koja se upravo pojavila na njoj.

"Skaj : održavanje i funkcionisanje"

Prelistavam ponovo spisak lekcija, sve do skoro nedelju dana unapred, ali ova se ne ponavlja uopšte.

-To zvuči veoma zanimljivo. -čujem dečački glas i tad shvatam da neko gleda preko mog ramena u moju radnu ploču.

Okrećem se ka smeđokosom dečaku privijajući ploču uz sebe najbrže što mogu.

-Ne smeš to da radiš. -govorim tiho pošto brzo proverim gleda li nas neko, osim Tire koja zuri u nas.

-Mislim da ću ja da idem na tu. -nastavlja on okrećući se i otvarajući ormarić, da bi iz njega izvadio malog robota koji mu skače na rame.

Da li je to lični 'pomoćnik'?

-Kako si uopšte uspeo to da uradiš? Ne možeš videti sadržaj tuđe ploče bez dozvole. Ne bi treb. ..-počinjem ali dečak se mršti i okreće velikom brzinom od mene.A onda požuri kroz gužvu.

Želim da ga sustignem i zahtevam objašnjenje, ali u isto vreme se uplašim da bih to značilo da ću i ja dospeti u nevolju . Očigledno je da će on upasti u jednu, ako već nije.

Ipak, jesam radoznala.

Otvaram sopstveni ormarić ; razmišljajući o tome kako sam sigurna da me pobegli dečak neobično podseća na nekog ; što je nepotrebno jer trenutno nemam ništa u njemu, pa ga odmah zatvaram.

Tad zvono odjekne hodnikom i ja se brzo upućujem ka Tiri a onda zajedno sa njom ka svojoj sledećoj učionici.

-Da li si našla onog dečaka? -pitam je na vratima, pošto su trenutno zatvorena što znači da lekcija nije spremna.

-Jesam, ali je pravi čudak. Izgubila sam ga pre nego što sam saznala njegovo ime. -zvuči pomalo odsutno i gleda me zamišljeno.

-Možda ćemo ga još videti.-kažem iako ne verujem u to . Već sam zaboravila i kako izgleda.

-Da, baš .- prokomentariše ona kad se vrata ispred nas otvaraju ispred nas.

Pomalo zbunjeno se okrećem oko sebe, shvatajući da smo ona i ja jedine osobe koje čekaju da uđu u učionicu.

******

Lekcija 'Skaj: održavanje i funkcionisanje' sačuvana.

-Kako su prošle tvoje prethodne lekcije? - šapuće mi Tira, jedine smo u učionici ako se Vaspitač ne računa.

Slažem ramenima.

-Bila sam na onima vezanim za Dom. Čak smo imali i neki kao test. Pravila uglavnom. -

-Ja sam bila na 'Maksim Blek', kako bih volela da sam upoznala tog čoveka to je nemoguće. -nastavlja ona dok ja posmatram još nekoliko učenika koji ulaze u učionicu objašnjavajući Vaspitaču da kasne zbog kasnog obaveštenja o lekciji. Možda mi se samo čini, ali izgleda kao da su svi stariji od nas dve.

-Nebeski lik? -pitam okrećući se ka njoj.

-'Nebeski lik' - ponavlja skoro nadureno. - A ko je po tebi od Trojice idol? -

Vajt, podrazumeva se.

On je jedini mislio na održavanje, neugrožavanje i opstanak Aetere.Dok su ostali mislili o pravilima on je rizikovao život Napolje. Iako su pravila gotovo jednako važna, ne poričem.

Ali, ne kažem ništa od toga.

-Nije mi 'idol'.... Ionako su to sve samo priče.-kažem to malo glasnije nego što želim pa se devojčica koja sedi nedaleko okreće da nas pogleda.

Naginjem se ka Tiri pa tiho nastavljam.

-Zar zaista veruješ o priči kako Trojica nastanjuju Aeteru, hrabri astronauti i sve to?To je legenda. Mit. -

-Ja verujem u Nebeske. - dobacuje devojčica i shvatam da se prebacila na mesto sa moje druge strane.

-Ja ne.-ubacuje Tira nadmeno -Ali verujem u Trojicu.I Zemlju. -

-Pa Trojica, tojest oni i njihove porodice su Nebeski.-govori ona devojčica.

-Nebeski su laž. Propaganda.Ali, Trojica, to je druga priča. Prava, istinita priča. -

Devojčica otvara usta, verovatno spremna na prepirku ali Vaspitač pročišćava glasno grlo privlačeći našu pažnju.

-Molim vas, pogledajte sledeći nacrt Skaja - govori Vaspitač : kruta sitna žena crne kose po imenu Neala.

Slika se pojavljuje iza nje, prikazujući nacrt Skaja iz vazduha. Po obliku on čini gotovo savršeni krug.

-Skaj, Astiago i Kutho su građeni tj dograđivani kružno.Za razliku od Spelanda i Jaglara.-govori Vaspitač monotonim, usporenim glasom.

Ali ja se svejedno naginjem preko stola upijajući svaku reč , pogotovo zato što pominje ostala četiri grada-države.

-Astiago, kao najmlađi je potpuno neplanirano i neorganizovano mesto. Jaglaru tj njegovim stanovnicima je po svemu sudeći simetrija veoma važna, pa se tako i razvija. -

Slika se menja prikazujući nacrt nečega što liči na gomilu razbacanih kvadratića i tačkica.

A onda ponovo sada prikazujući kvadrat. Na gornjem desnom uglu kratka linija se izdvaja produžava van kvadrata, a onda shvatam da se potpuno identična izdvaja iz gornjeg levog.

Simetrično.

Žena zastaje prelazeći pogledom preko odeljenja. Pošto uradi to nekoliko puta i ja se okrećem.

Ovo je lekcija sa najmanje učenika na njoj na kojoj sam do sad bila, ima nas ukupno oko tridesetak. Ali, niko nije napustio čas pošto je kopirao lekciju.

Tira me gurka pa se okrećem ka njoj, ali ona mi pokazuje ka Vaspitaču blagim trzajem glave.

Prvo ne shvatam u čemu je stvar a onda iza Vaspitača vidim sliku, i dah mi zastaje.

'To je Aetera.' pomislim, zadivljeno.

Nacrt samo, doduše. I možda i ne bih ni shvatila šta je u pitanju da se tačno u njenom središtu ne nalazi tačka, pored koje piše 'S.K.A.J' velikim crnim slovima.

Ne stignem da obradim celu sliku, a ona nestaje.

Vaspitač izgleda pomalo zbunjeno, mrmlja sebi nešto u bradu gledajući u svoj kontrolor.

-Šta se dešava? -šapuće mi Tira, pa slažem ramenima.

-Možda je pogrešila lekciju ili tako nešto? -govori ona druga devojka.

Nekoliko trenutaka vlada tišina a onda Vaspitač nastavlja da priča.

-Svaki od gradova-država, međutim, ima isti način funkcionisanja i održavanja. Na spoljnim zidovima nalaze se filteri za vazduh I vodu, kao i solarne ploče koje napajaju sve naše izvore energije. Njihovom pravilan rad nadgledaju i o njemu brinu posebno obučeni Programeri . Sve ostalo što nam je potrebno za život dolazi spolja, preko Delioca zaduženih za podelu resursa. Gradovi-države su zaštićeni su od Aeterinih vremenskih uslova kao i uticaja Divljine, tako da su isti unutar ovih institucija podešeni na optimalne za ljude. -

Pomalo me je zbunila poslednja rečenica, izgleda i Tiru vidim krajem oka jer se blago mršti od koncentracije.

-Kako je teleport dovoljno unapređen, održavan i funkiconalan za sve potrebe stanovnika, ne postoje zamene za ovaj vid transporta .-

Osim nogu, naravno. Ali njih gotovo više niko ne koristi osim mene I Airona, ponekad mi se čini.

Zanima me kakav je transport postojao pre teleporta sada.

Tada učionicom odjekne zvono, iza Vaspitača se pojavljuje znak da je lekcija završena a ona diže ruke u vis delujući mnogo opuštenije nego pre nekoliko trenutaka.

-Ostatak možete naći na vašim radnim pločama. Slobodni ste.-govori glasno jer je nekoliko učenika već ustalo pričajući međusobno.

-Upravo sam se setila. -govori mi Tira ustajući pa se okrećem ka njom.

-Čega si se setila?-pitam je.

-Na koga mi liči onaj dečak.-

-Koji dečak? Onaj što si rekla da je čudan?-

-Ne.Onaj što je malopre bio sa tobom.Ceo čas lupam glavu time. -

Zaista? A izgledala je kao da pomno prati lekciju, znam da ja jesam.

-Pa, na koga ?-pitam skoro nezainteresovano tražeći lekciju na koju ću sledeću da idem.

-Na tebe. -

Okrećem se ka njoj, mršteći se u pokušaju da razumem sta govori.

-Izvini? -kažem.

-Mada, sad kad te pogledam, shvatam da mi se verovatno učinilo. -govori brzo a onda me skoro gurne požurivši pored mene kroz vrata mrmljajući - Uhvati ću te.-

Ispratim je zbunjenim pogledom. Ona je definitivno luda. Pametna, da. Ali luda.

********

Ostatak školskog dana provedem veoma mirno, kako Tira nije bila u blizini.

Pomislila sam nekoliko puta da ona privlači čudne događaje jer se ništa izvan granica normale ne dešava dok ona nije u blizini.

Čim se vratim u Dom, odlučna da odmah nađem Airona, zaboravim da skinem uniformu za šta sam zamalo bila kažnjena pa sada pokunjena mojim iznenadnim buntovnim ponašanjem idem ka svojoj sobi.

Kako je Dom trenutno prepun, kao i od kad znam za sebe, trenutno delim sobu sa pet devojaka koje skoro ne viđam ni u sobi a kamoli van nje.

Naše sobe sadrže samo krevete i po šestinu velike zidne police u kojima se nalaze naše lične stvari, na mom delu se nalazi nekoliko knjiga i metalna kutijica u kojoj držim sve što mi Airon pokloni.

Odeća :dnevna , noćna i uniforma nam se dostavlja po potrebi u delu 'Potreba' kojim ih naručujemo.

Odmah pošto stignem da se presvučem Airon pronalazi mene.

Zagrli me sa ponosnim osmehom na usnama.

-Vidi ti učenice. Kako prošao prvi dan? -

-Upoznala sam jednu prilično čudnu devojčicu. Sviđa mi se.-

-Bravo, malecka.Rekao sam ti da će tako biti, sećaš se?-

Klimam glavom.

-Airone? Zašto mi nisi rekao za onaj navodni test? -

On se blago mršti.

-Pozvana si u Kancelariju?-

-Da. Neka žena mi je čitala moj ceo život.Pitala me je za ono.-

Airon promrmlja nešto tiho, prolazeći rukom kroz kosu. I ja tek tad primećujem.

-Airone! -viknem zaprepašćeno upirući prstom u njegovu crveno zelenu kosu -Šta si to uradio! ?-

Nasmeje se.

-Ne sviđa ti se?-

-Naravno da ne! Upropastio si sopstvenu kosu, volela sam je.-

Nasmeje se veselo pa me gurka ka vratima.

-Hajde, gladan sam.-

-Nikad ti to neću oprostiti. -navaljujem na šta se on samo nasmeje pa ja dodajem -I nisi mi ni rekao zašto mi nisi rekao za taj poziv u Kancelariju. -

-Nisam ti rekao jer nisam hteo da te plašim ni zbog čega. -

-Da li su i tebe isto ispitivali za tu kaznu? -

-Ne.Nisu. -

-Šta su te pitali?-

-Ništa. -

-Ništa? Kako?-

-Zato što nisam bio ni pozvan. -

Zašto sam onda ja pozvana?

-Ne brini se , mala. To oni nasumice rade svake godine. Verovatno je to nekad i imalo neku svrhu a sad samo održavaju tradiciju. Ne misli više na to, nego mi ispričaj na kojim si lekcijama bila. -

Tada se setim svoje prve lekcije. I odlučujem da potisnem zlu slutnju i kao i uvek verujem Aironu.

-Imali smo najčudniju prvu lekciju ikada. ..Slušaj. ..-počinjem a on se nasmeje pa zajedno krećemo ka trpezariji.

***********