Nikad sebe nisam smatrala osobom vrednom neke posebne pažnje. Iako sam oduvek znala da sam drugačija od ostalih.

Ne bolja od njih.Niti gora. Samo drugačija.

Ali, dođe mi ponekad ta misao 'Dali sam trebala znati? ', onda odmahnem glavom ne verujući u tok sopstvenih misli. Zaboga, imala sam samo deset godina, kako sam mogla išta znati?

A opet, mnogo godina kasnije, mogla sam odbiti. Otišla bih kući, prazne glave i nastavila sa svojim običnim životom.

Ne verujem u sudbinu, ali ako bih verovala to bi sve moglo da objasni.

Na kraju krajeva, sve jeste povezano...

********

-Na koji čas ćeš prvo da ideš? - govori mi ona crnokosa devojčica zastajući pored mene - '4231-4264' zvuči zanimljivo, ne misliš? Verovatno o pronalasku Aetere i nastanjivanju na njoj. Ili 'Prvi Zakon'? Pa, svi znamo kako on glasi. -

Pogledam je ispod oka, jer me prijatno iznenadi njena zainteresovanost za te lekcije, a ne one poput 'Klasna obeležja', ili 'Istorija Zabavljača'.

Opet pogledom prelazim preko trenutnog izbora lekcija i lokacije tih časova, neodlučna odakle da krenem.

-Mislila sam da idem nekim redom, znaš. -nastavlja devojčica, za koju sam sad sigurna da se zove 'Tira' -Pa bi logično bilo da krenem sa 'Skaj:izgled i snalaženje.', to su osnovne stvari. Ali opet, to već znam. Nisam sigurna šta da radim. -

-Ili...-počinjem tražeći informacije na mojoj radnoj ploči -Možemo da idemo na one koje se ne ponavljaju . Evo, na primer lekcija 'Dezmond Grej' je u 8, a onda opet u 11, i na kraju ponovo u pola jedan. Ali, 'Aetera:razlozi' ima samo u 9.-

-To je odlična ideja. Veoma pametno, kako ja to nisam videla?-govori čupkajući krajeve kose delujući pomalo kao da se ljuti na sebe. A onda mi pruža ruku -Tira Kostol, hoćeš li sa mnom na prvi čas? -

Pružamo joj ruku pomalo nesigurno.

-Ja sam Kiti Samers. I, možemo ako želiš.

Nasmeje mi se prijateljski, pre nego što ozbiljno počne da proučava spisak lekcija, komentarišući ispod glasa.

Ja sam već svakako odlučila, pa posmatram hodnik i učenike koji u gomilama prolaze pored nas.

-Dobro. Šta kažeš da ipak odemo na 'Nova Zemlja'? -

-To sam i ja mislila. -kažem.

Tira stavlja radnu ploču džep uniforme, namešta je pristojno, i kreće hodnikom kroz gomilu.

-Hajde.-dobacuje mi -Lekcija počinje za pet minuta. -

Sledeći njen primer, popravljam uniformu a onda uzdišem duboko pre nego što se uključujem u čudnu, uvrnutu struju učenika koja me povede do mog prvog časa.

*******

'Sačuvati lekciju "Nova Zemlja"? ' - piše ispred mene na stolu, tačno šest minuta kasnije.

Čekaj, to je to?

Pritiskam 'Da',jer svi ostali to rade.

-Verujem da sad sledi prava lekcija šapuće mi Tira odozgore jer se jedva uvukla na mesto najbliže meni, tačno nad mojom glavom.

Okrećem se preko ramena i zatičem je skoro potpuno prebačenu preko njenog stola, koji je na višem nivou od onog za kojim ja sedim , viseći preko njega da bi mogla da mi se obrati.

Ponovo spuštam pogled na sto, misleći o tome kako sam pogrešila što sam joj rekla svoje ime.

'Spusti radnu ploču ovde' - pojavljuje se tamo, pa vadim pomenuti predmet iz džepa uniforme.

-Ovo je uzbudljivo. -govori dečak pored mene,pa se okrećem ka njemu jer ne zvuči nimalo uzbuđeno. On   pakuje staklence, ustaje, poravnava pantalone i odlazi ka vratima.

Čujem kako Tira iza mene ispušta polu uplašeni polu zadivljeni uzdah, dok ga ispraćam pogledom. Pogledam onda Vaspitača, čije ime nisam ni čula mada sam prilično sigurna da ga nije ni pomenuo, koji takođe posmatra pokušaj bekstva.

-Samo trenutak, dečko. - govori on potpuno mirno a ja ponovo mogu da dišem.

Dečak se okreće, vraća se do katedre a Vaspitač pruža ruku ka njemu dlanom okrenutim na gore kao da očekuje da mu ovaj nešto da.

-Tvoju radnu ploču. - govori kad ga dečak samo tupo pogleda.

Hoće li sad biti kažnjen?

Međutim, čim mu dečak dodaje ploču, ovaj odkuca nešto na njoj i vraća mu je.

-Slobodni ste, gospodine Hre. -

-Doviđenja. -odgovara dečak mlako pa izlazi iz učionice.

Šta se upravo desilo?

Okrećem se pokušavajući da pronađem pomoć od svoje nove prijateljice, ali ona izgleda toliko izgubljeno zureći u vrata koja se zatvaraju za dečkom da mi dođe da se zakikoćem. I zaplačem.

A onda još grupa učenika ustaje i odlazi do Vaspitača.Pa još jedna grupa, i još jedna.

-Da li je čas gotov? -čujem da Tira muca zbunjeno negde iznad mene.

Slažem ramenima, osećajući se kao da su me bacili na neku drugu planetu.

Ostajem da sedim na svom mestu još pet minuta, kada poslednja grupa učenika izlazi iz učionice a Vaspitač se okreće ka nama, manjini koja je ostala.

-Pa, sad možemo početi, nemate ništa protiv? -govori malodušno.

-Hvala Nebeskima, mislio sam da je to to.-govori tamnokosi dečak na drugom kraju učionice tiho, ali pošto je potpuna tišina svi ga sasvim dobro čujemo.

-Priznati. -prokomentaiše neka devojčica odnekud.

Čuje se mestimični kikot u učionici, kojem se Tira izveštačeno pridružuje pa se okrećem ka njoj. Izgleda kao da je ukucala pogrešnu adresu prilikom teleportacije i slučajno završila u Jaglaru.

-Da li sam ja nešto pogrešno shvatio. ..-počinje neki drugi dečak stidljivo -Vrlo je moguće da jesam. ..-

Vaspitač seda za katedru, za promenu delujući kao da ga nešto zapravo zanima.

-Da...?-

-Sva ona deca su Priznata? -pokazuje ka vratima.

-Većina. -govori vaspitač, pošto proveri informaciju na svom kontroloru.

-Nije mi jasno, možemo svi da odemo? -javlja se Tira.

-Naravno. Lekcija vam je prebačena na radnu ploču, i dostupna vam je kad god vam treba. -

-Kakva je ovo škola! ?-govori zapanjeno onaj tamnokosi što veruje u Nebeske.

Ali, i ja se to upravo pitam.

-Veoma optimistično od vas klinaca što ste očekivali nešto drugo. -govori Vaspitač smeškajući se blagonaklono, odmahujući glavom.

-Ništa mi nije jasno. -šapuće Tira premeštajući se pored mene.  -Hoćemo li mi imati čas ili ne? -

Dižem ruku u vis, tražeći dozvolu da kažem nešto.

-Gospođice. ..?-

-Samers, gospodine. Kiti Samers.Ja se izvinjavam, ali ako smem da postavim jedno pitanje. ..-

-Kiti? -ponavlja Vaspitač delujući pomalo iznenađeno, ali ja to ne primetim jer sam već navikla na takve reakcije.

-Tako je.-kažem a onda brzo dodajem -Gospodine. Zanima me ...-

-Ko ti je dao ime, Kiti? Neko od Vaspitača u Domu? -nastavlja čovek uporno.

-Pa, misim da jeste, gospodine.Ne sećam se, znate. ..Bila sam beba. -

Vaspitač ustaje naglo, pa prošeta u krug.

-Naravno da ne, naravno da ne.-govori smeškajući se čudno a ja pomalo uplašeno pogledam Tiru tražeći njenu pomoć. -Blesavo od mene. -

-Ovaj. ..Gospodine. - javlja se Tira nesigurno -Da li je sve u redu? -

-Deco. Da vam ja kažem nešto. -govori okrećući se ka nama, prelazi pogledom preko svih a onda na kraju vraća pogled na mene.  -Nemojte nikad da prestanete da razmišljate svojom glavom. -

Pre nego što uopšte stignemo i da reagujemo, kratki piskavi zvuk odjekne učionicom, a iza katedre i Vaspitača se pojavljuje slika.

'Lekcija završena.'

Dok slika nestaje, a Tira ustaje sa svog mesta pomalo nesigurno, Vaspitač se brzo okreće i izlazi iz učionice.

-Šta je to bilo? - mrmlja Nebeski dečak prolazeći pored nas.-I, samo napomena, nisu svi Priznati isti. -

Pogledam Tiru.

-On je Priznati? -šapuće mi.

Slažem ramenima i dalje mislići o najčudnijem času na kojem sam do sad bila prisutna.

-Idem da se upoznam sa njim. -govori mi Tira, pa potrči ka vratima -HEJ, sačekaj me.-

'Hoće li svaki čas biti ovakav? '-mislim jednu trećinu impresionirana bliskom komunikacijom Vaspitača sa učenicima,  trećinu zaprepašćena izlascima one dece, a trećinu isprepadana onoga što me očekuje dalje.

****

Nijedan čas posle toga nikad nije bio takav, a bilo ih je svakakvih da vam ja kažem.

Da li zato što je to bio prvi čas mog školovanja, ili zato što je bio toliko čudan ali lekciju koju sam tamo naučila nikada nisam zaboravila.

Ili bar u to pokušavam sebe i dalje da ubedim, ali nisam više sigurna : razmišljam li ja svojom glavom?

***************

A/n:

Ukoliko vam nešto nije jasno (vrlo moguće jer očigledno nemam dar za opisivanje :D), tj ako nisam uspela da vam dočaram sve onako kako treba tojest kako sam ja zamislila, iako to ne možete znati (duh) slobodno pitajte i ja ću vas ubiti u pojam gomilom verovatno nepotrebnih informacija koje vam neće apsolutno nigde koristiti ,pa vrlo moguće čak ni ovde.

Hm.Yeah. ..

Nadam se da vam se sviđa nastavak.

Ps.Promenila sam žanr u 'sci-fi', iako ne znam dali sam trebala ili ne xD ( pojma ni koji žanr pišem, blago meni)

Ljubim. Volim.

Specijalna.