'Dom za Dvojke' je, pretpostavljate,  ono što je nekada davno na Zemlji bilo sirotište.

U njemu borave deca ili do početka Obrazovanja : kada imaju izbor da li hoće da se presele u svoju kuću, ili do napunjenih 16 godina kada moraju da se presele u svoju kuću.

Dom, u Skaju, zauzima površinu od skoro deset blokova, sadrži nekoliko stotina zgrada, a u njemu je oko pola miliona dece.

Što je puno napuštene i/ili odbačene dece, ali malo ako se uzme u obzir da Skaj ima, po poslednjim podacima , tačno 5.200.978.368 stanovnika.

Od kojih su jedva četvrtina njih Priznati, prema tome tri četvrtine stanovništva je Nepriznato, a samim tim i nije ni Usavršeno : više obrazovano.

O obrazovanju u Skaju:

Vaspitanje počinje sa 10 godina, traje 5, i obavezno je za svakog građanina Skaja.

Obrazovanje počinje po završetku Vaspitanja, traje narednih 5 godina, i nije obavezno.

Usavršavanje takođe nije obavezno, traje takođe 5 godina, i samo Priznati imaju pravo na njega.

************------------************

Sa nestrpljenjem dočekujem Vaspitanje. Od kad su me Vaspitači naučili da čitam, prosto gutam knjige, iako imamo veoma ograničen izbor  istih bez pristupa Skajevom serveru i skladištu literature do završetka Vaspitanja . Tako da moram da se zadovoljim pravim , pisanim i štampanim knjigama.

Tako sam i naučila da više volim iste.

Upravo nosim nekoliko sa sobom, nadajući se da mi je Airon sačuvao mesto u trpezariji.

Nervozna sam i uzbuđenja jer sutradan krećem u školu, pogledom prelazeći preko prostorije i samo nekoliko iz prolaza poznatih lica pre nego što pronađem Aironovo.

Stvar u vezi Domovom kafeterijom, osim što je preogromna, je što je stalno puna. U bilo koje doba dana,od 6h ujutru do 11h uveče je otvorena. Verovatnoća da se nađete sa istom osobom za istim stolom dva puta u jednom danu je ekstremno mala.

A i ako se nekim čudom sretnete, nećete to ni primetiti najverovatnije. Osim ako ta osoba, naravno, nije vaš prijatelj.

Koje ja nemam, ako se ne računa Airon, naravno.

Kako se Airon i ja nismo odvajali jedno od drugog od kad smo u domu sve dok on nije krenuo na Vaspitanje, bilo je veoma teško da uskladimo vreme i mesto zajedničkih obroka sve dok prosto nismo odlučili da čuvamo jedno drugom mesto i obedujemo u određeno vreme.

-Ćao, mala. -govori ne gledajući me kad sedam pored njega i navalim na kašu praveći zgroženi izraz -Šta sam ti rekao za taj izraz lica? -

-I dalje je odvratno. -kažem misleći na hranu ali nastavljam da jedem.

-Neće se popraviti samo zato što se tebi ne sviđa. -

-Nastaviću da se nadam da hoće. -

-Prepametna si za jedno derište. -govori kvareći mi frizuru. A ja se rastužim.

Spuštam kašiku pored činije, zureći u njen sadržaj.Kad samo pomislim da je danas poslednji dan kad ću sedeti pored njega i jesti ovde , ko zna kad ću ga sledeći put videti, možda mi više nikad neće razbarušiti kosu,možda će sledeći put kad me bude video samo preći pogledom preko mene ne prepoznajući me.Stomak mi se bolno okreće a grudi mi se stežu.

-Zaista ćeš me ostaviti ovde samu? -kažem tiho. Osećam kako mi se suze skupljaju u očima. -Dobijaš kuću? Ili već imaš neke poznanike kod kojih ćeš se useliti? -

-Ne brini, malecka, pet godina će proći kao od šale, pa ćeš mi se pridružiti. Uostalom , imamo komunikatore a i možeš da me posećuješ kad god želiš. -

-Ne, ne mogu. Verovatno ćeš naći i posao, pored njega i Obrazovanja nikad nećeš imati vremena za mene. Za pet godina više se nećeš ni sećati kako se zovem. -

-E, sad se ponašaš kao dete što i jesi. -zadirkuje me  pa dižem pogled nadureno.

-Nisam dete! Sutra krećem na Vaspitanje. -kažem dižući bradu -I nemoj da misliš da ću plakati kad odeš, jer neću.-

Nasmeje se i nastavlja da jede.

-Ja ću onda plakati i za tebe. -

-Ne laži. Ti si dečak. -

-I dečaci plaču, znaš? -

-Ne ako imaju petnaest godina. -

-E, ja ću onda biti prvi. -

-Znam da lažeš, Airone. Hoćeš da me rasplačeš...-mrmljam krećući da ustajem -Idem malo da čitam. -

-Kit.-

Zastanem.

-Hteo sam sutra da ti kažem, ali budući da znam da bi se zavukla u sobu i plakala celu noć,moraću da tu kažem odmah. -

Okrećem se ka njemu, osećam kako mi suze već kvase oči.

-O-ostaješ?-

-Naravno da ostajem. Moraće da me izbace kad napunim šesnaest i to na silu. -

-Ne.-kažem zapanjeno ali moram da prekrijem rukama usta jer se zakikoćem. -Ali onda će te. ..Postaćeš jedan od njih. -završavam uplašeno.

Nasmeje se. Prilazi mi i potapše me po glavi, moram da je dignem da bih mu videla lice. A on se saginje i grli me.Zagrilim i ja njega stiskajuci ga koliko god mogu.

-Obećao sam ti da ću te čuvati uvek zar ne?-

-Jesi, ali tad si bio mali. -

-Mali ,kao ti?-zadirkuje me ali sad ne mogu da se naljutim jer sam previše uplašena -Nemoj da si mi tužna i kad budem otišao, jer te nikad neću ostaviti na miru, pa čak i kad ti skroz dosadim. ...I. ..-

-Izvini?-prekida ga jedan od Vaspitača, smeđokosa debeljuskasta nasmejana žena .

Airon se brzo odaljava, ali ona gleda mene.

-Kiti Samers? -

Klimam glavom a ona se okreće na peti i kreće nekud.

-Pođi sa mnom, molim te. -govori mašući rukom i pokazujući da je pratim.

Pogledam brzo Airona a on mi klima glavom i naceri mi se, nasmejem mu se zauzvrat i mašem mu kad krenem za njom.

********

-Du Mails.- kaže uvodeći me u jednu od najvećih soba za odmor, koja je naravno puna.

-Izvinite?-

-Možeš me zvati 'Du'-

Oh, to je njeno ime.Jasno. Ne mogu da se setim dali sam je ikad pre videla , ovde ima skoro jednaki broj Vaspitača i dece.

-Krećeš na Vaspitanje, zar ne?-kaže pokazujući mi da sednem na mekanu stolicu bez naslona a ona se smešta prekoputa nje.

-Da.-odgovaram sedajući.

-Dobro.Samo malo. ..-vadi odnekud neke papire i pregleda ih mumlajuci za sebe.  -Tako. U redu-

-Znaš gde se zgrade nalaze? -

-Odmah izvan Doma. -

-Dobićeš uniformu večeras verovatno. -

-U redu. -kažem jer očekuje nešto da kažem.

Pročišćava grlo.

-Moje je, danas...da ti objasnim razliku između. . .Nepriznatih i Priznatih. Između ostalog. -

-Znam razliku, Vaspitaču. -govorim čim završi.  -Airon mi je objasnio. -

-Jeste? -izgleda pomalo kao da joj je laknulo. -Hajde, da čujem. -

-Priznati su viša klasa od Nepriznatih jer su Nepriznati : ili napuštena druga deca ili Osuđeni koji je vraćen u Skaj posle odslužene kazne Napolje. Osim toga jednina razlika između Nepriznatih i Priznatih je što Nepriznati nemaju pravo na Usavršavanje. -

-Pa...to je...zapravo tačno. -govori pomalo pometeno. A onda opet spušta pogled na papir.  -Veoma si pametna, Kiti. -

-Hvala vam, Du.-odgovaram refleksno dok ona nešto zapisuje na one papire.

-Dobro, to je dobro prošlo. ...Tu je, još jedna stvar. Iako se ne slažem sa Savetom Vaspitača da ste sa deset dovoljno odrasli da bi vam se ovakva neka informacija dala. ..-

Ćutim čekajući da odmahne rukom, kao da pokušava da otera loše misli pa me pogleda.

-Zato ću te pitati ovako , jer si pametno i razumno dete: Želiš li da znaš da li si Napušena ili Odbačena?-

-Izvinjavam se, jesam čula za te izraze ali bojim se da ne shvatam razliku između jedne ili druge dece. -kažem osećajući se pomalo glupo.

-Oh...Pa...Ovaj...U redu. -jedva se pribere od iznenađenja i neprijatnosti -Dakle , bilo da su porodice Nepriznate, Priznate ili Nebeske za svaku važi jedno važno pravilo. Dobro, dva. ..ali drugi sada nije važan. ..-

-Koje pravilo? -pitam radoznalo.

Pročišćava grlo.

-Svaka porodica mora imati tri člana. -kao da recituje

-Majku, oca i dete. -nabrajam ja povezujući -Ako dobiju drugo dete, ono ide u Dom, zar ne?-

-Tako je!-skoro viče sa izrazom olakšanja na licu. -Takvo dete je Napušteno. Zvuči malo bezosećajno, taj izraz. ..-

Njeno nepovezano i nepotrebno  brbljanje me umara i odvlači mi pažnju.

-Kakva su onda Odbačena?-prekidam je.

-Pa, ponekad...se desi da roditelji dobiju prvo dete jednog pola, a onda drugo suprotnog. I, desi se, da zadrže ono mlađe jer im pol odgovara više. Ili , možda žele mlađe dete jer je...pa...mlađe..
Mogu biti blizanci, to se nekoliko puta desilo .Ili je mlađe zdravije, ili....Postoji još mnogo razloga, naravno ja sam samo pomenula prvo što mi je palo na pamet. ..-brblja usplahirano mašući rukama okolo sva rumena.

-Shvatila sam, hvala vam. -kažem kad zastaje pomalo zadihano -Da li sam ja Odbačena ili Napuštena?-

-Pa...Zapravo, ne znamo. ..Ali, po tvom uzrastu kad si stigla ovde bi rekli da si ...drugo dete. -

Jer sam bila beba kad sam došla. Jako mala čupava beba koja samo plače, Airon mi je to rekao.

Što znači da sam bila višak.

Ali, to je možda i bolje nego da su izabrali malu bebu dečaka umesto mene samo zato što je on muškog pola.

Zar ne?

*****************