Mislim da sam shvatila: Ne plaše me se, zato sam i dalje ovde.

Nije ih briga što ja znam.

Kome ću i da kažem ? Ko će me slušati?

Ko će poverovati?

Niko.

Ali, opet , trebam li samo sedeti i skrštenih ruku čekati kraj kao i ostali koji nisu ni svesni da nam se kraj svima približava?

*******

Nešto mi privlači pažnju odmah pošto izađem na ulicu, nešto plavo i mutno. Nešto što tu, sigurna sam, nije bilo kad sam dolazila .

To nešto lebdi, ili bar tako izgleda, iznad vrata susedne zgrade. Izgleda kao plava mrlja, ali što više pokušam da fokusiram pogled na nju ona je sve zamućenija.

Pomislim , pomalo paranoično, da mi je ona luda žena nešto ubacila u oko, pa se okrećem nazad ka zgradi iz koje sam upravo izašla. A onda vidim još jednu mrlju, takođe iznad vrata u vazduhu, ova je crvena.

Skupljam oči, zmirkajući pri pokušaju da vidim šta je to. Nisam sigurna, jer je sve veoma mutno ali bih rekla da su u pitanju slova.

Tamo nešto piše.

Na kraju jednostavno odustajem i odlučujem da se vratim unutra i prebijem onu ludaču jer mi je ko zna šta uradila. A onda se predomislim i dižem ruku do ušne resice, tražeći po običaju onu osobu kojoj najviše mogu verovati.

"Airon Molgon.Kiti. "

Nestrpljivo prelazim pogledom po okolini, čekajući da se on 'javi', pri čemu primećujem još nekoliko mrlja različitih boja.

A onda mi pred očima iskače poznati lik, tako da na sekund pomislim da sam se spontano samostalno teleportovala, pre nego što shvatim da se moj prijatelj (opet) gleda u ogledalo.

"Narcisu." pomislim.

"A čak ni ne znaš šta je narcis. " začujem jasno i glasno njegov odgovor u glavi.

"Nije mi ni bitno. To je izraz. Uostalom, saznaću vrlo brzo."

Sad kad razmislim, postoji mnogo izraza koje koristim iako zapravo ne znam šta tačno znače, kao ono 'Gladan sam kao vuk.' - ko je taj 'vuk'? Zašto je on toliko gladan da je od toga nastao izraz?

Nebitno.

A i ovaj dupli vid mi strašno smeta, pomalo me i plaši, pa želim da zatvorim oči ali se setim zašto sam tražila Airona.

"Šta je ovo? " okrećem ponovo se nazad ka zgradi Kontrole upirući pogled u mrlju.

"Ne razumem na šta misliš. Na zgradu? Zar nisi već bila na Kontroli? "

"Jesam. U tome je i problem. Vidiš tu mrlju? " sad upirem i prstom u nju.

"Mrlju? Sve što vidim je Znak."

"O čemu to pričaš? Mislim da mi je neka poludela žena nešto pogrešno uradila pri nadogradnji. Tužiću je ako vidim još jednu jedinu mrlju. "

"Kiti. To je Znak, veruj mi. Nema nikakve mrlje, vidim ga potpuno jasno. "

Taman hoću da ga opsujem kad počne da se smeje, na glas, vidim to jer on i dalje gleda svoj odraz u ogledalu.

"Potpuno sam zaboravio na to.Ne vredi ti pokušavati videti sad. Zar ti Kontrolor nije rekao da će ti sve biti mutno dan ili dva? "

"Pa...jeste. Ali, kao što sam rekla, žena je bila skroz luda, sva se zacrvenela i otvarala i zatvarala usta kao da se davi ili tako nešto.Pre toga je mrmljala nešto spominjući moje ime i Vaspitača koji ..znaš šta, pričam ti kad se vidimo. Moram da idem da vidim da li mi je dozvola gotova. "

"Čekaj! Šta si rekla za..." -kasno, jer ja već ponovo dodirujem resicu prekidajući 'vezu' i žurno krećem ulicom nazad ka Domu.

Šta je sa ljudima oko mene ovih dana? Svi su poludeli.

*****

Kada konačno završavam sve obaveze i sa ogromnim osmehom na usnama, potrebnom dozvolom u ruci i svojom kutijom sa dragocenostima pod miškom stižem kući,Tira je već tu.

"Kao što sam i pretpostavljala" mislim slušajući prizvuk ja-sam-u-pravu tona u glasu, pa shvatam da je na dnevnom redu još jedna rasprava o teorijama zavere.

-Ne, ne, ne.- čuje se Orinov glas dok se približavam dnevnoj sobi. Mogu da ga zamislim već, odmahuje glavom sa sažaljivim izrazom lica. On je takav, kao sažaljeva svakoga ko ne misli isto kao on. Tiru to, naravno ,izluđuje.

-Nemaš pojma. -govori ona nadrndano. -'Bogovi", pfff, kako si naivan. -

Zastanem na ulazu, očekujući pozdrav, koji ne dobijam, njih dvoje se okreću ka meni naravno a njihovi pogledi mi govore da će opet da me stave između dve vatre.

-Kiti reci mu, molim te, da Nebeski nisu Bogovi. -

Uzdišem.

Ne znam zašto, ali kada se neka rasprava zakuva, svo troje se okreću ka meni, da 'presudim' ko je u pravu.

-Nebeski ne postoje. -kažem nezainteresovano -Gde je Airon? -

Njih dvoje razmene poglede, razmatrajući moju 'presudu' a onda oboje klimaju glavama nemo potvrđujući da se, za sada, slažu sa njom.

-Kit, stigla si. - Airon nam se pridružuje, a dok se okrećem ka njemu primećujem brzo nameštanje osmeha na njegovim usnama koji zamenjuje zabrinuti izraz lica, maskirajući ga ali ne pre nego što ga ja uhvatim.

-Šta je bilo? -

Uzdiše, skoro sam ubeđena da upravo misli na to kako ga predobro poznajem, pre nego što odmahne glavom.

-Kasnije. -kaže najzad neubedljivo, znajući da neću odustati.

-O čemu se radi?-ubacuje Tira prilazeći.

-Malo me je zabrinula ona žena što si mi pričala o njoj malopre. -priznaje napokon, sad ne krijući brigu.

Odmahnem rukom brzo.

-Nije to ništa. Probala sam skinuti nekoliko informacija iz baze, i savršeno radi. -

-Ne radi se o Nadogradnji, Kiti. -kaže zamišljeno. -Pričala si mi da ti se nešto slično desilo i prvog dana Vaspitanja. -

Klimam glavom, grizući se za usnu, razmišljajući o tome kako je i on odmah povezao ta dva događaja. A šta je to što ih povezuje?

-Moje ime.-kažem naglas.

Airon odmahne glavom odmah. A onda Tira opet pita o čemu se radi, pa joj brzo prepričam šta se desilo kad sam bila na Kontroli.

Odmah pošto završavam, ona znalački odmahne glavom, baš kao i Airon malopre.

-Nije ime. Vaspitač je. Ima nešto sa Vaspitačem koji te je našao. -

-Našla.-ispravljam je zamišljeno.

U pravu su, moje ime jeste specifično, navikla sam na čudne zbunjene poglede kad ga čuju. Ali Vaspitač je odmah pitao ko mi je dao ime. Kao i ona luda žena Kontrolor.

-'Ona te je našla, zar ne?'-mrmljam na glas -To je rekla ta žena. Znači, nije u meni stvar? -

"Hvala Nebeskima" mislim zahvalno "Nije u meni stvar."

-Ali šta je onda sa tim Vaspitačem? -mrmlja Orin pridružujući se diskusiji sa svog mesta na ugaonoj gladeći najduži pramen kose, kao i uvek kad razmišlja.

-Nisam siguran. Ali nečega tu ima. -odgovara Airon a Tira potvrdno klima glavom, i sama delujući zamišljeno.

-Sećam se te žene, prilično sam siguran. Sećam se da je bila pored tebe kad god sam te posetio. -

Okrećem se ka Aironu, koji je to rekao naravno, tek tada se setivši da je moguće da je se on seća.

Ali, zašto bi ta žena bdila nadamnom, osim ako nije. ..moja majka?

Tira odmahne glavom, tako da imam osećaj da mi je čula misli. Vrlo je moguće da je njen tok misli odveo možda na isto mesto kao i moj mene.

-Stvar je u tome, ono što mi je najviše zakupilo misli ....-govori Airon zastajući na tren, razmišljajući -...je to što se i njoj to isto desilo. -

-Šta 'to'?-pita Tira ali Airon gleda mene ne registrujući njeno pitanje.

-Rekla si da se taj Kontrolor zacrveneo sav, kao da pokušava nešto reći, ali ne može. Kao da je nešto sprečavalo u tome. -

-Takav sam utisak imala. Da su joj reči zastale negde i da je guše ili...čekaj, rekao si da se to i Vaspitaču desilo. -

-Zato je se najviše i sećam, zbog toga i zato što se nije odvajala od tebe. -

-Šta se desilo, tačno? -pita Orin.

-Ne znam. Sećam se da sam došao, posle ručka. Ona je sedela sa tobom u krilu, pevušeći, kad me je primetila, nasmejala se. Bila je jako lepa, prelepa, znate? Tada mi je rekla da zna da ću te ja čuvati, tako nešto, a onda kako mora još nešto da mi kaže. Onda je prosto zanemela, poplavela je bukvalno u licu, otvarajući i zatvarajući usta kao da pokušava da udahne vazduh ali ne može. Bar sam tako tad mislio, pa sam pozvao Domskog Kontrolora. -

Zavlada tišina.

-Šta je onda bilo? -pita Tira tiho jer on ne nastavlja.

-Ne znam. Posle toga je više nikad nisam video. - odgovara on ozbiljno i značajno.

Definitivno tu ima nešto više.

Pitam se, hoćemo li ikad saznati šta?

**********

Konačno nastavak , jej!
Polako privodim kraju ovaj uvod, mislim da će biti još tri ili četiri nastavka, tako da pokušavam ubaciti sve što je važno i povezano.

Nemam više ništa pametno da kažem xD

Nadam se da vam se nastavak svideo, lupi vote i kom obavezno ;)

Ljubim.
Volim.
Specijalna.