Upravo završavam , uzimam svoju torbu i tražim ključeve od biblioteke kako bih mogla da zaključim za sobom kad odnekud do mene dopre poznato čangrtanje .

"Divno."  pomislim spuštajući torbu.

Lepo sam rekla Voani da su neke kutije prosto previše prestare da bi i dalje normalno funkcionisale ali ona mi je obećala da će ,ako mora,ustati iz mrtvih i ubiti me ukoliko pokušam da ih zamenim.

A ja sad moram pronaći pokvarenu kutiju i ručno poređati sve knjige,koje su sada već verovatno svuda po podu, na njihova mesta.

Za pronalaženje kutije mi treba skoro čitavih deset minuta, i to ga nađem samo zato što čujem psovanje i  lupanje po pomenutoj kutiji.

"Čudno. Sigurna sam da niko nije ušao u biblioteku u poslednjih dva sata." mislim prateći  zvuk.

Prvo što vidim, i što me odmah iznervira, kad prilazim je da osoba upravo ubacuje nekoliko pokupljenih knjiga nazad u kutiju.

-Ne!-viknem i sad požurim da stignem do njih. -Ne vraćaj nazad!-

Osoba zastaje i tek onda shvatam da je zapravo poznajem. To je onaj lik zbog kojeg sam mislila da ću biti otpuštena.

-Zašto? -pita on začuđeno a ja koristim taj kratki tren da se zahvalim Nebeskima jer on mene ne prepoznaje usput pokušavajući  da izvadim knjige iz kutije.

-Zato što će.  . .-moje obaveštenje prekida sama kutija, koja počinje da se trese a tren kasnije odskače naglo u vis.

Ne stignem ni da se sklonim pre nego što me pokupi za sobom izbijajući mi sav vazduh iz pluća.

Sad visim pola u kutiji pola van nje nekoliko metara u vazduhu.

Uspem da iskobeljam gornji deo tela i bacam se unazad na pod jedva se dočekujući na nogama.Usput sve vreme psujem.

U međuvremenu se kutija diže iznad polica ,a onda knjige izlete iz nje i odlete na dve milijarde strana.

Tada mi onaj lik prilazi brzo, možda da me ubije a možda i da proveri da li sam dobro čim mi bude dovoljno blizu ga guram iz sve snage unazad.

-Skloni se,idiote! -vičem pri tome

Jedva stignem i sama da se provučem unazad kad kutija glasno treska samo nekoliko centimetara od mene.

-MESTO! -viknem .

-Šta to..-

-Ti zaveži! -upirem prstom u njega.

Toliko sam iznervirana da mislim da ću da se onesvestim dok se okrećem nazad ka kutiji.

-A ti...-sad upirem prstom i u nju iako mi piskavi glas iz potiljka šapuće da me ona ne vidi i da ja to znam. -Mesto,odmah!-

Kutija se lagano naslanja na mene, odalji se pa opet nasloni, gurkajući me.

-Ne.Mesto ili ideš na reciklažu. -

Kutija se diže malo u vazduh, pa odlebdi za ugao škripeći pri tome veoma glasno.

-I treba da ti je žao! -gunđam za njom- Dođavola, sad ih moram sve pronaći. -

Požurim u pravcu u kom mi se čini da je najbliža knjiga pala,kad je nađem pokušam da se setim gde je sledeća ali me u tome prekida osoba za koju sam i zaboravila da je tu ali koja me očigledno prati sve vreme.

-Da li si ti to upravo pričala sa kutijom? -govori

-Da.Ja sam čudakinja, skloni mi se sa puta,izlazi odavde i ne vraćaj se više.-

-Nisam je ni pipnuo.- govori odbrambeno i dalje me prateći- Samo sam zavirio u nju. -

Zastajem na kratko.

-Kako bi tebi bilo da ti neko samo tako priđe i zaviri ti u gaće? -

Krenem. Ali zastajem opet.Sva iznerviranost iscuri iz mene u sekundi.

"Šta ja to radim?Zar mi nije prošli put pretio otkazom? "

Okrećem se,pažljivo i polako. Lik je opet naslonjen na policu i smeška se.

-Da li tako sa svakim pričaš ili mene nešto posebno voliš , Kiti?-

Oh.

"Pa naravno da me je prepoznao. Tvrdila sam da sam Nebeska. "

-Nadam se da znaš gde je izlaz. Imam knjige da pokupim. -

"Ako sad zaista ne budem otpuštena nikad neću. "

******

-Kiti? -čuje iz pravca vrata sat vremena kasnije kad upravo vraćam poslednju pronađenu knjigu na mesto.

-Lušane? -mrštim se polu zbunjeno pre nego što se priberem. -Ovaj..  .Evo me. Čekaj. -

Stoji ispred pulta i nasmeje se kad me vidi.
A onda shvata da ja nisam jednako raspoložena pa mu se izraz menja u zabrinuti.

-Kutija se pokvarila. -objašnjavam brzo ,ne mogu podneti taj izraz lica, izgleda kao beba- A neki idiot je vratio knjige u nju pa je...-

-'Ispljunula' knjige svuda okolo. -završava on .

-Kako znaš? -

-Imao sam sličnu kutiju za igračke kao mali. -objašnjava slažući ramenima.

"Oh,to znači da je baš bogat, pretpostavljam. "

Nanjušila ga Tira dobro.

-Pa...Ko je zadužen za obroke danas? -prekida mi misli, i ubilačke poglede ka kutiji koja se sad trese pored pulta.

Uzdišem umorno i samosažaljivo.

Lušan se nasmeje.

-Hajde,vodim te negde na užinu. -

"Moj spasioc. "

**********

I Tira i Orin i Airon me dočekuju na vratima.

Prva pomisao mi je da su se zabrinuli za mene. Druga da opet treba da izaberem pobednika neke debate.

-Nikad nećeš pogoditi šta se desilo! -govori Tira uzbuđeno.

Uzdišem.

"Toliko o tome da brinu za mene."

-Neću da pogađam, reci mi.- prolazim pored njih i odmah se bacam na ugaonu.

-Dakle, bila sam u onom marketu Potreba ,znaš onom ogromnom u 166:9 ulici.  . .-

-Tira, prelazi na stvar.-mrmlja Orin.

-Ćuti. Ja pričam. -pogleda ga kratko pa se opet obrati meni. -Kao što sam rekla: bila sam tamo. I čula sam da je jedna devojka dobila poziv! Pismo!Pravo pismo! -

Klimam glavom, jedva je slušajući.

-Od Nebeskih! -dodaje Orin.

-Baš sam to htela da kažem. Za neko ispitivanje,anketu ili tako nešto. -

-Super.-prokomentarišem jer izgleda kao da čeka moju reakciju.

Klima glavom.

-A onda je neko rekao da je čuo negde da je još jedna devojka dobila poziv. Ali onda je tu bila još jedna koja je rekla da je i ona dobila jedan.-

Uzdišem i dižem ruke da protrljam slepoocnice.

-I tako ja pojurim kući, i zamisli šta nađem na sred stola? -

-Ručak? -promrljam.

-Ne!-viče smejući se pobednosno- Kovertu! -

Odnekud vadi belu kovertu i ponosno mi je pokazuje.

-Kako super! -ustajem praveći se uzbuđeno a onda prevrćem  očima. -Idem da se presvučem. -

-Ne razumeš, Kit. -progovara Airon, tek tad shvatam da do sad nije ništa rekao pa zastajem.

-Poziv je za tebe. -dodaje Orin.

Okrećem se namršteno a Tira mi iste sekunde gura kovertu u ruku.

-Otvori je.-naređuje.

Koverta izgleda izuzetno skupoceno. Sa zlatnim šarama i velikim pečatom iste boje.
Lomim pečat bez razmišljanja, izvlacim još jedan primerak skupocenog papira ispisan elegantnim izuvijanim slovima.

Osetim kako mi Tira i Orin dišu za vratom dok pokušavaju da pročitaju preko mog ramena.

Uzdišem,izvlačim papir skroz i počinjem da čitam.

*******

Ljubim.
Volim.
Specijalna.

*Izvinjavam se za sve greške, 1000% ih ima xD