Pošto izrecitujem nervozno sve svoje zaključke, kao i ideju koja mi se sad čini neverovatno glupom, za stolom zavlada tišina.

-Pazi, stvarno ima previše sedmica. - prokomentariše Maxvil u nekom trenutku , da bi posle toga prostorija opet utonula u apsolutnu tišinu.

Pogledam Kirsen i Endera ali oni Skoncentrosano zure u svoje ekrane pa krišom pogledam i Randina,  koji sedi zavaljen u svojoj stolici i nezainteresovano se igra sa nekom metalnom kockicom.

-U redu. -progovara Eriksa.  -Da li smo spremni za pitanja? -

Ekrani sinhronizovano nestaju i sad 11 osoba zuri u mene, pročišćavam grlo i promeškoljim se u stolici pre nego što shvatam da je prvenstveno  meni postavljeno prethodno pitanje te klimam brzo glavom i ispravljam se.

"Pitanja? "-mislim panično -" Kakva sad crna pitanja? "

-Koliko bi ta "Obuka" otprilike trajala? -progovara Asa pa se okrećem ka njemu, odmah primećujem da deluje zainteresovano i ne mogu da se ne zapitam da li je on Nepriznati.

-Ukoliko bi se samo Delioci i Obezbeđenje obučavali, po mojim proračunima,  najmanje dve godine. -

-A kako si došla do tog zaključka? -ubacuje se Darlan , koji sedi odmah pored Ase, i ne izgleda nimalo impresionirano celom mojom pričom.

Procišćavam grlo opet, svesna da ću ispasti kao da pokušavam da pametujem.

-Uporedila sam lekcije. -kažem želeći da ostanem na tome ali mi on pokazuje da nastavim što preko volje i uradim : - Delioci bi trebalo biti iznad preseka u predmetima vezanim za programiranje, što većina i jeste. Najčešće posećene i sačuvane lekcije su upravo vezane za programiranje. Štaviše, više od četvrtine lekcija koje Delioci imaju na Obrazovanju imaju i Programeri na Usavršavanju. Potpuno identične. -

- A Obezbeđenje? -dodaje Ulivija pa se okrećem ka njoj.

-To je malo komplikovanije, budući da  Obezbeđenje Priznatih pokriva tri zanimanja. Ukoliko bi išli na "Obuku" za Tužilaštvo ili Porotnike trajalo bi znatno duže. -

-Zar to doškolovanje onda ne bi stvorilo neku vrstu među klase? - upita Asa opet čim ja završim. -Delioci koji postaju Programeri ali i dalje Nepriznati, to neće ići. -

-Nisam razmišljala o tome. Bar ne tako. -priznajem nerado.

-I zar onda ne bi svi želeli biti deo toga? Osobe bi se onda mnogo radije opredelili za ta zanimanja. -dopunjuje se Ulivija na to.

-Ne, ukoliko bi išli na Orijentaciju. -kažem pošto razmislim o tome.

-Znači, Orijentacija bi bila obavezna u tom slučaju? - pita Belani.

-Rekao sam da je to pametno. -govori Darlan odmah, a zbog njegovog tona pomislim da je to napomenuo X puta.

-Da, ali bi opet morali pomerati sve parametre. -ubacuje Kirsen,  upućuje mu jedan pogled koji ne razumem u potpunosti -Vrtimo se u mestu sa tom pričom. -

-Što nas opet dovodi do te među klase. -javlja se i Isbel, iako meni nije jasno kojom logikom je došla do toga, pa pogleda Asu pomalo nadmeno -A svi znamo kako su neki reagovali zbog klasa. -

"Ja, očigledno, ne znam.  "-pomislim.

-Isto kao što neki reaguju na moguće Osuđene. -dobacuje Maxvil, i iako zvuči kao da se šali dobija samo nekoliko namrgođenih pogleda u odgovor.

-To su, ponavljam,  predrasudi o Astiagru i našem Sudu. Mi samo poštujemo Zakone. -Isbel naglašava zvučeći ponosno .

-Sa malo previše entuzijazma, rekao bih. -mrmlja Ender tiho i kad shvata da se ja okrećem ka njemu tojest da sam ga čula blago se naginje ka meni -Ništa nisi čula. -

Klimam glavom shvatajući da više ne slušam ono za šta se sad odjednom ispostavlja da je rasprava o, kako mi se čini, istoriji. Osetim izvesno olakšanje jer više pažnja nije na meni a Eriksa potvrđuje moju prethodnu pretpostavku upravo govoreći kako se zaista radi o 'davnoj istoriji'.

-Od tada se mnogo promenilo. -nastavlja -I ko se kako pobunio protiv koga ili čega pre pola veka nema nikakve veze ni sa čime. Možemo li sada da nastavimo? -

-Uvek ista priča na svakom prvom sastanku. -mrmlja Randin -Bolje da sam igrao glupave igrice sa Lušanom. -

-Mislim da sada svi imamo o čemu da porazmislimo. -govori Maxvil glasno,  ustajući i tegleći se-Pa bolje da napravimo pauzu , šta kažete? -

Usledi još jedna kratka rasprava o poređenju količine statističkih podataka koji još trebaju da se pregledaju i toga koliko ko nije jeo, spavao ili išao na toalet a koja se završava definitivnim krajem današnjeg sastanka.  Na moje definitivno olakšanje.

I dok svi ostali odmah krenu da se kupe i ustaju kako bi što pre otišli, Belani se naginje ka meni preko stola.

-Možeš izvući Nebesku iz Nepriznatih ali ne i Nepriznatu iz Nebeske, ne slažeš se? -

Osetim ogroman talas pomešanih, negativnih osećanja prema njoj kako me preplavljuje iako mi se nasmeje ljubazno pošto čeka moju reakciju.

-Zapravo, gospođo Blek, ne mogu se više složiti sa Vama. -kažem pre nego što stignem da porazmislim bolje o svojim rečima, a onda je već kasno pa nastavljam. -Odrasla sam kao Nepriznata,za razliku od svih vas Nebeskih, zar me možete kriviti što razmišljam kao jedna?I zašto bi pogled iz tog ugla bio loš ?-

-I Asa, kao i Isbel su Nepriznati, upućeni smo u taj ugao gledanja kao i u njihovo mišljenje. -govori posle nekoliko trenutaka.

"Da, primetila sam i koliko ga uvažavate. "-pomislim ali ne kažem na glas već se dopunjujem na sopstvene reči.

-Međutim, moja namera tom idejom nije 'uzdizanje' Nepriznatih već prvenstveno zadovoljavanje potreba na Održavanju, a zatim i sprovođenju Zakona.  Ukoliko sam dobro razumela i ako ste mi se zbog te ideje uopšte obratili tako. -

Ona se ispravlja, delujući još nadmenije ,ako je to ikako moguće,  nego inače.  Izgleda kao da će svakog trena da počne da pljuje nešto otrovno ka meni .

-Ma hajde, dušo, dete zaista nije ništa loše mislilo. - ubacuje se Maxvil, delujući kao da se zabavlja kao nikad u životu, pa spušta ruku na ženino rame.

-Što je najbolje, ili najgore, u zavisnosti kako se gleda na to. -ubacuje se Eriksa i sačeka da svi obratimo pažnju na nju pre nego što nastavlja. -Ideja jeste dobra. Trebali smo je se sami setiti. -

-Ali realizacija takve ideje je gotovo nemoguća u kratkom vremenskom roku, da ne dodamo na to vreme potrebno da bi se ta "Obuka" i prošla. -ubacuje Dexton i postaje jasno da su se svi vratili nazad iako sada poređani iza Belani koja me i dalje strelja oštrim pogledima.

-Kirsen je u pravu .-govori Ender -Orijentacija , Parametri,  sve bi moralo da se preuredi i prilagodi. -

-A tu je i moguća pobuna ostatka Nepriznatih koja nikome nije potrebna. -dodaje Randin zbog čega se svi okrećemo ka njemu. -Šta? Opet ste mislili da ne pratim zar ne? -

Nekoliko trenutaka vlada tišina a onda se Belani okreće ponovo ka meni.

-Gledaj, donošenje takvih odluka ne ide tako lako. Sve i da zaboravimo na realizaciju. Jesi pametna, priznaću ti toliko, ali savetujem ti da više razmišljaš a manje pričaš. -

- Hvala na komplimentu na račun moje inteligencije gospođo. -kažem kad postane jasno da opet čeka moj odgovor. -U svoju odbranu,ja nisam nametala svoje mišljenje, vi ste tražili da ga čujete.-

-To je apsolutno tačno. -potvđuje Kirsen sa primetnim olakšanjem u glasu.

-Imamo još ceo mesec da se raspravljamo tome, jer ćemo izgleda samo o tome raspravljati ceo mesec. -govori Dexton -Hajdemo sada malo odmoriti duše. -

Ne treba puno da se svi, ovaj put stvarno, pokrenu i odlaze ostavljajući me samu sa Kirsen.

-Izvini. -kažem odmah ali me ona prekida pre nego što nastavim odmahujući rukom .

-Dobro je prošlo. -kaže , i nasmeje mi se blago -Kada je Randin prvi put iz vedra neba izneo jednu od svojih, napomenjem inače odličnih, ideja umalo se nismo pobili. -

Želim da pitam koja je njegova ideja tada bila, i da li su je na kraju prihvatili ali neću da rizikujem da pomislim da je pametan.

-Uzimaju ti u obzir to što ti je sve ovo potpuno novo, inače bi bilo mnogo gore. -

"To mi je uteha. Valjda. "-mislim .

Ona uzdiše, a onda odmahne glavom kao da pokušava oterati neke neželjene misli a onda mi se nasmeje onako kako to ona uvek radi : prisno i majčinski.

-Sad bar više ne moramo o tome da brinemo. -pomiluje me po kosi i ustaje -Idem da jedem, umirem od gladi, hoćeš sa mnom? -

Odmahnem glavom.

-Mislim da ću na spavanje. -

-Onda ti želim lep odmor  .-govori mi sa vrata a čim ih zatvara za sobom ja uzdišem duboko proklinjući samu sebe i svoj dugački jezik .

*

Gluvo doba noći je kad se trgnem iz sna, a kako ne mogu ponovo zaspati ustajem iz kreveta i krenem lutati po kući bez ikakvog cilja nekako završavajući napolje.

Pratim neko vreme stazu a onda vidim malu belu kućicu i setim se kako mi je Kirsen rekla da je to ono jedno od retkih mesta na kojima mogu pobeći od svih i zbog toga se uputim ka njoj.

Bez problema ulazim u nju, nasuprot mojim očekivanjima da će biti zaključana i radosno se bacam na mekani dvosed pošto se svetlo samo upali a vrata sama zatvaraju za mnom.

Mesto je malo ali izgleda veoma prijatno. Vidim deo sa potrebama pored pulta sa dve stolice pored njega,  na zidu nasuprot dvoseda je ogromni ekran i dve police sa knjigama i konzolama za igre. Vidim i dvoje vrata koja pretpostavljam vode u kupatilo i još jednu sobu.

Ustajem i odlazim do kupatila, kako bih se umila i razbudila jer oči počinju da mi se sklapaju za to vreme razmišljam da li da uzmem da čitam kada čujem tihi škripavi zvuk.

Ispravljam se osluškujući i sasvim jasno čujem korake kako se približavaju, a onda se neka druga vrata otvaraju potom i zatvaraju i zavlada tišina.

Izlazim iz kupatila nesigurno i upirem pogled ka onim drugim vratima.

-Lušane? -pozovem glasno -Randine? Da li ste to vi? -

Tišina. Ne dobijam odgovor. Prilazim vratima i ona se otvaraju ispred mene kada pokušam nasloniti glavu na njih kako bih čula da li se ista dešava u prostoriji.

Zastajem pomislivši da sam potpuno skrenula sa uma jer je soba prazna. Nikoga nema u njoj.

Sve što vidim je krevet, koji je prazan i deo sa potrebama.

Prilazim krevetu i zavirujem pod njega, ne znam zašto to uradim kad sam već zaključila da sam poludela a onda sedam na njega kako bih razmislila o svojoj zdravoj pameti.

Dvoumim se između toga da sam sve umislila i da sigurno nisam jer sam prilično sigurna da je svetlo bilo već upaljeno kada sam ušla u sobu. To mora značiti da je neko bio u njoj.

A kako je neko mogao biti u njoj a sekund kasnije ne biti? Osim ako ne poseduje teleport u guzici-kako je to Lušan lepo rekao jednom davno.

Ustajem sa kreveta i prilazim panelu, budući da tek sad primećujem da je i on upaljen.

Prvo što vidim na njemu je izbor odeće , ništa neobično ali kad pokušam da ga ugasim on se pomera pod mojom rukom sam od sebe.

Panično pokušavam da pritisnem nešto, bilo šta.

Nešto se pojavljuje na panelu, nešto što ne stignem da pročitam jer se sva svetla ugase.
Pružam ruke na slepo, okrećući se u mestu nasumice sve dok ne dodirujem zid. Pratim ga sve dok ne stignem do vrata, koja odbijaju da se otvore sama pa pomislim da nisam ugasila napajanje ili tako nešto.

Gurnem vrata snažno a ona se pomeraju na moje olakšanje škripeći glasno pri tome.
Nekoliko trenutaka stojim, dezorjentisana pokušavajući da u glavi rekonstruišem raspored u prostoriji i setim se gde e je izlaz a onda moram prekriti rukama lice jer svetlost bljesne.

Osetim olakšanje, koje traje samo dok ne spustim ruke jer tada pomislim kako sam apsolutno definitivno skrenula sa uma.

Jer, vidite, ne nalazim se više u onoj maloj udobnoj kući.

*