Kad bih rekla da sam potpuno zaboravila Lušana u narednih mesec dana ,lagala bih.

Sa druge strane,takođe bih lagala kad bih rekla da sam se nadala da ću ga videti.

Zato me,kad me poznati glas doziva dok žurim ka izlazu zgrade posle radnog vremena, zatekne pomalo iznenađenu.

-Hej.-govorim malo nelagodno pošto zastajem i okrećem se ka njemu.

-Konačno da te uhvatim dok si još tu, izvini ovih dana sam bio užasno zauzet. -brblja kao navijen sa ogromnim osmehom na usnama. -Baš mi je drago što te vidim.-

Nasmejem se kratko.

-I meni je drago da vidim tebe.Ideš kući? -

-Ah,ne.Randin i ja imamo trening. -pokazuje palcom preko svog ramena a ja zavirujem u tom pravcu i zurim u prazan hodnik.

-Randin je tvoj imaginarni prijatelj?-pitam smeškajući se.

Lušan  se okreće a onda se nelagodno počeše po vratu dok se okreće nazad ka meni, dok ja pokušavam ostanem ozbiljna.

-Kunem se da taj ludak ima ugrađen teleport u guzici. -mrmlja izgledajući kao da se ljuti -Izvini me,molim te,da vidim samo gde je nestao. -

Klimam glavom, očekujući da će se okrenuti kako bi razgovarao, ali on diže ruku do ušne resice i gotovo iste sekunde zuri kroz mene.

-Ja bih tre-- počinjem nelagodno mašući rukom pored svoje glave,iako nisam sigurna da me čuje.

Očigledno čuje, jer mi pokazuje da sačekam pa to i uradim. Sve dok mi ne postane stvarno neprijatno koliko zuri u mene pa počnem da vrtim ključeve biblioteke u ruci,onda 'crtam' vrhom cipele po uglancanom podu, na kraju se ukočeno ispravljam i zurim negde ni sama ne znam gde jer lik i dalje bezizražajno gleda u mene.

"Šta toliko razgovaraju? " mislim,a tren kasnije iza mene odjekne glas nateravši me da poželim samu sebe da izlupam po čelu koliko sam zaboravna.

-Samersova! -

To je Airon, naravno. I okrećem se ka njemu sa izvinjenjem, takođe i psovkoKana vrhu jezika.

-Dolazim! -viknem okrećući se nazad ka Lušanu -Svrati posle, hoćeš? -

Opet nisam sigurna da li me je čuo ali klima glavom pa se nadam da jeste jer požurim ka Aironu koji me čeka na sred hodnika prekrštenih ruku.

-Čekao sam te.-govori strogim optužujucim tonom.

-Razgovarao je sa nekim.- pokazujem preko svog ramena na Lušana  koji i dalje stoji na istom mestu, pa mu se uvlačim u zagrljaj. -A ja sam čekala da završi jer sam obećala da ću ga pozvati kod nas.-

-Tira.. -promrmlja samo,shvatajući a ja klimnem glavom potvrdno hvatajući ga za ruku i povlačim ga ka izlazu.

U poslednje vreme,verovatno od kad i ja radim, Airon I ja se ne viđamo gotovo nikad niti provodimo vreme zajedno. To je  zato što  ja radim do četiri a on noću ,pa gotovo ceo dan prespava.

-Pa...Kako je Neks? -

-Neks? -ponavlja pomalo zbunjeno,kao da ne zna o kome pričam, a onda frkne tiho.
Ne znam zašto i kako taj zvuk zvuči prekorno, ali zaista tako zvuči. -Kit, raskinuli smo pre dva meseca. -

Oh . Nisam imala pojma.Bravo ja.

-Ah,pa nema veze. -kažem- Ionako si previše dobar za nju. -

Ne odgovara delujući malkice pokunjeno. Airon je dobar momak. Trebalo bi da se otimaju oko njega.

-Hoćeš da je nađem i malo provučem kroz šake? - pitam mrtva ozbiljna  i on se sad okreće ka meni dižući jednu obrvu.

-Odakle samo iskopavaš sve te izraze?-

Slegnem ramenima neodređeno. Ali on nastavlja onako tipično Aironski da me gleda. Prekorno, zabrinuto i razdragano u isto vreme. Po tome zaključim da mi sledi još jedno predavanje od njega.

-Kiti. ..Koliko se mi poznajemo? -

-Hm. Nešto duže od petnaest godina, zar ne?-pravim se naravno da ne znam.

-Dvadeset. -ispravlja me ozbiljno.

-Ah,jel?Dvadeset? Moguće. -mrmljam trudeći se da se ne nasmejem.

Ali on kao da me ne čuje.

-Odkad sam te video prvi put,onako malecku i kezavu, obećao sam da ću te čuvati. -

-Obećao? -prekidam ga -Sa koliko...Tri godine? -

Ma koliko puta da mi to ponovi, svaki put se osećam dirnuto. On je moja porodica, više nego što bi moja prava biološka porodica ikad bila.

-Oh, ućuti .- govori Airon videći da bih uskoro mogla da se rasplačem i gurka me . Gurnem i ja njega zauzvrat, time mu stavljajući do znanja da je sad sve u redu sa mnom.

Možda bi i nastavili da se gurkamo tako po ulici da odnekud, baš u tom trenu, do nas ne dopre glasni vrisak.

Pogledamo se zbunjeno, ne shvatajući šta se dešava a vrisak se ponovi, glasniji i mnogobrojniji.

Tad Airon potrči prateći taj zvuk i tražeći njegov izvor.

-Gde ćeš? -viknem i sama trčeći za njim instinktivno.

Moram da zastanem kad uletim prateći ga za ugao, jer da to nisam uradila zabila bih se u njega.

-Što...?-počinjem ali onda shvatam zašto je stao.

Ispred nas stoje troje Čuvara, zauzimajuci ceo put.

-Šta se dešava? -pita Airon.

-Došlo je do neke pucnjave. -objašnjava jedan od njih, i ja tek tad shvatam da su svo troje pod punom opremom.

-Da li je neko povređen?-pitam ja.

Čuvar izgleda kao da okleva sa odgovor, to shvatam jedino zato što okreće glavu prvo ka jednom a onda drugom svom kolegi.

-Ne znamo. Područje se pretražuje u potrazi za osumnjičenim. -govori pošto vidi da nećemo odustati dok ne čujemo.

"Znači, ipak jeste neko povređen. " zaključujem .
Ali,pre nego što stignemo još nešto da pitamo ili kažemo, još jedan Čuvar nam prilazi.

-Molim vas,udaljite se i idite svojim putem. Hvala. -

Povlačim Airona, koji izgleda kao da će da počne da zahteva nešto, i odvodim ga odatle.

Ne progovaramo neko vreme, oboje u svojim mislima.

Da nema kriminala u Skaju ,ne bi bilo ni Čuvara, to zvuči logično .  Ali nikad pre nisam skoro bila svedok jednog. Niti sam ikad čula da je neko bio. O kršenju zakona niko ni ne priča ovde izgleda. Možda je i to protiv zakona.

Trgnem se iz misli.

-Dođavola. Moram kući. Treba da obavestim Tiru da će Lušan doći. -

-Umreće od sreće. -kaže Airon delujući zamišljeno.

-Baš me zanima da li će odmah pokušati da ga natera da kaže 'Vrisci' .-

Airon se nasmeje kratko.

-Idem i ja.Verovatno već kasnim. -grli me ovlaš i odlazi ostavljajući me pomalo zabrinutu za njegovu odsutnost duha.

*******

Dobra vest je da je Orin, sa malo prevelikim oduševljenjem, prihvatio da spremi obrok u čast Lušanove prve posete.

Dobra vest je, takođe, da je Lušan iznenađujuće dobro prihvatio i uklopio se među nas troje pa se sad i više nego očigledno zabavlja sa Orinovim najnovijim teorijama zavere.

-Pozivnice. -

Uzdišem.

A onda je tu i Tira.

Ona bez prestanka ,odkad je shvatila da Lušan može biti pogodan mladoženja , nasumice ubacuje reč 'Pozivnice'  u razgovor sad već i bez ikakvog smisla i povezanosti sa razgovorom.

Vidim kako joj Lušan uputi kratki zbunjeni pogled,i to ne prvi put. Izgleda je previše ljubazan da joj kaže da je potpuna idiotkinja, kao što sam joj ja već nekoliko puta došapnula.

-To zapravo zvuči veoma zanimljivo. -govori on Orinu opet glatko prelazeći preko Tirine ludarije.

-Prekini više. -oblikujem usnama u njenom pravcu. Ona me potpuno ignoriše,sačeka nekoliko minuta pa opet ponovi isto.

Sad joj i Orin upućuje jedan iznervirani pogled a ja,iskreno rečeno,  planiram da je gađam nečim.

-Da.-govori Lušan sad se skroz okrećući ka njoj i klima glavom.  -Pozivnice. -

Tira izgleda upravo kao da je neko pogodio, a on se opušteno okreće nazad ka Orinu i nastavlja razgovor kao da se ništa nije desilo. Krišom bacam poglede na nju, jer ni ne trepće ,praveći se da pratim razgovor iako od samog početka uopšte ni ne slušam šta pričaju.

Sad me iskreno zanima njena reakcija, a ona deluje potpuno odsutno.

A onda dok pokušavam da se pridružim razgovoru, odustajući od pokušaja da je shvatim ,ona opet progovara.

-Vrisci. -

**************

Izvinjavam se što nastavak kasni pola veka. I nisam zadovoljna njime ali više nemam izgovora da ga ne onavijen.Valjda ću ga jednom prepraviti tako da mi bude po volji.

Hvala svima koji čitaju .Ljubim vas i volim.