-Pomislili smo. ..-počinje Kirsen a onda zastaje kao da razmatra kako tačno da se izrazi. -Čini se da ste Lušan i ti bliski. -

-I jesmo. Valjda.-govorim.-Ali ne toliko. -

-Samo smo razgovarali o tome.- govori i imam osećaj da se brani, slažući ramenima- Zaključili smo da to možda i ne bi bilo tako loše. -

Moja jedina reakcija na to je odmahivanje glavom.  Bez prestanka, dok ona to ne primeti.

-Doduše. ..-govori a ja prestajem da odmahujem glavom osećajući olakšanje- I Randin je pristojan mladić. -

-Randin? !-ponavljam oštro a ustvari time govorim 'da li si ti bre ženo normalna' .

-Ah, da ,tačno. Zaboravila sam da se vas dvoje još niste upoznali. - nasmeje se i prevrne očima.

-Ja zapravo. ..-

-Mislila sam na malog Vajta. Upoznaces ga  kasnije. -objašnjava ne dozvoljavajući mi da dođem do reči.

-Znam. Pokušavam da ti kažem da....-

-U svakom slučaju, mogla bi da razmisliš o tome. -nastavlja ni ne slušajući me izgleda.

-Kirsen, ja već znam. ..-

-I naravno, za sada ne pominji ništa Lušanu. - govori dok ustaje i kreće ka vratima a onda se okreće nazad ka meni. -Oh ,i još jedna stvar. -

Uzdišem.

-Ender i ja smo mislili da je sigurnije i pametnije da ti ove godine ne ucestvujes aktivno na sastancima. -

Mrštim se blago zbog njenog izraza lica a i tona, veoma su 'Nebeski' .

-Vidimo se na ručku dušo.- govori svojim uobičajenim tonom i ne čeka odgovor već odlebdi kroz vrata. Ispratim je pogledom dok se vrata ne zatvaraju a onda odmahnem glavom pokušavajući da shvatim šta se sve upravo desilo.
Jedna stvar mi je samo kristalno jasna.

"Kiti,genije, zvanično si samo ukras. "

*

Odmah pošto ulazim u dnevni boravak okrećem se ka Soi kako bih je pitala da li ćemo da idemo posle do biblioteke i odmah primetim naglu promenu njenog držanja što verovatno znači da nismo same u prostoriji.

Izbegla sam obrok, ovaj put neću izbeci Vajtove slutim .

Okrećem se nazad ka unutrašnjosti prostorije i napravim se iznenađenom kada zaticem sve osim Lušana i Randina u njoj.

-Oh. -zvucim li iznenađeno?  -  Zdravo.-

Žena tamne talasaste kose ustaje i odmerava me pogledom dok prilazim pometeno pa pogleda Kirsen blago se mršteci.

-To je ona?-pita je, mogu se zakleti da čujem nemalu količinu razočarenja u njenom glasu.

"Šta li je očekivala? "-pitam se.

-Kiti.  -kažem nameštajući najljubazniji osmeh ikada dok joj pružam ruku. -Čast mi je,gospođo Vajt. -

Ona potpuno ignoriše moju ruku, steljajuci me tim njenim neverovatno lepim plavim očima. Ne dam se obeshrabriti time iako postajem malo previše svesna postojanja svoje šake.

-Eriksa.-govori žena dok ja nespretno spuštam ruku želeći da ista nekako samo prosto ispari nekuda.

-Kako zanimljivo ime!-ubacuje se muškarac koji je sedeo pored nje i sada ustaje pružajući mi svoju ruku.

"Mogao si to uraditi malo ranije. "-mislim iznova dižući ruku, osećajući se kao potpuni idiot.

-Ja sam Dekston. -govori čovek i nasmeje se ljubazno iako deluje radoznalo. -Kiti.-

"Ako me pita ko mi je dao ime, ima da vrisnem. "

-Drago mi je gospodine. - kažem pre nego što to uradi.

-A ono je ....-počinje on puštajući mi ruku pa se okreće oko sebe- Ah, tu si.-

Ispratim njegov pogled i tek tada i sama primećujem Randina koji nam upravo prilazi odnekud iz ugla prostorije.

Ne razmišljajući uopšte mu krećem u susret.  To, više osetim nego što vidim, privlači sve poglede u prostoriji. On tada pomalo zbunjeno zastaje, verovatno misleći kako ću da ga napadnem ili tako nešto kad mu pružam ruku.

-Randin. -govori, slutim refleksno, isto tako prihvatajući moju ruku.

"Kako sad? Šta sad? "-mislim.

Do tad se on očito sabere i sada očekujem nešto u Lušanovom 'mi se već znamo' stilu. Međutim ne ostaje mi ništa drugo da uradim kada mi se nasmeje, pomalo iskrivljeno, osim da zinem glupo u njegovom pravcu.

-Čuo sam dosta o tebi, Kiti. -kaže a ja zatvaram usta, da bih ih tren kasnije opet otvorila međutim ništa ne izlazi iz njih.

-Kladim se da me je Lušan u potpunosti naruznio. -lupam prvo što mi pada na pamet, srećom ili ne okrenuta sam ostalima leđima pa ne moram da prikrivam svoje šta-se-za-ime-Nebeskih-dešava  kao i  šta-pokusavas poglede .

-Zapravo, mislim da te nije dovoljno nahvalio. -sad se smeje još šire zbog Čega ja poželim, u najboljem slučaju, da mu izbijem sve te blistave zube.

-Ne preteruj. - oblikujem usnama govoreci sebi kako ću kasnije da brinem o tome što je veoma loš znak to što je on pristao na hajde-da-se-pravimo-da-se-prvi-put-u-zivotu-vidimo igru.

-Zaustavi me. -on radi isto.

-Soi.- kažem ,tek tada shvatajući da i dalje držim Randinovu ruku,pa povlačim svoju kada se on mršti i baca jedan brzi pogled ka vratima. -Idemo. -

Okrećem se ka njegovim roditeljima klimajući im glavom.

-Drago mi je da sam vas upoznala. Dobrodošli.- kažem pre nego što pogledam Kirsen koja mi se iz nekog njoj poznatog razloga smeška zadovoljno.- Ako nekome trebamo, bićemo u sobi. -

I pobegnem u biblioteku.

*

"Gde si ti kad mi trebaš? "-tako počinjem razgovor čim se veza uspostavi iako je Lušan onaj koji mene traži.

"Možeš li da dođeš do dvorane? "

"Šta? Gde je to?Zašto zmuris? "

"Tamo gde i soba za sastanke. "

"Šta ima u toj dvorani? "

"Samo dođi."

"Zašto? "

"Reci ću ti kada dođeš. I požuri malo."

"Ko je tebi šutnuo Pomoćnika? "

"Dovlači tu lenju guzicu ovde i sve će ti biti jasno. "

"Šta se...."

"Odmah. "-upućuje mi i prekida vezu.

Uzdišem i preko volje ustajem i vraćam knjigu koju sam listala nazad na policu, žaleći svoj skriveni ćošak i to što ga moram napustiti.

-Lušan mi se sviđa. -progovora Soi kada izađem u hodnik a ona se pojavi odnekud i kreće sa mnom. -Ne kao Mirog, naravno. -

Zamalo je pitam kako je mogla znati sa kime sam razgovarala ali odustajem od toga jer je odgovor na to prilično očigledan,sve i da izuzmemo onu činjenicu da je povezana sa mojim Komunikatorom.

-Verovatno bi bio najlepši robot. -nastavlja.

Prevrnem očima ali bezglasno se slažem sa njom.

-Misli na dobrobit svog ulja, Soi. - promrmljam.

-Hoće li da te zaprosi sada? Mogu li to da snimim? -

Pogledam je iznenađeno, pitajući se kako može da zna za to.

-Ne. Neće. I ne možeš ništa da snimaš. -kažem pa dodajem tojest pretpostavim: -I nije lepo prisluškivati tuđe privatne razgovore. -

-Memorisacu to -

-Tako je, memoriši. -

-I pošto se ništa zanimljivo ne dešava ,idem plesati u sobi. -

-Budi pametna. -upućujem joj kada se okreće u mestu i krene u suprotnom pravcu. Ne odgovara mi nekoliko trenutaka pa pomislim da se možda može i teleportovati.

-A kada te zaprosi, hoću li ja moći da budem svedok? -

Frknem glasno, sada sam potpuno sigurna da će mi ovaj robot doći glave.

*