"Šta ja ovde uopšte tražim? "-mislim dok u potpunoj tišini sedim između Kirsen i Endera za vreme obroka.

Poželim da sam upravo kući gde bih sedela za stolom za kojim ne bih stigla da jedem od smeha i razgovora, tamo gde se ne bih osećala tako prokleto nepotrebnom i suvišnom.

Ponavljam sebi isto pitanje sedeći pored Kirsen u radnoj sobi, klimajući glavom na sve što ona ili njen muž kažu.

A onda još jednom pošto ulazim u potpuno tuđu sobu praveći se umorna samo da bih pobegla od njih dvoje.

Ležim u nepoznatom krevetu i zurim u nepoznatu tavanicu i znam da neću uskoro zaspati.

-Kiti. -čuje se iz mraka.

Treba mi nekoliko trenutka da se priberem od iznenađenja ,jer sam potpuno zaboravila na Soi, i okrenem glavu ka dve svetle plave tačke pored vrata.

-Soi.-govorim tiho.

-Da li ti se sviđa moje ime,iako sam izostavila slovo 'R' na kraju?-

-Sviđa mi se .- odgovaram bez razmišljanja dok se pridižem i naslanjam leđima na zid. -Stojiš li tamo sve vreme? -

Ne čekam odgovor već potapšam krevet pored mene.

-Dođi. Sedi.- govorim a robot mi se već približava nečujno ,znam to po svetlim tačkama koje se približavaju. Penje se na krevet pored mene i sada u isti položaj kao i ja. Osetim hladni metal robotovog ramena odmah pored mog.

-Da li bi Pomoćnik trebao to da radi?Da donosi odluke i samostalno razmišlja? -govorim posle nekoliko minuta tišine.

-Ne .-odgovara odmah. -Želiš da to ne radim? -

Nisam sigurna pa preskačem to pitanje za sada.

-Da li sam te pokvarila? -

-Nisam pokvarena. -uzdišem sa olakšanjem, osećajući isto sve dok ne nastavi. -Iako ne bih trebalo da mogu to da radim, po mojim specifikacijama i ugrađenim podešavanjima. -

U prevodu: pokvarila sam je .

Bravo ja .

-U redu. -uzdišem. -Evo šta ćemo. ..-

Zastajem jer nemam pojma šta ćemo. Ne želim da Kirsen i Ender saznaju da sam već uspela nešto da pokvarim, a nisam ni nekoliko sati ovde.

-Ne želim da praviš izbore samostalno, niti da 'misliš' ukoliko nismo same.- govorim okrećući se ka njoj i shvatam da su svetla već uperena u mene- Možeš li to da uradiš? -

Ne skidam pogled sa Soinih 'očiju' zadrzavajuci dah dok čekam reakciju. Skoro minut prođe pre nego što odgovori:

-Ne razumem podešavanje. -

Pa, to nije dobro.

To nije nimalo dobro.

-Zabrinuta si? Uznemirena? -skoro iskacem iz sopstvene kože kad iznenadna kaže- Nemoj da budeš. -

-U redu sam .- govorim brzo pa prolazim rukom kroz kosu i uzdišem duboko.

-Očitavanja tvojih vitalnih funkcija pokazuju drugačije. -

Nasmejem se histericno na njene reči.

-Ali, nisi u životnoj opasnosti, ne brini. -uverava me zbog Čega se ponovo nasmejem. -Spasila bih te ja da jesi, znam sve hitne postupke. -

-To je lepo znati.- govorim pa skliznem nazad na jastuk jer oči počinju same od sebe da mi se sklapaju a i postaje mi neudobno. Kad legnem okrećem se na bok prema robotu.

-Lezi i ti ukoliko želiš. - govorim pa zevnem glasno dižući ruku da pokrijem usta.

-Ne osećam neudobnost. Niti umor.-

-Kako puniš baterije? Imaš li uopšte baterije? -

-Dok god sam u dometu signala za punjenje mogu se bežično prikaciti na njega kad god je potrebno.-

-A odakle taj signal za punjenje dolazi? - mrmljam pospano i zaključujem da je Soi odabrala odličan glas ukoliko želi da me non stop uspavljuje, takođe me shvatam i smiruje.

-Svaka Priznata kuća ima jedan. -

"Priznata, naravno. Zanimljivo. "

-Odakle ti ta informacija? -

-Upravo sam je dobila jer sam je potražila.- govori, čini mi se tiše. -Uskoro ćeš zaspati. -

-Znam.- zevam opet ,ali ovaj put me previše mrzi da dignem ruku kako bih pokrila usta pri tome, taman sam se lepo namestila. -Koliki ti je domet za punjenje? -

-800 metara. Botu Šeste generacije je samo 300 metara. -

Promrmljam nešto, bar mislim, o tome kako nije skromno hvaliti se ili tako nešto. Posle toga zavlada tišina.

-Hej, Soi? -čujem sebe da govorim, iako je vrlo moguće da sam zaspala pa pričam sa njom u snu.
-Da?-

-Hoćeš li mi ti biti prijatelj? -

Sve ostale sam, sigurna sam, razočarala i naljutila.

-Ja sam Pomoćnik, i to pokvareni. Mogu biti apsolutno sve što ti želiš da budem.-

-To je utešno. -kažem, ili pomislim, kako god .-Hvala ti.-

*

Treba mi dobrih tri minuta da shvatim gde se nalazim kada se probudim. Soi je i dalje u istom položaju pored mene i poželela mi je dobro jutro čim sam otvorila oči što me je dodatno zbunilo onako izgubljenu.

-Ideš li sa mnom? -pitam je kad krećem ka vratima a ona ostane da sedi na mom krevetu. Ona odmah ustaje i prilazi mi pa zajedno izlazimo iz sobe.

Kirsen me dočekuje ,pojavljuje se odnekud čim siđem niz stepenice, skoro me odvlači do trpezarije sve vreme veselo brbljajuci nešto dok se ja pitam ko toliko može biti aktivan od rane zore usput žaleći što sam uopšte izašla iz kreveta.

Mota se po prostoriji kad me postavi da jedem, ne pitajući da li sam uopšte gladna. Ta žena definitivno nema mira.

-Sviđa li ti se tvoj Pomoćnik? -pita u nekom trenutku a ja se zagrcnem obrokom od iznenađenja.

-Da. -jedva kažem, pročišćavam nekoliko puta grlo pre nego što dodam- Jako mi se sviđa. -

Okrećem se ka Soi, koja stoji mirno pored vrata, i shvatam da se Kirsen sada mota oko nje zagledajuci je.

-Kako ti je ime? -obraća joj se a mene počne hvatati blaga panika ,međutim ,iako ja zadržavam dah i pokušavam da ne povratim budući da imam osećaj da imam puna usta metala, robot ne progovara.

-Mislim da treba da joj daš dozvolu. -Kirsen se okreće ka meni pošto uopšte ne shvatim da se obraća meni.

Pročišćavam grlo opet ne znajući šta očekuje od mene.

-Soi, možeš odgovarati na gospođina pitanja. -govorim a Kirsen se blago mršti pa se okreće nazad ka njoj.

-Moje ime je Soi .- odgovara robot, mada mi treba nekoliko trenutaka da shvatim da je to on jer govori nekim potpuno robotskim glasom. A onda zamalo umrem od sreće jer zaključujem da je ipak razumela ono 'podešavanje' .

-Dala si mu žensko ime? -govori Kirsen vraćajući se nazad do stola pa sada pored mene- Nadam se da si je zaključala .-

Upućujem joj jedan 'nemam pojma o čemu pričaš ' pogled a onda preko njenog ramena vidim kako Soi neprestano pomera glavu gore dole i shvatam da mi ,bar tako izgleda, daje znak.

-Ovaj....Jesam.- kažem konačno a Soi prestaje da klima glavom a Kirsen izgleda sumnjicavo, ili ja to umislim, pa brzo pokušam objasniti - Nisam pre imala Pomoćnika tako da nisam odmah shvatila šta me pitaš. -

Ona klima glavom, valjda prihvatajući moje objašnjenje pa pogleda u moj tanjir koji već neko vreme stoji prazan.

-Hoćemo li u biblioteku? Danas ćemo ponavljati pozdrave. -

Klimam glavom i ustajem a ona ustane nekoliko trenutaka kasnije.

-Idem samo do toaleta. Čekaj me tamo, hoćeš? -

-Nema problema. -govorim zahvalna na malo mira, ne shvatam zašto mi bez prestanka visi nad glavom. Skoro odjurim do tamo a Soi mi je za petama ,ostajući pored vrata kada sednem na jednu od fotelja.

-Zaista si se zaključala?- pitam je tiho.

-Jesam . Povezala sam se sa tvojom sobom, takođe, i Kontrolorom. -

Klimam glavom, postajem svesna da sam jedva čekala da čujem njen pravi glas.

-I Komunikatorom. -dodaje.

-Zar ti za to ne treba ona šifra Kontrolora ili šta već? -

-Ovlašćeno otkucavanje od strane mog Kontrolora .-ispravlja me -I,da,trebalo mi je.-

-Kako si je dobila? -

-Nisam. -

Želim da je pitam kako se onda povezala, mada u isto vreme mislim da ne želim da znam. A i Kirsin ulebdi veselo u prostoriju pa ne dobijam priliku da išta više kažem Soi.

-Zaboravila sam da ti kažem, Ender je mislio da je najbolje da prekosutra odemo...-

-Prekosutra? -prekidam je , ponavljajući za njoj samo neobično visokim tonom.

-To je kako bi imala vremena da se navikneš na zgradu. A i da sačekaš ostale kako bi se oni navikli na tebe.- objašnjava dok ja pročišćavam grlo shvatajući da je prepoznala paniku koju osećam.

-Dobro .-govorim na kraju suvo.

"Nisam spremna. "

"Mislila sam da imam još nedelju dana."

"Tako ću sve da zabrljam. "

Kirsen nastavlja da govori nešto, ali ne mogu da je pratim budući da jedva mogu da razmišljam.

"Šta ako odbiju da me prihvate? "

"Ako me prosto izbace odande ,zahtevajuci Korua nazad ili tako nešto? "

-Kiti?-trgnem se blago jer mi mahne rukom ispred lica.

-Izvinjavam se, odlutala sam.-

-Brineš bez potrebe. -govori umirujuće a ja opet dobijam onaj osećaj da može da mi čita misli. -Sve će biti u redu, obećavam. Ender i ja smo tu da ti pomognemo ukoliko bude trebalo, u redu? -

Klimam glavom a ona se nasmeje široko.

-Hajde. Idemo nešto da čitamo. Ostavimo ovu dosadu za kasnije. -

Klimam opet glavom, ovaj put se i ja nasmejem dok ona odlazi do police i zastaje ispred nje okrećući se ka Soi koja i dalje mirno stoji pored vrata.

-Soi, idi u našu sobu. -govorim joj setivši se da je Kirsen rekla da ne pušta Pomoćnike u biblioteku. Ova me odmah bez reči posluša a ja ustajem i prilazim Kirsen.

-Našu ?- govori mi ona dižući obrvu a ja slažem ramenima.

-Soi je moj prijatelj. -imam potrebu da kažem pa to i uradim pomalo odbrambeno na šta se Kirsen zakikoce.

-Ender je to stalno govirio za Fraka.-odmahuje glavom delujući zabavljeno provlačeći se pored mene kroz prolaz koji se otvara pred nama- Blesavi ste oboje. -

Ja zastajem iako sam krenula za njom.

"Frak? " ponavljam u sebi blago se mrsteći od koncentracije.

Frak: ne-robotski robot, baš kao i Soi?

*******

Spec. Jec