-...je ovo Zemlja! -

"Orin je bio u pravu! "-pomislim " Raspametiće se kad čuje. "

A onda shvatam da nikad neće čuti. Nikad neće saznati. To me razljuti i rastuži u isto vreme.

-Verujem da si zapanjena. -jedva čujem da mi Kirsen govori- I sama sam bila kada sam dobila dozvolu da čujem sve te stvari.  Bila sam užasno besna, podrazumeva se. -

-Sve je laž? - pitam, zahtevam potvrdu,pomalo optuzujuce.

-Razumeces i sama da je ovako bolje,  ukoliko si pametnija od mene ,vrlo brzo .-

Prolazim rukom kroz kosu jednom rukom dok se drugom štipam za butinu.

"Poludela sam. Jedino logično objašnjene.Sve ovo haluciniram. "

-U redu. -kažem iako nije u redu. -U redu. Ako tri astronauta nisu postojala. ..-

-A, ne ,ne. Maksim Blek, Dezmond Grej i Blejk Vajt jesu postojali. Bili su naučnici. -

-Naučnici...?-ponavljam, opipavam reč i prevrćem je po glavi da proverim kako mi zvuči to.

"Bolje nego 'astronauti' "-pomislim.

-I,uopšte im nisu izmišljena ili promenjena prezimena. To je samo jedna velika ,priznajem gotovo neverovatna, slučajnost.- dodaje Kirsen a ja uzdišem.

"Ne znam više u šta mogu verovati. "

-U svakom slučaju, priča ide ovako:  Njih troje su bili jedni od najpametnijih ljudi u ono vreme. I svaki od njih je ,zasebno naravno, primetio čudne i mikroskopski jedva vidljive promene u prirodi. Promene za koje bi neki koji veruju u evoluciju pomislili da je upravo to. Prošlo je tu neko vreme pre nego što su se međusobno konsultovali i došli do neverovatnog otkrića. -zastaje a ja se naginjem prema njoj ,zadržavajući dah dok čekam. -Planeta je preuzimala nazad kontrolu sama nad sobom! -

Odaljavam se. Mrštim se. Čekam da kaže da se šali. Ali ona to ne radi.

-To zvuči pomalo. . .-počinjem ne želeći da joj na glas kažem da je potpuno luda ali upravo to mislim.

-Preterano? - pomaže mi ona misleći da tražim pravu reč pa klima glavom. -Znam...Ali, ako se pogleda šira slika, izgleda kao da se upravo to dogodilo. -

Ćutim, ne znajući šta da kažem. Uglavnom mi se reč 'laž'  najviše  vrti po glavi. Takođe se tuda mota i 'ludilo' .

-Čovečanstvo kao da je i samo tražilo tako nešto. Jer mislim da imaju veoma značajnu  ulogu u tome svim onim zagađivanjem i uništavanjem prirode .-  napominje Kirsen a ja klimam glavom.

U tom trenutku već nemam pojma gde se nalazim niti gde udaram. Osećam se skroz dezorijentisano. Kao da sam odjednom dospela u neku paralelnu dimenziju ili upala kroz neki portal u jednu od onih naučno fantastičnih knjiga koje sam čitala.

Ali neki tanušni glasic negde duboko u mojoj glavi nastavlja da povezuje tu priču sa činjenicom da u Skaju, kao i u ostalim državama, nema ničega što bi moglo da zagadi okruženje.

-Njih troje naprave nizove ispitivanja da to potvrde a onda i eksperimenata u pokušaju da spreče nekako taj proces. Ne polazi im za rukom. Jedino što im preostane je da upozore narod. Isprva im niko ,osim nekoliko njihovih kolega ,ne poveruje. -

-A onda se desi nešto užasno zbog čega im konačno poveruju. Verovatno prekasno. - mrmljam čvrsto držeći ivici stola, potpuno uverena u to da ću da poletim ukoliko je pustim.

-Tako nekako. -govori smeškajući se.

Pokušavam sve ovo da svarim u narednih nekoliko trenutaka tišine. Ne uspeva mi.

-A,gle,pre nego što nastavim, koliko znaš o geografiji? -

Odgovaram mehanički,recitujem naučeno :

-Skaj je najveći grad- država, nalazi se u samom centru Aetere. Speland je severno, Astiagro jugu, Kutho istoku a Jaglar na zapadu. Svaki uz Večni okean.  O Divljini između njih nema dovoljno informacija. -

Kirsen klima glavom, zadovoljna odgovorom pa se nasmeje.

-A Zemlje? -

-Apsolutno sve što sam mogla pronaći. -

-Kontinenti? -smeje se malo šire kad klimam glavom ne znajući kuda ovo vodi . -Znaš li kako su nastali?-

-Nastali? -ponavljam pomalo ,ma skroz, zbunjeno - Mislite na pomeranje Zemljine kore tojest ploča Zemljine kore? -

Pokazuje mi da nastavim.

-...od pra kontinenta zvanog Pangea.Koji se usled istog tog pomeranja raspao na Godvanu i... -dodajem pa slažem ramenima jer nisam sigurna u taj deo.

-Lauraziju. -preuzima ona lako i nastavlja. -Od kojih su posle nastali onih sedam kontinenata. Iako se veruje da je pre toga, zapravo mnogo pre toga, postojao superkontinent po imenu Rodnia. -

Klimam glavom, nisam to znala. A onda odmahnem.

-Ne razumem kakve to veze ima sa pričom o. ...-počinjem da bih se zaustavila.

Onaj glasic u mojoj glavi mi šapuće jednu misao. Jednu ludu apsolutno nemoguću misao. 

-Hoćete da kažete...-počinjem ni sama ne verujući u ono što ću da izgovorim -...da je Zemlja , sama od sebe, nekako obrnula ceo taj dvesta miliona godina dug proces, za koliko. ..deset, petnaest godina?-

Kirsen pročišćava grlo pomalo nelagodno.

- Ploče Zemljine kore se non stop pomeraju. -naglašava.

-Ali , opet,kojom brzinom su trebale da se pokreću da bi se to desilo za tako kratki period? -

-Godinu dana .-ubacuje tiho.

-Godinu dana! ?- ponavljam ustajući naglo, noge me pri tome naravno izdaju se se rušim gotovo odmah nazad.

-Doduše, još nekoliko godina pre toga je bilo znakova. Zemljotresi, urbane promene klime, erupcije gomile vulkana. ..- nabraja.-Da ne pominjem ono što je se dešavalo sa florom i faunom. Izgledalo je kao mutacija iako je logički gledano ustvari evolucija. -

Prekidam je dižući ruku koja neverovatno drhti da bih promicala:

-Ali to je...Potpuno. ..Apsolutno. ...Nemoguće. -

Fizički i logički nemoguće. Psihički nemoguće da se shvati i poveruje u to.

-Aha. -govori ona opušteno- Ali upravo se to desilo. -

Mucam narednih minut ili dva sigurno, pokušavam nekom logikom da sve lepo sklopim da to zvuči razumno. Ali ne mogu.

-Svima su dostupni udžbenici, atlasi i knjige sa Zemlje. Ove informacije nikom nisu uskraćene. Čak se mogu kladiti da u bilo kojoj biblioteci možeš pronaći bar nekoliko verzija ove priče.  Istoriju su napisali kako im odgovara. Niko nije nateran da poveruje u to. Stanovnicima je odgovaralo da poveruju u priču o astronautima.-

Kada razmislim, čak i u knjizi 'Fantastična nova Zemlja' nigde se ne pominje ni u naznakama da ovo ne bi mogla biti Zemlja, ili da smo uopšte otišli igde sa nje.

Takođe sam pročitala nekoliko 'Aetera je Zemlja, Zemlja je Aetera' knjiga. Nijedna od njih podrazumeva se ne spominje geografiju , da bih naravno izgledala verodostojnije.

Što svakako ne dokazuje ni da je ovo istina.

-Ljudima je lakše da poveruju u to da se nalaze na drugoj planeti nego u činjenicu da se dogodila katastrofa tolikih razmera. - govori Kirsen blago i saosećajno a ja sam i dalje zapela na knjizi Dezmonda Greja.

-Sudar je bio razarajući, i pored svih priprema za to. Gradovi su nestali u ruševinama, sravnjeni. Milijarde i milijarde ljudi je bilo mrtvo. Bile su potrebne godine da dođe do prividne kontrole nad situacijom. -

"Ili je neko proveo veoma veoma mnogo vremena izmisljajuci ovo tako da zvuči što realnije. ..ili je jednostavno istina. "

Iako ja odbijam da poverujem u to. Moj mozak, bukvalno moje celo biće odbija da prihvati nešto toliko nemoguće.

-4231. godine Grej, Vajt i Blek započinju prve eksperimentalne kolonije obezbeđenih uslova potrebnih za život ali ograničenih od ,i dalje evoluirajuce, prirode. Uskoro im se pridružuju najbrilijantniji umovi tog vremena. Očigledno su veoma predano radili na tome jer za 15 godina usavršavaju rešenje. Gradove - države pod staklenim zvonima osposobljene da obezbede najbolje od prirode a zaštite od prodora iste unutar svojih granica. -

Slepoočnice mi sad gromoglasno pulsiraju, definitivno je u moju glavu utovareno više informacija nego što je ikad mogla da podnese.

-I sve to do 4246. godine. -naglašava Kirsen a moj um odmah sarkasticno, refleksno, primeti da je to 'po udžbeniku'.

-To dovodi do još jednog neslaganja u priči. - gotovo šapućem.

Iako sam u potpunom šoku i neverici, moj mozak očigledno i dalje radi punom parom.

-Hrana. I ostale potrebne stvari. Nisu opremljeni sa Zemlje kao po 'istoriji' , jer je ovo Zemlja!  To vremenom dovodi do nestanka svih resursa budući da ispod staklenih zvona, koji prigodan naziv, ne sme biti štetnih proizvođača poput fabrika koje ugrožavaju iovako već ograničenu okolinu. -

-Tako je .-

-ZATO ustvari Vajt odlazi u Divljinu. Da obezbedi postrojenja , fabrike. I otuda ustvari nastanak klase Osuđenih, zbog potrebe za radnom snagom.-  govorim zapanjena kako sve leže na svoje mesto.

-Pronicljivo .- čuje se sa vrata a i Kirsen i ja odskačemo sa svojih mesta da bi se potom okrenule ka Enderu koji stoji , ko zna od kad, na vratima.

Doduše, ne izgleda oduševljen mojom inteligencijom, štaviše izgleda kao da mu ona smeta. Što mene natera da se ponosno ispravim .

-Ukoliko je to bio kompliment, hvala vam.- govorim kruto.

Nasmeje se, prirodnije nego što mi se ikad nasmejao.

-To jeste bio kompliment, Kiti. - govori smeškajući se i dalje.

Kirsen tada naglo ustaje, lupajući se lako po čelu.

-Potpuno sam zaboravila na obrok.  Kiti ostaješ, zar ne ?- govori brzo se krećući ka vratima.

-Zaista ne mogu. Obećala sam Lušanu i Tiri da ću izaći večeras sa njima .- i potpuno sam zaboravila na to do sada, pa ustajem i ja -Izgleda sam izgubila pojam o vremenu. -

-Dragi, isprati je molim te. Ljubim te Kiti, vidimo se ?-

I samo tako me ostavlja samu sa Enderom, ne čekajući odgovor,  koji izlazi za mnom u hodnik kada krenem.

-Da li si rekla 'Lušan'?- pita.

"Pa , naravno. Zaboravila sam i na to."

-Da.  Blu. Verovatno poznajete njegove roditelje. -govorim bacajući kratki pogled na njega.

Posmatra me tako da dobijam osećaj da procenjuje kolika sam mu pretnja ali ne govori ništa na koju pretpostavku.

"Paranoična si ." podsećam samu sebe.

-Imaju kompaniju u kojoj ste nabavili mog Pomoćnika. -dodajem.

Ender sada klima glavom, što može biti protumačeno i kao da ih poznaje ali i kao da je čuo šta sam imala da kažem.

Uglavnom tada stižemo do vrata a ja bez zastoja prolazim kroz njih.

-Doviđenja, Kiti. -govori za mnom.

-Doviđenja. -ponavljam za njim.

Trčim gotovo celim putem do kuće, suzdržavam se da ne počnem da vrištim na sav glas.

Mislim da sam ,ako do sada nisam , sada definitivno skrenula sa uma.

*

Spec. Jec.