-Kiti! -začuje se iz hodnika a ja se trgnem i bez razmišljanja krenem ka vratima.

-Evo me.-govorim prolazeći kroz vrata, ali na hodniku nema apsolutno nikog. -Kirsen? Gde ste? -

Baš kad pomislim da sam potpuno skrenula sa uma, nije ni prvi a hvala Bogu ni poslednji put da ću to u skorije vreme pomisliti, i umislila da me je zvala jedna vrata nedaleko od mene se otvaraju i Ender izlazi u hodnik.

-Tu ste , gospođice Kiti. - govori a ja klimam glavom i brzo ga pozdravljam. -Hoćemo li do radne sobe? -

-Pa, valjda. Gospođa me je zvala ali ne vidim ...-

-I mene je pozvala.-prekida me -Čeka nas.-

Pokazuje mi da krenem pa ga preko volje poslušam.

-Sviđa li ti se soba? -pita posle nekoliko trenutaka.

-Veoma gospodine. -govorim pomalo zbunjena njegovim gotovo drastično promenjenim ponašanjem prema meni.

-Možeš me zvati 'Ender', Kiti. -upućuje mi jedan pomalo kruti osmeh preko ramena.

Klimam glavom, a on zastaje ispred vrata i propušta me da uđem, Kirsen nas zaista čeka sedeći na visokoj fotelji i odmah mi pokazuje da sednem na onu pored nje.

-Zabavila si se sa Pomoćnikom?-pita dok ja posmatram ostatak prostorije i ne vidim ništa posebno ako se izuzme mali milion ekrana koji se pojavljuju kada Ender sedne za sto.

-Ne baš. -odgovaram joj,nameštajući se -Ne znam kako da ga nazovem. -

-Da li je ime toliko važno? -pita mršteći se blago.

-Pa,valjda nije.-govorim pre nego što me ona hvata za ruku i okreće se ka svom mužu, koji sklanja i gasi većinu ekrana pa ja uradim isto.

On pročišćava grlo te shvatam da mi sledi neko predavanje.

-Pre svega ,moraš naučiti izvesna pravila ponašanja pre Skupštine. -

Trudeći se da ne izgledam uvređeno, krećem da se bunim ali on me preduhitri.

-Svaka od tri porodice ima ...Hhm...-zastaje očigledno tražeći pogodnu reč. -Recimo kao 'moto'. -

"Nisam to očekivala. "-mislim.

-Ne brini toliko, Endere, pomoći ću joj. -govori Kirsen a on klima glavom pošto je kratko pogleda.

-Dalje, istoriju i zakone.-

"To će biti zabavno. "

-Znam istoriju vrlo dobro . - napominjem.

-Bojim se da to nije dovoljno. -govori on .

Ispravljam se uvređeno a Kirsen uzdiše.

-Koliko puta sam ti rekla da obrazložiš svoje izjave, dragi? - govori pa se okreće ka meni- Ono što je moj škrt na rečima muž hteo da kaže je da postoje neke stvari koje Lekcije o istoriji Aetere nisu pokrile. -

"Pa,naravno."

-Budući da imamo manje od mesec dana ,trebalo bi što pre da počnemo. -dodaje ona a ja klimam glavom.

-Brzo učim. -

-Verujem .-ubacuje se Ender- Ali bilo bi mnogo lakše da se što pre preseliš ovde.-

Odmahnem glavom još pre nego što završi, čvrsto i tvrdoglavo. To se njemu nimalo ne svidi.

-Ukoliko brinete da ću nekome nešto ispričati već sam vam rekla da se to neće desiti. - oboje ćute ,čak ni pokušaju opovrgnuti moju pretpostavku pravog razloga , pa nastavljam: -Uostalom, ne bi mi ni poverovali budući da čvrsto veruju da ne postojite. -

"Kao što sam i ja do skoro" -dodajem u sebi ali ne kažem na glas.

Ender preko volje klima glavom a Kirsen se opet okreće ka meni.

-Što se tiče tog verovanja da Nebeski ne postoje...-počinje pa se nasmeje: -Nama to savršeno odgovara. -

Mrštim se blago pre nego što ona nastavlja.

-I mi smo stanovnici Skaja, kao i bilo ko drugi. Zakoni važe i za nas. -

"Samo znate više. "-pomislim a i rekla bih isto to,da me otvaranje vrata ne prekida u toj zamisli.

Visoki svetli robot sa točkovima umesto nogu se dokotrlja do stola spuštajući tacnu na njega.

-Uzmi, dušo. -nudi mi Kirsen čašu a ja odmahnem glavom.

-Ne mogu, zaista, hvala.- govorim a potom zavlada tišina sve dok se robot ,kojeg ja pratim pogledom ,ne otkotrlja nazad kroz vrata a ona se zatvaraju za njim. -Pa, moram se vratiti u biblioteku. Trebalo bi da krenem.-

Vidim razmenu pogleda između njih dvoje pre nego što Ender uzdiše i promrmlja jedno "Kako ti volja. "

-Pravi razlog zbog kojeg ne želimo da pričaš o svemu ovome nije zbog tog verovanja u Nebeske. -počinje bez najave baš kad sam ja krenula da se ispravljam pri čemu se glupo opet smestim nazad u fotelju. -Već zbog tvoje bezbednosti. -

Zavlada tišina dok ja čekam nastavak.

-Jedan od bivših Osuđenih je nekako prepoznao Korua. -

Zamalo pitam ko je Koru ali shvatam da je to njihov sin pa glupo zatvaram usta.

"I tvoj brat ." -napominjem sama sebi sa malim zakašnjenjem.

-Njegova Izabrana, devojka, koja je bila sa njim je nestala bez traga a on je. ..umro. -

"Čekaj- ubijen je?!"

-Oh. Žao mi je.- govorim i ućutim ali radoznalost na kraju pobeđuje. -Ali,kako je to moguce?-

-Nismo sigurni. To se i dalje istražuje. -

Pokušavam da smislim nešto što bih rekla, nešto utešno ali ne pronalazim odgovarajuće reči.

-Ja...Žao mi je .-ponavljam zato osećajući se užasno neprijatno.

-Tako je kako je. Ne možemo mi sad tu ništa. Prepustićemo to Čuvarima i Zakonima.-

Tišina je ovoga puta toliko neprijatna da imam osećaj da me guši. Ustajem napokon ne znajući šta drugo da radim do da pobegnem odavde.

-Zaista bi trebalo da krenem. -kažem već jureći ka vratima.

-Vega će te ispratiti. -govori Ender dok ja mrmljam pozdrav.

Vega je definitivno bolji sagovornik od Endera, on mi bar poželi srećan put do kuće i izrazi želju da me vidi ponovo.

*
Skoro je devet kad napokon razvrstam knjige, iako nisam morala danas završiti pa zadovoljna urađenim veselo i pevušeći potražim ključeve ispod pulta srećna jer su zapravo tamo.

Kad otvaram vrata zastanem pred njima jer začujem tiho škripanje negde, sigurna sam, iza sebe.

Razmislim nekoliko trenutaka shvatajući da sam i malopre nešto čula. Sad sasvim jasno čujem korake ,sigurna sam.

Zadržavam dah, kako me zvuk mog disanja ne bi ometao ili me varao ,ali i dalje čujem korake. Izobličeno odjekujuci među policama.

-Randine? !-govorim glasno okrećući se i što tiše mogu prilazim jednoj od stolica i dižem je u vis.

Tišina. Više se ništa ne čuje. Ne mrdam skoro čitav minut dok mi srce ludački lupa u grudima.

A onda ,sasvim jasno čujem, negde nešto glasno pada na pod.

Ne čekam ni trenutak već pojurim, sa sve onom stolicom u rukama, ka onom mestu odakle je zvuk došao.

Opet čujem ono tiho škripanje, kao da neko vuče stolicu po podu,sad veoma blizu. Zastajem, zadržim dah i pokušam se što tiše približiti neopažena.

Pokušavam da čujem bilo kakav zvuk, ali osim lupanja mog srca biblioteka je potpuno tiha. Zavirujem iza police dižući stolicu sad iznad glave spremna za napad.

Ali osim otvorene knjige na podu, tamo nema ničega i nikoga.

Narednih sat vremena se šunjam između polica, ali vise ni zvuka ne čujem. Konačno odustajem ubeđujući sebe da duhovi me postoje.

"Kao ni Nebeski. "-javlja mi se u glavi pa odmahnem njom.

Zakljucavam vrata nekoliko puta ,za svaki slučaj. Onaj ko je unutra, ako ikoga ima ,nema drugog izlaza.

*

-Da li si dobro? -pita me Kirsen čim me vidi na vratima uskoro i moje kuće, sutradan posle posla.

-Imala sam halucinacije sinoć da nekog ima u biblioteci. -objašnjavam. -Pa sam probdela pola noći brinući o tome.-

-U biblioteci? -ponavlja iznenađeno. -Da li obavestila Obezbeđenje? -

Odmahnem glavom ,ljuta na sebe jer se uopšte nisam setila Obezbeđenja, smeštajući se preko puta nje u biblioteci ili onome što ja u sebi nazivam 'predvorjem biblioteke' .

-Kao što sam rekla ,tamo nije bilo nikog. -odmahnem rukom videvši da ona namerava još da diskutuje o toj temi.- Nego, za tu istoriju. Treba li da vodim neke beleške? -

-Mislim da nema potrebe za time. Zapamtićeš sve.- uverava me glatko prelazeći sa prethodne teme pa klimam glavom razmišljajuci o tome koliko onda nema toliko 'ne-pokrivenog' gradiva.

-Odakle uopšte da počnem? - naslanja se unazad i upire pogled ka plafonu očigledno razmišljajuci o tome.

-Pretpostavljam da sve počinje dolaskom tri hrabra astronauta na nepoznatu planetu u potrazi za zamenom za opustošenu Zemlju. -pomažem joj a ona me pogleda i nasmeje se široko.

-Da,pa...Trebala sam to odmah pomenuti. - Govori nevino slazući ramenima -Taj deo je stoprocentno lažan. -

Zgrada oko mene se okrene naglavacke. A onda i ceo svet. Blaga panika me hvata još i pre nego što ona nastavlja.

"Sve što sam verovala da znam je laž. " -mislim i tek ću da se uverim u to.

-Ali za to postoji dobar razlog. Cela ta priča sa novom planetom ustvari samo pokušava ...ublažiti istinu da...- zastaje ali ja shvatam.
Reči izleću iz mene protiv moje volje, završavam njenu rečenicu drhtavim zapanjenim glasom.

*

Spec. Jec. :*