Sjedila sam na oredavanjima i samo čekala da završe. Profesor je govorio peviše podataka,i to dosadnih podataka od koji mi je muka bila.

"Hej,oćemo na kavu posle?" pogledam u stranu i vidim Davida,dečka koji je zajedno sa mnom studirao,i za malo vremena smo postali dori prijatelji.

"Logično" nasmijem se te  nastavim gledati u profesora pokušavajući ga barem nekim djelom slušati

(...)

"Znači,umrla sam,umrla" malo glasnije govorim dok šetamo kfoz par

"Definitivno najgori profesor" David promrmlja

"Ja ću njega ubit,imam traume od njegovoh vrljanja" prođem rukom kroz kosu te shvatim da imam nešto u kosi. Nekakvo lišće.

"Davide,daj izvadi mi ovo lišće iz kose" okrenem se prema njemu brzinom te vidim koliko mi je blizu. Na trenutak se još više približi,te svojom usnom okrzne moju i poljubi me. Na brzinu se odmaknem od njega te ga samo pogledam

"Dobro što je tebi?" razočarano ga pogledam dok mu vidim kajanje u očima

"Oprosti,samo,na trenutak si me privukla" govori dok briše svoje usne
"Oprost,molim te. Ne znam koji mi je vrag,uopće mi se ne sviđaš na taj način i znam da imač dečka. Valjda sve ono sa Klarom" promrmlja dok me gleda pravo u oči. Vidim da se kaje i vidim da je iskren.

"Samo,molim te. Ne želim da se ovo nikada više desi. Zaboga,pa imam dečka" pogledam prema njemu

"Ako će ti biti lakše,ništa nisam osjetio" kaže mi dok ja iako želim pobjeći sada odavde jer mi je toliko neugodno,neću. Povrijedit ću ga.

"Ništa,zaboravimo to" nekako izvučem osmijeh na lice te mu se približim da ga zagrlim

"Moram ić doma,treba sve ono naučiti" pustim ga iz zagrljaja

"Vidimo se" promrmlja a ja krenem kući.

(...)

"Izludit ću" uzdahnem te još jednom pokušam upamtiti zadnju formulu, i kafa shvatim da sam ju napokon upamtila samo zalupim knjigu. Gotova sam. Cijeli tjedan nisam razgovarala s nikim,osim na faksu.Antu isto tako nisam vidjels punih tjedan dana,a nisam ga mogla ni nazvati. Znao je i sam jer sam mu rekla za učenje. Marinela je bila bolesna tako da ni sama ne znam što je s njom. Trebala bi ju nazvati napokon. Mobitel nisam uključivala već punih tjedan dana.  Brzo se ustanem te uzmem mobitel kako bi ga uključila. Napokon ga uključim te zanemarim sve te obavijesti i nazovem Marinelu.

"Hej,jesi dobro?" začujem njezin glas.

"Zar nebi ja tebe trebala pitati jesi dobro" nasmijem se

"Ovaj,pa...ti i Ante? Kako je sad bez njega?" zamuckuje dok ja zbunjeno slušam. O čemu ona priča?

"O čemu ti?" zbunjeno ju upitam

"Ti ne znaš?" začujem njezin zaprepašteni glas dok ja ludim

"Ne znam,što? O čemu pričaš ti?" proderem se

"Nek ti on kaže,nije na meni da ti to govorim" kaže mu te prekine. Brzo tražim Antin broj i sve što dobijem je sekretarica koja kaže da se ovaj broj više ne koristi. Koji je ovo vrag?