tu je..

ćuti on, gleda me....

ćutim ja, gledam svoje butine...

"ahhh... " uzdahnula sam, uplašeno..

" ti nisi trebala još dugo da znaš za ovu kutiju... " prekinuo je neugodnu tišinu..

pogledala sam ga

" mislio sam da nije prosto pravo vreme za to... " stao je..

" to bi bio ogroman korak... a ja se bojim, prosto nisam siguran u to"

prevrtao je kutiju u rukama

"k-kako misliš? " pitala sam nesigurno... uplašeno..

nije mi odgovorio...

ćutao je...

razmišljao...

" zašto ćutiš? " pitala sam dok mi je glas, polako ali sigurno, pucao...

kao da sam se lomila u sebi... imam loš osećaj...

pogledao me je..

spustila sam pogled...

suze su se slivale dok sam stizala kraj hope okove majce...

izdahnuo je, čvrsto sam zatvorila oči...

uzeo je moju ruku i otvorio ju, stavio je nešto u nju i opet je zatvorio...

"kada odem otvori je, razmisli i večeras ćeš mi reći šta želiš"

ustao je i otišao...

plašim se......

Evo novog dela..

Vot/com