-" Necu za dugo opet doci..."

Rekao je cim sjednemo u auto ali vedrim tonom.

-" sigurno sam se ugojio od Laurine hrane, pita i kiflica"

-"Ivan se rasplakao"

-"Juliji nisam oprostio, ali pricati sa njom mi je na cudan nacin bilo drago"

-"Meni je drago da ces ti mirne duse nastaviti zivot i nemoj da prestajes da dolazis kod njih kad god mozes. Nadoknadi vrijeme"

-" Kad budes imala odnor idemo opet par dana..."

Opet sam zacutala,  ove njegove male uskocice me uvijek natjeraju da cutim... Vise nego ista bih  voljela da se ovo opet dogodi.

-" Jedva cekam da dodjem kuci..."

Promrmljao je  dok se javlja na telefon

-" Borise stizemo oko 1 uvece..."

-" da..."

-" Sjutra cu doci rano da to zavrsim, a ti preksjutra dolazis?

-"Dobro imaces i ti odmor"

Prevrnuo je ocima i prekinuo dok ovaj nastavlja da prica.

-" Moram te bolje upoznati sa Borisom ... Preksjutra ce biti u Moskvi..."

Preksjutra...

-"Moramo da razgovaramo u vezi toga."

Izdahnem dok on pogleda blago ka meni

-" Zasto si mi izgledala tuzno kad smo odlazili?

-"Svidjeli su mi se svo troje..."

-" zasto onda tuga?"

-" Ponasas se kao da ce ovo trajati vjecno Dionis..."

-" sta hoces da kazes Lisa?"

Zbunjeno me pogleda dok ja izdahnem i pogledan  kroz prozor. Lisa nije mama pucku rodila reci!

-" Ja za 2 dana moram ici kod svojih. Mami je rodjendan"

Sokiram sebe ovom izjavom, to definitivno nije trebalo da kazem. Mama je rodila picku sve mi poznajem!

-" pa?"

Sada ga zbunim

-" nista.."

-" po nekad te u opste ne razumijem... pricas nepovezano danas"

(***)

Izmedju nas je cijelo vrijeme bila tisina cak i kada smo izasli sa aerodroma gde nas ceka njegov vozac.

-"Sta zelis za veceru?"

-" Necu nista, mozemo li prvo mene da odbacino?"

Pitam vozaca koji klimne glavom.

-"Zasto?"

Dionis malo tise pita.

-" Vise ne moram da glumim tvoju devojku, a previse sam umorna"

-"I kod mene mozes da odmaras... Vozi nas kuci"

-"mojoj kuci"

Naravno vozac je odmah promjenio putanju i krenuo prema Dionisovoj kuci. Ja ne mogu ako ne kazem sta mi je na srcu mislim da ce moja nadrkanost ostati... mrzim kad sam na raskrsnici i ne znam gde dalje.

-"Sad mi objasni sta ti je cijeli dan, je li pms pa ne znas bi li me ubila ili ljubila?"

Tebe bih uvijek ljubila...

-"ne Dionis, pre polaska si mi rekao da treba da znam sta sam ti i da to ne zaboravim, za 2 dana je kraj koji si ti odredio jos na pocetku. Namjerno pravis planove da provjeris jesam li kao druge pala na tebe svjestan da od toga nema nista i da ce mi srce biti slomljeno"

-" nisi pala?"

Nasmijao se onim savrsenim osmijehom, a ja bih ga tako ubila sada... sad kad mi otvara vrata stana  i zna da cu reci istinu jer bolje ja da kazem nego da je on izvuce iz mene.

-" Pala sam Dionis ali ne brini necu te siliti da  se nastavi ni dana vise..."

-" Znaci zbog toga si bila ovakva?"

-" ja idem kuci"

Brzinski je stavio ruku na zid prikujuci me uz njega

-"znas i sama da ne ides nidje dalje od mene... Cak ni kod majke na rodjendan."

-"Dionis"

-"Vasilisa mrtav sam ozbiljan..."

-" Ali"

-" ne postoji ali"

-"imas li nesto da mi kazes?"

-"nemam"

Slegao je ramenima i pomakao se od mene...

-"hajde umorni smo oboje."

-" mrzim nerjesene stvari, odnose, dogadjaje, slucajeve"

-"  I ja sam mrzeo da spavam sa nekim, a vidi me sad prigrlim te i ne mrdnem..."

Prosao je pored mene u sobu dok ja prevrcem ocima, a cujem i srce koje bubnji od ovoga sto sam cula sad. Mozda nije rekao nista ali ocigledno sam shvatila poentu... Zeli da upozna moje i da spava pored mene sto znaci tata ce me udaviti ali nasa 2 mesec ce se nastaviti.