Njegovo cutanje dok ulazimo u naselje u kom je nekada ziveo me jako uznemiri. Nije hteo ovo i jasno je koliko ne zeli da je tu.

-"Bice uredu, Laura ce konacno da bude srecna i bez te prepreke koja je sigurno sputava"

-"to je moj zivot, ne treba da je sputava"

Gledao je kroz prozor vrlo nervozan, ocigledno je ovo njegov najveci strah. Ponovo vracanje na mjesto gde je pocelo sve...

-" i ti si svjestan da ces lakse zivjeti kada ih oboje vidis"

-"tu zenu necu da vidim nikada, Ivana uredu ali  nju ne"

Uzela sam njegovu ruku u svoju njezno milujuci palcem. Pogledao me je sa nekim olaksanjem.

-" Samo nemoj da mi pravis iznenadjenja dok sam odje"

Mislio je na svoju majku, klimnula sam glavom i naslonila se na njegovo rame duboko udisuci njegov parfem.

Kada se auto zaustavi on i dalje ne pusta moju ruku, i dalje ne gleda u kucu vec u pod.

-" Dionis on ti je sve oprostio..."

Kazem tiho, a on ljubi moju ruku i konacno podize glavu... Laura izjuri iz kuce prvo snazno grleci svog brata potom pogleda u nase ruke i zagrli mene.

-"Dobro dosli u moj skromni dom... spremila sam vam sobu Dionisovu... Sve je ostalo isto u njoj"

-"Hvala ti.."

Usporeno sam isla za njim,  kada udjemo u kucu stariji covjek i gospodja sjedeli su jedno pored drugog.

-"Dobro vece"

-"sine..."

Njegov otac je isti tren ustao svom snagom grleci Dionisa koji ukipljeno posmatra u jednu tacku.

-"nema potrebe za grljenjem..."

Rekao je ostro, dok ga otac ne pusta.

-"Oprosti mi za sve"

Njegov otac prosapuce, dok Dionis sada pogleda u  zenu koja lije suze na trosjedu...

-" Ko je ovo?"

-"Dionise"

Laurin pocne, dok on odgurne Ivana od sebe

-" pitao sam ko je ovo!"

Vrisne na Laurin i sada je ocigledno da su ga se svi uplasili. Cak i ja jer vjerujem da je njegovo ludilo mnogo gore od onoga sto sam okusila.

-"To je  tvoja majka..."

Ivan izgovori dok drhtavom rukom pokaze ka njoj...

-" Rekao sam bez iznenadjenja Vasilisa!"

Izjurio je iz kuce lupajuci vratima za sobom ostavljajuci uplakanu porodicu.

-" vraticu ga"

Rekla sam brzinski trceci za njim iz kuce.

-"Dionise odmah stani!"

-"Vasilisa pitacu samo jednom da li si znala za ovo?"

-"Nisam... Nisam znala i zao mi je sto je ovako ispalo ali molim te stani ne mogu da trcim"

Izgovorim drhtavo jer je mrak, jer trcim za njim u potpeticama i ne znam ni kuda trcim.kada konacno stane  ja isti tren uletim u njegov zagrljaj.

-"Dionise molim te da se vratimo..."

-" Ne, dok je ta zena tamo ja ne idem"

-"Ne mozes tako da govoris za svojom majkom..."

-"to je zena zbog koje sam prosao pakao od zivota."

-"Jeste ali si iz tog pakla izasao kao veliki Dionis kog se svak plasi..."

-"Dobio sam sve ali imam prazninu koju niko nikada nece ispuniti"

-" Nece ako  budes takav, niko je nece ispuniti... Treba da sjedes, suocis se sa oboje i da pokusas nadoknaditi vrijeme pre nego ih izgubis."

-"nek idu do vraga!"

Konacno i on me zagrli sto mi izmami osmijeh na lice iako znam da nije vrijeme...

-" Vise ces se kajati ako odu na onaj svijet, a ti ne budes rijesio najvece pitanje svog zivot... Hajde Dionise da se vratimo razgovarali smo o ovime."

-" samo me ne pustaj"

Tiho je rekao, dok ja pogledam u njegove oci i siroko se nasmijem

-"u ovome smo zajedno, mojom krivicom i sada pomozi mi da se ne osjecam krivom, a ja cu tebi pomoci da ne osjecas kajanje..."