Ester's POV

Pomalo uplašeno,ali ipak više zbunjeno sam se osvrtala oko,sebe.Nikada ne bih ni pomislila da će neki likovi da mi upadnu u kuću,odvuku me nekuda i onda...Umesto u nekom smrdljivom,prljavom,zagušljivom podrumu punom paučine,pacova i buba,ja sam u lepo uređenoj i sređenoj prostoriji,sedim na udobnoj fotelji obloženoj crnom kožom,nisam čak ni vezana.Ova otmica mi je malo sumnjiva...Ne liči baš na neku otmicu,zar ne?Dok sam tako proučavala situaciju,trgnulo me je neprijatno škripanje drvenih vrata.

-Zdravo,dušo.-čuo se umilni i melodičan ženski glas-Izvini zaista što malo kasnim,ali znaš kako je...Obaveze.

-K-ko...-zbunjeno i donekle uplašeno,sam promucala-Ko si ti?!

-Ne sećaš me se?-zbunjeno je pitala i sela za veliki,radni,sto od tamnog drveta koje se nalazio ispred mene.

-Ovaj...-pokušavala sam se da se setim,ali nije baš išlo-Ne.

-A ja se tebe baš lepo sećam,gospođice Gest...-uzdahnula je zamišljeno i pogledala me nežno-Mogu li te zvati Ester?

-Naravno.-slegnula sam ramenima potpuno pogubljeno-Što da ne...

-Pa,Ester...-elegantno je prekrstila noge i stavila ruke na kolena-Želiš li da popiješ nešto?

-Ovaj...-sad sam stvarno zbunjena-Neka,hvala.

-Zašto si tako stidljiva?!-upitala je i podigla jednu obrvu,a zatim pritisla dugme na interfonu kraj njene stolice-Posluga!Dva kapućina u moju kancelariju.-ponovo,se okrenula ka meni i ljubazno se nasmešila-Nadam se da boliš kapućino.

-Da...-promrmljala sam tiho-Hvala.

Par trenutaka je prošlo u potpunoj tipini kada su se vrata ponovo otvorila i žena srednjih godina u crnoj,suknji i beloj košulji,sa crnom kosom vezanom u punđu je spustila dve papirne čaše na sto.

-Hvala,En.-njena šefica,po svoj prilici,je uzela jednu čašu i otpila gutljaj-Možeš ići.

Žena se nasmešila ljubazno,klimnula glavom i polako i tiho izašla.

-Uzmi,slobodno.-rekla mi je i dalje sa onim širokim osmehom.

Klimnula sam glavom bojažljivo,uzela čašu i skoro je ispustila koliko su mi,se ruke tresle,a onda polako ispila mali gutljaj moleći,se svim silama da sad ne padnem mrtva.Ko zna pta du stavili unutra...

-Nije otrovno,ne brini.-rekla je uz lukav pogled kao da mi čita misli.

-Predostrožnost.-bila sam iskrena i slegnula ramenima-Nikad se ne zna.

-Opreznost...-promrmljala je sebi u bradu zadovoljno-Sviđa mi se to.

-Pa?-malo,sam se opustila-Šta želite od mene gospođice...

-Medison će biti dovoljno.-mirno je rekla i meni,se film malo vratio unazad.

Setila sam se odakle mi,je poznat njen pogled,govor,hod,njeno sve.To je ona ženska što je bila sa Dankanovim velikim drugarom.E,sjajno...Zaglibila sam sa bivšom devojkom velikog momka!

-Izgleda da si me se prisetila.-ona šonovo,kao,da mi čita misli.

Ova žena počinje da me malo plaši.

-I ne brini.-nadovezala se-Ne čitam misli ili tajvo nešto,samo ste vi deca previše predvidivi i znam šta mislite samo po pogledu.

-To izgleda pomalo jezivo...-ni sama ne znam zašto sam ovoliko iskrena sa njom.

-U redu,kad smo razjasnili ko je ko...-iznenadila me je naglom promenom teme-Možda već nagađaš o čemu želim da pričamo.

-Izvinjavam se,ali ne.-odgovorila sam pomalo,sa razočarenjem.

-Ah,Ester,tako me zadivljuje tvoja ličnost...-uzdahnula je i sanjivo pogledala u daljinu-Tako si fina,dobra,vaspitana,uzdržana,stidljiva,a opet...Imaš tu neku vatru u očima,ne dozvoljavaš da te bilo šta uništi.Čak ni umišljeni bivši dečko...

-Čekaj malo...-šokirano sam je prekinula rukom-Odakle ti znaš za Olivera?!

-Dušo,shvati da te ja poznajem možda i bolje nego što ti poznaješ samu sebe.-nasmešila se lukavo i naslonila glavu na ruku.

-U redu,o čemu bi da pričamo?!-malo iznervirano sam pitala i htela sam da što pre prevacim temu na bilo šta sem Olivera.

-Dobro,dušo,ne budi živčana.-mirno je rekla i pogledala me misteriozno-Želim da pričam o nekome ko na neki način povezuje nas dve.

-A to je...-požurivala sam je nestrpljivo.

-Dankan Karter.-završila je moju rečenicu.

Na pomen njegovog imena sam htela da plačem na sav glas,da se zavučem u svoj topao krevet i,da zagrlim,jastuk,ali trudila sam se da ostanem jaka,nisam želela da me ona vidi slomljenu.Nisam želela da me iko više vidi takvu.

-Ne brini,razumem te.-promrmljala je sa saosećanjem-Ipak su ti one najbolje prijateljice,prosto si morala da im kažeš.Ipak su bile tu ceo tvoj život,a Dan...Par dana najviše,zar ne?Zašto rizikovati prijateljstvo i sve što znaš samo zbog nekoga koga poznaješ tako kratko?

-Da,ali...-nisam se ni obazirala na to što ona zna bukvalno,sve o meni-Šta ako ja...Dankana volim?

-Ljubav na prvi pogled?!-cinično se nasmejala i odmahnula glavom-Izvini što ti rupim,snove,mila,ali...To su pričice za malu decu.To je samo prolazna simpatija,ne vredi rizikovati sve zbog toga.

-Šta uopšte pokupavaš?!-malo ljuto sam upitala.

-Biću iskrena sa tobom,Ester...-izraz lica joj je postajao sve hladniji-Ovih par dana koliko ga znaš,sigurno si primetila da Dankan ima...Pa,malo nezgodan karakter.

-I te kako...-frknula sam sama sebi u bradu-Ali ne znam zašto je to važno.

-Za ovih par dana si videla kakav je.-ustala je i počela da se šetka po prostoriji potpuno ignorišući moje reči-Tvrdoglav,svojeflav,detinjast,sarkasričan,impulsivan,lako se naljuti,agresivan i ono što mrzim kod njega je ono njego o nepoštovanje autoriteta.U ovom poslu se sve zasniva na tome,razumeš?

-Da,ali...-uzdahnula sam beznadežno-I dalje ne razumem zašto sam ja važna u svemu tome.

-Budi strpljiva,mila.-blago me je pomilovala po kosi i sela nazad u svoju stolicu-Tu na scenu stupaš ti.Potpuno nevažna u njegovom životu,ne dobija ništa od tebe,a opet...O bože,nikad ga nisam videla onakvog!

-Kakvog?-potpuno zbunjeno sam pitala trudeći se da nešto skapiram.

-Poslušnog kao kučence na povodcu.-pdgovorila je hladno i pogledala kroz prozor,nehde u daljinu-Za samo tih par dana si uspela nešto što toliko nas nije uspelo svih ovih 12 godina.

-Znam da malo skrećem sa teme,ali...-udahnula sam duboko i skupila hrabrost da konačno pitam ono što me je kopkalo već duže vreme-Šta je toliko specijalno u vezi Dankana?

-Kako to misliš?-u pogledu joj se videlo da je bap zbunjena,iako to licem nikako nije odavala.

-Pa ovako...-trudila sam se da što bolje objasnim-Ovako sam barem ja primetila...On pravi probleme,radi sve suprotno od onoga što mu sr kaže,odgovara i prkosi svima,a opet,svi se trudite da budete što bolji prema njemu.Čisto sumnjam da je iko od vas ovde samo dobra osoba koja pomaže i ljubazna je samo zbog dobrote.

-Dušo,mislila sam da si pametna,ali ovoliko...-maltene presrećno,se nasmejala dok me je odmeravala-Sigurna si da imaš samo sedamnaest godina.

-Odgovori na pitanje.-rekla sam mirno,a opet odsečno i zapovednički.

-Drago mi je kad neka tako mlada devojka baš zna šta želi,pa ću ti eto objasniti...-uzdahnula je pomalo teško i pogledala u pod zamišljeno-Vidiš,Dankan...On je specifičan,drugačiji je od sbih ovde,jer...Ne znam sad kako da ti objasnim,nisi baš upoznata sa svim ovime.

-Objasni mi kako znaš i umeš.-malo na kraju sa živcima sam zarežala.

-Njegovi roditelji,oni,su bili legende u najbukvalnijem smislu te reči.Svaka misija određena sa stopostotnom tačnošću,savršen tandem,sva perfekcija.Zamisli sad kako bi perfektna bila mešavina dva najbolja agenta...

-Misliš Dankan?-pitala sam s jednom podignutom obrvom.

-Baš on.-klimnula je glavom i nastavila-Njegovi roditelji nikad nisu hteli da on sazna bilo šta o ovome,ali bilo bi stvarno glupo prospustiti takvu...Priliku,da je tako nazovem.I Dankan stvarno jeste ono čista profesionalnost,sve uradi pod konac,tačno i savršeno,baš onako kako su svi i očekivali od njega,samo...Na našu,a prvenstveno moju nesreću,ima najgore osobine od oba roditelja.Na majku,Vivijan,je povukao malo previše saosrćanja,u početku se puno puta dvoumio da pritisne okidač,ali sve se sredi vremenom...A što se tiče oca...Može se reći da je od Alena preuzeo svaku moguću lošu osobinu,i to od malena...

-Dobro,dobro,ali kakve veze ja imam sa svima vama?!-moji živci stvarno popuštaju.

-Još nisi shvatila?-ponovo zbunjeno je pitala.

-Bojim se da ne.-malo mirnije sam odvratila.

-Prosto je očigledno,dušo...-prevrnula je očima-Kako najlakše dokazati nekome da nije svemoguć i da svet nije savršen?

-Ne znam ni to.-sad sam već malo smorena.

-Lako je.-misteriozno se nasmešila i ustala teatralno-Šta je bolje od starog,dobrog slamanja srca?

...................................................................
Kompanjeros,evo mene opettttt!Prošao mi je prom,bilo je super,sad još samo zavrpni ispit i slobodna sam.ko konj na livadi XD Napisala sam.malo duži nastavak,nije mi,nešto,ali me malo boli glava i spava mi se.Izvinite što nisam pisala,ali objasnila sam zašto,sou...Gud bajjj!

SweetyEvil