Vozili smo se u tišini...Ne znam koliko,znam da je bio dugo,duuuugo.Nisam progovarao ni reč,kao da me je bilo strah zbog nečega,nemam ni ja pojma zašto.Nimalo nije izgledala kao neko koga treba da se plaši.Ok,ubila je onu veštičaru i za to treba imati dosta hrabrosti,a i ne bi me vodila da obiđem Ester da nije na mojoj strani,zar ne?Bar se nadam...

-Zašto si tako nervozan?-odjednom je bez nekog specijalnog povoda pitala ni ne okrećući se ka meni.

-Ma nisam...-promrmljao sam tiho i okrenuo se na drugu stranu,ka prozoru.

--Ne laži.-odvratila je uz mali lukavi smešak-Još ti malo fali da počneš,da se treseš ili da se onesvestiš.Mene se plašiš?

-Naravno da ne.-kao zapanjeno sam se trgnuo-Spasili ste me,nemam razlog.

-Možda sam te spasila da te sad ubijem.-još uvek je imala onaj misteriozan osmeh-Nisi o tome razmišljao?

I odjednom,samo mi je pao mrak na oči i glasno sam progutao pljuvačku.E Dankane,sad si,gotov...Ako ništa,bar mi je produžila život na oko pola sata-sat.

-Vi...-maltene sam se tresao kad sam je pitao-Vi to ozbiljno?!

-Naravno da ne.-slegnula je ramenima opušteno kao da pričamo o vremenskoj prognozi-Zar zaista izgledam tako?

-Vi to mene...-za trenutak mi je potpuno laknulo i odahnuo sam sa olakšanjem-Vi to mene malo zajebavate?

-Moram malo da smanjim ovu lošu atmosferu.-široko,se nasmejala i pogledala me-Stvarno si mislio da sam ozbiljna?

-Neko ko je ubio Medison...-klimnuo sam glavom polako-Da,shvatam tu osobu ozbiljno.

-Ona...-lice joj je odjednom pistali mračno-Zaslužila je sve to.

-Tu se slažem sa vama.-još jednom sam klimnuo glavom i sve više sam se opuštao-Nego...Kako je vaše ime,ako nije tajna?

-Jeste tajna.-glas joj je na trenutak postao oštar kada mi je odbrusila,a onda ponovo onako opušten i nežan-Zašto te zanima?

-Onako.-ponovo veoma nervozno sam odvratio-Hteo sam samo da znam ko mi je spasio život.

-Dovoljno je da znaš da želim da ti pomognem.-suvo je promrmljala i odjednom zaustavila automobil-Evo,stigli smo.

Zbunjeno sam prvo pogledao nju,pa belu zgradu ispred nas,a onda klimnuo glavom,pogledao je zahvalno i otvorio vrata.

-Sačekaj mene.-zaustavila me je kada sam pošao ka zgradi-Da ti neko ne pravi problem unutra.

-Nego...-zastao sam kada he izašla-Niste mi još nešto rekli.

-Ti si baš radoznao,ha?-pigledala me je veoma,veoma čudno.

Nekako...S jedne strane tužan i pomalo nostalgičan,a s druge pomalo iznerviran i besan.

-Kako vas svi ovde ovako slušaju?-brzo sam pitao i odvratio pogled od njenih očiju-Policija,svi...Imate neke veze sa njima?

-Možda.-ponovo joj se na usnama nazirao zagonetan smešak-Može se reći da sam im bila od pomoći.Hoćemo li sada?

Klimnuo sam glavom i krenuo za njom,odmeravajući svaki njen deo,svaki njen pokret i korak.Hod joj je bio čvrst i ponosan,pun samopouzdanja,a glava visoko podignuta.Lice...Hm,nikada ne bih rekao da ima ikakve veze sa bilo čime što se ovde dešavalo,drlivala he baš onako prefinjeno i uzdržano,ali...I Medison je tako uvek izgledala,uvek nasmejana i dobra i divna,pa je u stvari psihopata.Ja i dalje ne kapiram šta je njoj odjednom,kvrcnulo u glavi pa je rešila da uradi sve ovo...I da,ima nešto u ovoj plavuši,nekako mi se svaki put kada je pogledam učini da je poznajem celog života,ali nema šanse da se setim odakle,prosto mi je poznata i to je to.
Ušli smo u bolnicu gde je bila opšta gužva,ljudi u belim mantilima su trčali sa jednog kraja zgrade na drugi,o tome koliko je bučno bilo da i ne pričam,a ja sam samo pogledom tražio Ester ili bilo koga drugog poznatog.Na kraju,ugledao sam dobro poznatu četkastu kosu.

-Karl!-viknuo sam i prišao njemu i Alazne koju je...

Koju je zagrlio.Au,nova ljubav na pomolu...Ona je pogubljeno gledala negde u daljinu i oči su joj bile crvene od plača,a on se naglo trgnuo.

-Dan...-promrmljao je i Alazne je podigla je pogled-Gde si ti nestao,za ime svega?!

-Gde je Ester?!-potpuno sam ga ignorisao i,nastavio sam da gledam okolo kao nenormalan.

-Na operaciji.-Alazne je rekla tiho i slabašno-I ona i Mateo.

-Ne možemo ništa više da uradimo osim da sačekamo.-plavuša se ubacila mirno i ovo dvoje su je zbunjeno pogledali.

Uputio sam im jedan pogled koji je govorio da je sve u redu i opustili su se barem malo.

-Ne mogu samo,da čekam!-rekao sam nestrpljivo i prošao prstima kroz kosu.

-Hteo si da dođeš,to si i dobio.-plavuša je rekla malo strogo-Zar si mislio da će sve biti u redu samo ako se ti pojaviš?!

-Ne,ali...-tužno sam pogledao u pod i uzdahnuo-Ja ću biti odgovoran ako umre,a to ne bih podneo.

Njen pomalo osuđujući pogled je naglo smekšao i odjednom me je...Zagrlila.Da,zagrlila me je jako i iskreno i počela da mi plače na ramenu.

-Šta...-bio sam potpuno zbunjen,Alazne i Karla ne moram ni da pominjem-Šta vam je?

-Ništa,samo...-smirila se na trenutak i obrisala suze-Možeš li da na tren,kreneš sa mnom?

Hteo sam da joj kažem da neću,da želim da ostanem ovde dok ne vidim šta je sa Ester,da mi je previše čudna i da mi je sumnjiva,ali me je nešto ipak privlačilo,morao sam bar još nešto da saznam o njoj,prosto sam morao.Ubiće mene ova radoznalost...Klimnuo sam glavom i krenuo za njom lagano,ponovo do automobila u kom smo došli.
Vozili smo se u tišini,ali ovaj put potpunoj.Malo malo,pa sam gledao u nju i njene oči koje su još caklile od suza,nismo prozborili ni reč dok nismo stali ispred jedne kuće.Potpuno obične kuće,ako mogu da dodam,nije se ničime isticala od drugih kuća u Vašingtonu,niska i sa belom ogradom,a opet mi je bila poznata.

-Srćaš li se ove kuće?-pitala jr kada je videla moj zamišljen pogled.

O da,i previše...

-Šta ćemo ovde?-hladno sam pitao ne odvajajući pogled od bele fasade i izašao ispred automobila.

-Ovde sad živi neko drugi,ali...-pogledala me je nekako čudno i nežno-Možda shvatiš.

Odjednom...Sve mi je sinulo,setio sam se odakle mi je poznata.Prvo sam je gledao potpuno u šoku,neverujući svojim ušima,a onda...Nisam se ni trudio da se suzdržim,prišao sam joj brzo i zagrlio je što sam jače mogao.

-Ne veruješ koliko sam ovo dugo čekao...-prošaputao sam i par suza radosnica mi je skliznulo niz lice.

....................................................................
Kao prvo...BookIsLife1234,molim te da o jasniš onu objavu,da se ne svađamo,ako nećeš javno,onda u inbox!Kao,dtugo,nadam se da vam se sviđa nastavak,moram sad da žurim,lyasm!

SweetyEvil