Uf,zar stvarno ne kapiraš?!

Duncan's POV

Trčao sam kao pomahnitalo po njenoj ulici uzduž i popreko i tražio njenu dugu crnu kosu negde,bilo gde među automobilima koji su prolazili ulicom i par ljudi koji su odlazili,a možda se i vraćali sa posla,nisam pojma imao.U tom trenutku mi je jedino važno bilo da je ona dobro i da je sve u redu.Uf,izem ti ljubav...Lepo sam sad možda mogao da budem u Kosta Riki i pijuckam pinakoladu na plaži,gde me niko ne poznaje i gde sam bezbedan,a ovako...Trčim kao idiot po ulici.

-A da nije kući?-Karl je pitao odjednom dok je trčao za mnom sa one dve.

-Naravno da nije,čim se ne javlja.-odgovorio sam nezainteresovano i dalje gledajući okolo kao da sam malo lud.

Malo mnogo.Lud od ljubavi...Kako to zvuči patetično,dođavola!

-Pa nije na odmet da proverimo.-slegnuo je ramenima i zastao-Bolje i to nego da ovde trčkaramo kao muve bez glave.

-Uf,dobro.-zastao sam i ja,uzdahnuo i prošao rukom kroz kosu-A ako joj se nešto desilo,ko god da je kriv za to,pa tako ću da ga...

-Ok,Romeo,lakše malo.-nasmejao se podrugljivo i krenuo niz ulicu-Prvo da saznamo šta se uopšte desilo,a onda...Radi šta hoćeš,nije me briga.

***
-Ester!-viknuo sam uzbuđeno kad sam je sa vrata video kako sedi na kauču i gleda malo pogubljeno negde ispred sebe.

Pritrčao sam joj uzbuđeno i snažno je zagrlio,na šta kao da se trgnula iz nekog transa.

-Šta...-malo sanjivo i umorno je pitala-Šta ti radiš ovde?

-Ne brini,Ester,sad je sve u redu.-pribio sam je uz sebe kao malo detence-Niko neće sad da te povredi.Nek samo proba...

-Ko bi hteo mene da povredi?!-zbunjeno je pitala i prešna pogledom preko,svih nas-Šta je s vama,ljudi?!

-Znači,nije ti se ništa desilo?-Ebi je pitala zbunjeno i sela kraj nje-Ali zašto nam se nisi javljala?!Meni i Ešli,mislim.

-Ovaj,ja...-pogledala je u pod-Ja sam...Zaboravila da stavim telefon da se puni!Da!Ispraznio se potpuno i nisam mogla da se javim,eto to je.

-Nemoj to više da nam radiš,Es!-nekim glupavim tonom je rekla Ešli i sve tri su se grupno zagrlile.

Ajoj,kako je ovo slatko...Ne,odvratno je i patetično.I nešto gadno,smrdi.Smrdi na staru dobru,veoma lošu žensku laž.A ja sam jako dobar u prepoznavanju da li neko laže,ipak to radim stalno.

-Zar niste vas dve ljute na mene?-odjednom je Ester prekinula glupavu i dosadnu tišinu.

-Misliš jer nam nisi rekla da su ova dva idiota i onaj veliki neki ludi,pomahnitali Džejms Bont tajni agenti-ubice?-Ešli je pitala sarkastično-Da,Ester Gest,obe smo besne kao nikad do sad i to ćemo ti pamtiti do kraja života,ali...

-Ti si nam drugarica,Ester.-Ešli se ubacila što se ovoj vidno nije svidelo,ali je prećutala-Znaš kada bi nas dve sebi oprostile da ti se nešto desilo.Nikada!

I onda je usledila još jedna tura glupavog grljenja i cmakanja i toga,na šta je Karl zamišljeno uzdisao,a ja sam prevrtao očima.On je uvek bio u tom nekom romantičnom fazonu,iako je muško.Uvek ga razneže ti ,,slatki'' trenuci,a meni se od njih povraća.Nisam baš neki osećajan tip,to je bar očigledno.

-Devojke,zar vi ne bi trebale da ste u školi?-prekinio sam odjednom njihove izlive nežnosti.

-Uf,da!-Ebi se udarila po čelu-Samo tako smo otišle,dođavola!

-Ester,ti ne ideš danas,ha?-Ešli se okrenula ka njoj i pitala.

-Ne.-odmahnula je glavom-Mislim da ću danas preskočiti.Ne osećam se najbolje.

-U redu.-Ebi je rekla kada su obe ustale-Nadam se da će ti uskoro biti bolje,dušo!

-Ma sigurno da hoće.-nasmešila se usiljeno.

-A igraš li večeras utakmicu,ha?-Ešli baš ne želi da ide,izgleda.

-Ne znam.-Ester je slegnula ramenima-Nadam se da hoću.

-Ok,vidimo se!-Ebi se baš uhvatila za kvaku,kad sam ih zaustavio.

-Čekaj malo.-rekao sam s osmehom-Zašto vas Karl ne otprati?

-Zato što mogu same.-dotični o kom pričam je suvo odgovorio i naslonio se ,,frajerski'' na zid.

-Da,ali bi bilo mnogo bolje da ih ti otpratiš.-polako sam pričao naglašavajući to ,,ti''.

-Što bih ih ja pratio,dođavola?!-pitao je iznervirano-Nisu nesposobne!

-Bićeš ti nesposoban ako za tri sekunde ne izađeš odavde i ne odeš da ih otpratiš!-zarežao sam besno,uz pogled psihotičnog ubice.

-Dobro,dobro,ne šizi odmah!-podigao je ruke u znak predaje i krenuo ka vratima-Hajde,devojke,ja ću vas otpratiti do škole.

-Konačno...-frknuo sam sebi u bradu,prevrnuo očima i okrenuo se ka Ester-A sad,mlada damo,pevaj!

-O čemu pričaš?!-pravila se kao da ništa ne zna.

-Ne šravi me budalom,znam kaf me neko laže!-zarežao sam i pribio je uza zid-Nije to bio samo prazan telefon,zar ne?!

-Dankane,nemam razloga da lažem!-blago se namrštila i odgurnula me-I skloni se od mene,postaje mi neprijatno!

-Ester,počinješ da me nerviraš...-procedio sam kroz zibe i udaljio se od nje jedan korak-A nije dobro kada me neko iznervira,kapiraš li!?

-Rekla sam,nemam razlog da krijem išta.-slegnula je ramenima i krenula u nekom smeru,kad sam je uhvatio za nadlakticu-Dankane,dođavola,pusti me više!

-Neću dok mi ne kažeš istinu!-oštro sam je pogledao-Nećeš da se pomeriš odavde do tad!

-Nateraćeš me da te udarim,a to ti,se nećw svideti!-besno je rekla i otrgnula ruku-Ostavi me na miru,rekla sam istinu!

-Ne znam da li stvarno misliš da ću da nasednem na to...cinično sam se nasmejao i prekrstio ruke preko grudi-Ako da,onda...Ester,stvarno si pomalo tupava!

-Hoćeš ozbiljno da znaš šta je bilo?!-iznervirano se okrenula ka meni i vrisnula-Eto,do malopre sam bila oteta od strane tvoje lude i pimalo poremećene riđokose šefice,srećan sad?!

-Medison?!-zapanjeno sam je pogledao.

-Da,ona!-odvratila je i sela nazad na kauč.

-I šta je htela?-sad malo mirnije sam je upitao.

-Htela je...-teško je uzdahnula i pogledala me tužno-Htela je da...Da ti slomim srce.

-Molim?!-ok,sad sam stvarno pogubljen-Zašto,za ime svega?!

-Ne znam.-slegnula je ramenima i pogledala u pod-Nešto tipa da bi se onda malo smirio ili takvo nešto.

-I da li si pristala?-nisam odoleo da je ne pitam.

-Isprva da,ali sada...-blago se nasmešila i pogledala me pravo u oči.

-Šta sada?!-zbunjeno,sam pitao sa jednom podignutom obrvom.

-Uf,zar stvarno ne kapiraš?!-uzdahnula je beznadežno i lupila se po čelu.

-Ne baš...-i dalje sam očajničkim snagama pokušavao da skapiram.

-Dobro,pokazaću ti.-nasmešila se oskrivljeno i polako me poljubila.

Ok...Čini mi se da sam skapirao.

.....................................................................
Haj,evrivan!Nadam se da vam se svideo nastavak,moram da žurim!Sajonara!

SweetyEvil

Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top