Okej...Šta?!
Duncan's POV
-Ester!-viknuo sam i ušao u kuhinju-Imaš nešto slatko?Čokoladu ili takvo nešto?
-To uvek ima u ovoj kući,ali...-pogledala me je načisto zbunjeno-Zar ti ne furaš onu foru zdrav život i to?
-Od danas više ne.-slegnuo sam ramenima i otvorio frižider-Od danas sam sasvim običan tinejdžer kao ti,koji radi šta hoće,spava koliko hoće i jede šta hoće.
Otvorio sam frižider i pogledom tražio bilo šta nezdravo.Nije da sam baš neki ljubitelj slatkog,ali ovo radim iz inata.A ja obožavam da se inatim i da radim sve kontra.Au,ova cura drži čokoladu u frižideru?!Nije ni čudo,kad je ovako vruće napolju...Kako god,uzeo sam veliku čokoladu i stavio na sto.
-Hej,to su rezerve za hitne slučajeve!-rekla je malo iznervirano,uzela čokoladu i zagrlila je-Odbij!
Da,riba je bukvalno zagrlila čokoladu.Moju čokoladu.Onu čokoladu koju sam ja hteo da pojedem!
-Vrati mi to.-zarežao sam i pogledao je besno-Nameravao sam to da pojedem!
-A ja nameravam da ti ne dam da je pojedeš.-nasmešila se bezobrazno.
-Ester,Ester...-odmahnuo sam glavom-Tebi još nije došlo do mozga da sam ja profi ubica?
-Zar bi mene povredio?-napućila je usne i par puta trepnula.
-Zašto ne?-prekrstio sam ruke preko grudi-Volim da dobijem ono što želim,kapitaš?
-A ti želiš ovu čokoladu,jel da?-veoma mudro je zaključila.
-Kako si ti samo pametna devojka...-došlo mi je da tapšem njenoj presvetoj genijalnosti.
-Onda ćemo sasvim lepo da se dogovorimo.-napravila je neki misteriozni osmeh i pokazala mi čokolafu koju mi je tako nekulturno ote
ela-Ja ću tebi da dam ovu čokoladu,ako ti...-uzela je jedno parčence i stavila ga među zube-Ako uspeš da je uzmeš.
-Kako da je uzmem?-podigao sam jednu obrvu.
-To nije moja stvar,ljubavi.-promumlala je i namignula.mi.
-Ljubavi?!-sad sam načisto pogubljen-Od kad to?!
-Od kad sam ja rekla.-malo je teže razumem,ali možemo nekako da pričamo.
-Pa šta da uradim?!-obo počinje malo da me nervira-Da te udaram po glavi dok mi ne daš prokletu čokoladu?!
-Bože,kako si samo idiot...-izvadila.je.ono parčence čokolade iz usta i uzdahnula beznadežno-Stvarno tim svojim malim mozgom ne kapiraš šta želim da uradim sad?!
-Ne znam šta ti želiš,ali znam.šta ja želim.-odmerio sam je sad već veoma,veoooma iznerbiran i ovo mi je.mnogo patetično-A ja želim čokoladu.
-Kako si samo glup!-prevrnula je.očima i otišla u dnevnu sobu.
-Hej,čekaj!-krenuo sam iznervirano za njom-Vrati mi moju čokoladu!
-To je tehnički moja čokolada.-zavalila se na kauč i strpala jedno celo parče u usta-Ovo je moja kuća,tako da je moja čokolada.I ti je nećeš dobiti,Dankane.
-Zašto mi ne daš čokoladu?!-pitao sam i seo na fotelju preko puta nje-Jede mi se.čokolada i hoću da mi daš čokoladu i hoću da mi daš tu čokoladu!
-Dankane...-pogledala me je značajno i ja sam se taman ponadao-Nećeš da dobiješ ovu čokoladu.
-Ti si...-zarežao sam besno-Ti si zla...Bezobrazna...Ucenjivačka...Dosadna...Meni je vruće!
-Kako si samo patetičan...-nasmejala se cinično,odmahnula glavom i i dalje lizala onu čokoladu kao da joj život zavisi od toga-Skini majicu,opasni,a onda možeš da ideš da plačeš u sobi jer neću da ti dam čokoladu.
Meni se ova devojka malo gadi...Malo više...Mislim,zgrabila je onu čokoladu i balavi po njoj i svašta i...Više mi se ne jede čokolada!Sad je tako ljigava i izbalavljena i...Ok,ljudi,počinjem da sr gadim i samom sebi.
-Neću da skinem majicu,neću da pružam to zadovoljstvo gledanja mene i mojih perfektnih pločica gaduri poput tebe.-rekao sam gladom malog deteta i isplazio joj se.
-Ti i pločice!-nasmešila se cinično,odmahnula glavom,ustala i unela mi,se u facu-Jedino možeš da imaš pločice u WC-u!
-Misli ti šta hoćeš,ali...-slegnuo sam ramenima i brzo joj oteo čokoladu-Ali ovo je sad moje!
I nema veze što ju je skroz uništila,sad ću da je jedem iz inata!
-Vidi,Ester!-punim ustima sam pričao i trčkarao oko nje-Jedem čokoladu koju ne nameravaš da mi daš!
-Uf,kako si dete!-prevrnula je očima i sela ponovo na kauč-Ja se trudim da napravim nešto dobro,a ti si glup!
-Aha,dobro...-promrmljao sam i sro pored nje i dalje jedući čokoladu-Baš je dobro da me ucenjuješ sa čokoladom!
-Nisam te ucenjivala!-zarežala je i nije me više gledala-Dobro,jesam malo,ali zbog dobrog cilja!
-Ne znam ozbiljno šta si očekivala.-ova cura je ozbiljno čudna-Da te vežem za stolicu i udaram.ti šamare dok ne ispljuneš šugavu čokoladu?!
-Ti samo o nasilju misliš...-ova devojka stvarno mnogo prevrće očima.
Ne valja to,može da joj se zavrti u glavi.A može i mene da iznervira,pa će joj vrtoglavica biti najmanji problem.Hm,u pravu je,ja sam stvarno nasilna osoba...
-Šta da se radi,sve u opisu posla.-slegnuo sam ramenima-Nego...Sad ozbiljno,Ester.Šta si nameravala!?
-Još nisi skapirao?-približila mi se igrajući se pramenovima svoje crne kose.
-Ne.Ja sam glupavi klinac,ne kapiram ništa.-rekao sam sarkastično i odmahnula glavom.
-Nema veze.Ni inteligencija nije najvažnija.-nasmešila mi se i previše mi se približila-A sad...Možeš i da mi pokažeš te tvoje navodno savršene pločice.
-Rekao sam ti,neću da ti pružim to zadovoljstvo.-zarežao sam i odgurnuo je-Ostavi me na miru,gaduro!
-Nekad se.ponašaš kao malo detence,ali...-povukla me je za majicu i seli smo na kauč-Meni su takvi dobri momci i previše slatki!
-Zar me malopre nisi zvala opasnim?-ova devojka je stvarno komplikovana-Odluči se,devojko!Jesam.li dobar,ili loš,ili šta!?
-Budi samo ono što jesi.-prešla je prstom lagano preko mog obraza.
-Ja baš i nisam dobra osoba kad sam sav svoj.-ponovo sam je odgurnuo-Previše si misteriozna,Ester,ili kaži šta hoćeš ili me ostavi na miru!
-Uf,tupav si.-udarila je samu sebe po čelu.
-Da,jesam!-prekrstio sam ruke preko grudi-Imaš problem s tim,malecka?
-Nisam te smatrala toliko glupim,Dankane.-počela je da se šetka gore-dole po sobi-Možda malo priglupim,ali toliko...
-Pričaj više šta hoćeš!-stvarno,stvarno postajem nervozna.
-Da me poljubiš,moronu!-zarežala je i strasveno pritisnula svoje usne na moje.
Okej...Šta?!
.....................................................................
I,ipak sam napisala i ovo :D Ne znam da li je dobar,ne.čini mi se baaš,ali sam probala da napravim nešto malo romantično,so...Nadam se da je u redu :/
SweetyEvil
Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top