-Pa,Ester?-pitao sam je pomalo uzbuđeno-Reci mi da ti se slobodan život sviđa isto kao i meni.

-Nije loše,ali...-stavila je ruku na stomak-Malo sam gladna,a ti?

-U pravu si.-klimnuo sam glavom i nasmešio se-Hajde onda da nađemo nešto da pojedemo.

-Aham,ali...-napravila je malo zabrinutu facu-Kako?

-Lepo.-slegnuo sam ramenima-Uzmemo nešto za jelo,stavimo u usta,svarimo i to je to!

-Ma ne mislim na to,tupavi!-viknula je-Mislim...Ja nisam ponela ništa novca.Ako ti nisi poneo ništa,onda ne znam šta ćemo.

-Bože,Ester!-odmahnuo sam glavom-I posle sam ja tupav...

-Znaš nešto što ja ne znam,jel da?-pitala je malo smoreno.

-Ja znam sve što ti ne znaš.-namignuo sam joj i zaustavio kola-Hajde,idemo.

Nije da se hvalim,ali ja sam genijalac što se tiče...Pozajmljuvanja automobila.Lik mi je ispsovao svaku moguću stvar,ali mi sad imamo automobil,i to kabriolet!Kabriolet plus leto plus krimi život jednako je moj san!Ok,moram da nađem i jednog jednoroga da ispunim i Esterin san i srećni smo.Da,i još ne živimo baš neki krimi život,ona je samo klinka koja je pobegla od kuća,ja sam lik koji beži od svakog živog trenutno i to je to,ne radimo više ništa nezakonito ili tako nešto,ali...To će se uskoro promeniti.

-Zašto se tako smeješ?-Ester me je prekinula u smišljanju mog perfektnog plana.

-Kako se smejem?-pitao sam iako sam mogao da predpostavim.

-Kao neki manijak.-hladno je odgovorila i otvorila vrata kabrioleta-Inače,gde idemo?

-Idemo da uzmemo nešto za jelo.-odvratio sam i zalupio vrata za sobom.

-To sam shvatila,genije.-uzdahnula je beznadežno i prekrstila ruke preko grudi-Pitanje je kako?!

-Na moj način,mala.-ponovo sam se nasmešio,što bi ona rekla,kao manijak i počeo nešto da tražim po džepovima.

-Ne zovi me mala.I šta uopšte traž...-počela je nekim arogantnim tonom kad je odjednom zastala i prebledela-D-dankane...

-Molim?-pitao sam malo zabrinuto jer sam pomislio da je videla muriju ili takvo nešto.

-O-odakle ti...-glasno je progutala pljuvačku-Odakle ti p-pištolj?!

-Ester,ti nisi normalna!-uzdahnuo sam sa olakšanjem i prošao rukom kroz kosu-Zamalo srčku da dobijem,ludačo luda!Pomislio sam da je nešto ozbiljno!

-I jeste ozbiljno.-tiho i oprezno je odvratila odmeravajući me-Šta će ti to?!

-Pištolj?-opušteno sam pitao i mahao sa njim kao nekom igračkom po ulici-Uzmi malo u obzir šta sam ja,Ester,i shvatićeš.Mislim,uključi malo mozak...S čim da ubijam ljude?S kašikom?!

-Uf,ovo nije realno...-promrmljala je i naslonila se na haubu automobila.

-Šta to?-pitao sam malo previše izgubljeno.

Dođavola i ove devojke,tako su prokleto komplikovane!

-Prosto...Sve ovo.-tužno se nasmešila-Pre par dana sam bila sasvim obična devojka,sve je bilo uobičajeno,jedina briga su mi bili izlasci,škola i odbojka,a sad...Sad stojim sa likom sa pištoljem koji odlično zna kako se pištolj koristi,planiram neku glupost,svađam se sa njim...

-Ne zaboravi da si pre par minuta htela da spavaš sa njim.-zlobno sam se nasmešio i naslonio se kraj nje.

-Možemo li da jednom za svagda zaboravimo na to?!-pitala je frustrirano-To je bilo glubo,površno,napadno,retardirano,idiotski,ispala sam nafurana glupača bez mozga,hoćemo li da zaboravimo na to već jednom?!

-Ne brini,ne krivim te.-nekim čudnim tonom sam odvratio.

-Drago mi je.-zarežala je i pogledala u pod.

-Ne krivim te,zato što bih se i ja,da sam žensko,a mislim i svako,ponašao kao idiot pored ovako zgodnog tipa kao što je moja malenkost.-rekao sam uobraženo i ona me je šutnula u cevanicu-Au!Lakše malo!Jel si zaboravila da sam ja tip sa pištoljem?!

-Onda ga upotrebi za nešto pametno i daj nešto da se jede!-pogledala me je izazivački i isto tako se nasmešila.

-Dobro onda,sama si tražila.-nasmešio sam se i pokazao joj pogledom ka jednoj prodavnici-Vidiš ovo,mala?

-Rekla sam ti da me ne zoveš mala!-procedila je kroz zube i prostrelila me pogledom-Nemoj sad ja tebe da ubijem s kašikom!

-Kako god,gledaj!-iznervirano sam rekao i ponovo se okrenuo ka prodavnici-Tamo...Tamio ćemo da uzmemo sve što nam treba.

-A šta nama to tačno treba?-ova devpjka je stvarno glupa.

-Pa klasične stvari za bekstvo.-slegnuo san ramenima-Znaš već.Hrana,voda,možda nešto odeće,neko ćebe ili šta vrć,mada je leto,pa nam neće ni trebati,ali za svaki slučaj...

-I kako misliš da sve to uzmemo?-stbarno,stvarno je glupava.

-Rekao sam ti,na moj način.-ponovio sam i krenuo ka prodavnici-Samo radi šta i ja i drži se što dalje od kamera,ako ih uopšte i ima.

-Dobro,ali...-pokušala je nešto da kaže,ali nije završila.

Upao sam kao specijalac unutra i svi su se zablenuli u mene kao da nisam normalan,a onda,kad su videli pištolj...Brate,ovo je za skrivenu kameru!

-Ok,ekipo,neću nevolje.-mirno i staloženo sam rekao-Mala,može pomoć?

Pogledala me je preplašeno kao i svi ostali ovde i prišla mi.

-Š-šta da ti pomognem?-promucala je odmeravajući svakoga u prostoriji.

-Da mi uradiš manikir...-prevrnuo sam očima sarkastično i uhdahnio-Dođavola uzimaj šta nam treba!

Klimnula je glavom i počela je da sa polica uzima sve potrebne stvari i da ih stavlja u neku kesu koju je našla.

-Izvinite,zbog ovoga,ljudi.-obratio sam se svima koji su stajali ovde bledi kao krpa sa podignutim rukama-Trebalo je da ovo bude super kul pljačka kao iz filmova,ali...Ne zamerite joj,nova je u svemu ovome.

-Evo me.-Ester mi je pripla i uznuđeno pokazala par punih kesa.

-Uzela si sve?-pitao sam sa jednom podignutom obrvom.

-Aham.-klimnula je glavom i napravila je facu kao da se preslišava-Pet litara vode,desetak pakovanja nrke konzervirane hrane,dva ćebeta,jedan šator...

-Au,ti ipak znaš šta radiš.-zadivljeno sam prokomentarisao.

-Bila sam par puta na kampovanju,pa zato.-odvratila je i nasmešila se ponosno.

-Ok,to je to.-klimnuo sam glavom i polajo i oprezno krenuo ka izlazu-Pa,ljudi,imali ste čast da vas opljačkaju budući najveći kriminalci koje će Amerika,možda i ceo svet,videti.

Nas dvoje smo lagano izašli i kad smo odmakli par koraka,bacili smo jedno drugome pet.

-Dan...-rekla je sa osmehom od uha do uha-Mi smo zakon!

-Znam,Ester,znam...-klimnuo sam glavom zamišljeno-Sad moramo da žurimo pre nego što pozovu nek...

Nisam ni stigao da završim rečenicu,kada je i meni i njoj raspoloženje naglo palo.

-Onaj tamo!-neko je viknuo-Onaj žali huligan mi je ukrao automobil!

Nervozno sam odmerio čoveka koji je bio i više nego besan,to jest bivšeg blasnika naših kola kako stoji sa dva čoveka u plavim uniformama.Uf,oni su ko začin C,u sve se mešaju!

-Ester...-tiho sam rekao i uhvatio je za ruku.

-M-molim?-pitala je drhtavim i preplašenim glasom.

-Trči koliko te noge nose!-glasno sam viknio i povukao je negde niz ulicu.

....................................................................
Hej svima...Znam,nisam pisala dva dana i to je neverovatno čudno za mene,ali jedva i da sam ulazila na WP,jer imam nekih privatnih problema i nalusto sam slomljena ceo vikend,tako da mi je žao :( Nadam se da je ovaj nastabak dobar,ako i nije nešto,onda bar imam izgovor.LYSM

SweetyEvil