-Pa?-Karl je pitao odjednom dok sam ja pokušavao da zaspim.

Naglašavam to pokušavao,jer nije imalo teoretske šanse za to.

-Šta pa?-pitao sam nezainteresovano gledajući negde neodređeno.

-Nemoj ti meni šta...-pogledao me je sa gornjeg kreveta i nasmešio se misteriozno-Kako je bilo kod tvoje Julije,Romeo?

-Kod Ester?-pravio sam se malo lud.

Dovoljno mi je što ne mogu ni da spavam zbog nje,nego još i da pričam o njoj...

-Ne,kod moje babe...-sarkastično je promrmljao i prevrnuo očima-Normalno da kod Ester!

-Stvarno ne bih o tome...-mali previše patetično i dramatično sam rekao i okrenuo se na drugu stranu.

-Nešto loše?-naglo se uozbiljio,sišao s kreveta i pogledao me je duboko.

-Ona...-dramatično sam zastao i uzdahnuo-Odkucala nas je kod onih svojih drugarica,eto to je!

-Molim?!-šokirano je pitao i isto tako me pogledao-Rekao si Mateu?!

-Naravno da ne!-nasmejao sam se cinično-Pa da bude ono ,,znaš šta sam ti rekao'', ,,trebalo je da me slušaš'', ,,ja sam uvek u pravu''...Hvala,ali ne hvala!

-Ali...-pokušao je da kaže nešto.

-Hvala ali ne hvala!-ponovio sam još jednom glasno režeći-Neću da mu,kažem,nećeš ni ti,kraj priče!

-Znaš da ovo nije dobra ideja,jel da?-podigao je jednu obrvu i pitao.

-Naravno da znam.-slegnuo,sam ramenima-Kad je neka moja ideja bila dobra?

-I to što kažeš...-malo opuštenije je klimnuo glavom-A šta ako sazna?

-Kao i uvek.-odgovorio,sam jednostavno-Ćuti i pravi se lud,nemaš pojma o ovome.

-Dobro...-promrmljao je i uzdahnuo-Šta ćeš sad onda?

-Ne ja,nego mi.-blago sam se nasmešio i ustao-Mi idemo da rešimo sve ovo.

***
-Siguran si da je ovde njena škola?-pitao sam ga dok sam pogledom tražio nešto što je ličilo,na školu.

A ničeg sličnog nije bilo ovde...Uf,Karl,ubiću te!

-Trebalo bi,da je tačno...-zastao je na trenutak i pokazao na mesto gde je stajao-Ovde!

-Ali tu nema nikakve škole!-iznervirano sam viknuo-Nema ničega,Karl!Kakav si,ti to,super pametni štreber kad ne znaš ni prokletu školu da nađeš?!

-Ok,prelazimo na plan B.-uzdahnuo je na trenutak i počeo nešto,da traži.

-A plan B je...?-nesvesno sam prevrnuo očima.

-Toliko jednostavan da ništa na ovom svetu ne može da ga pokvari.-nasmepio se i prišao nekome-Jednostavno pitamo.Izvinite,gospodine?

-Da?-lik se okrenuo ka njemu i pitao pomalo nezainteresovano.

-Znate li možda gde je Laguna Beach High School?-pitao je uz nevin dečiji osmeh i kučeći pogled.

Ma on je bre dete za primer...Primetite sarkazam.

-Aha,idete pravo niz ulicu,onda levo,produžite pravo kod semafora i na jedno 200 metara videćete školsku zgradu.-objasnio je malo,smoreno mlatarajući rukama po vazduhu.

-Hvala vam.-Karl mu je uputio jedan zahvalan kez od uha do uha i pivukao me je u pravcu,u kom nam je rekao da idemo.

-Zar nismo mogli odmah to,da uradimo?-ponovo sam morao da prevrnem očima-Ali neeee!Karl mora da glumi,pametnjakovića i da nas vucara okolo s jednog kraja grada na drugi,da nam se penje na glavu,da nas ubija u pojam,a umesto toga smo prosto mogli da pitamo nekog prokletog prolaznika za pravac!

-Ok,brate,'oladi malo!-podigao je ruke u znak predaje i nasmešio se blago-Ako ništa,bar smo proveli malo vremena zajedno.

-Fuj!-naježio sam se od glave do pete-Nismo u vezi,za ime svega!

-Nikad se ne zna...-slegnuo je ramenima i nasmepio se izazivački jer zna da me to mnooogo nervira.

-Ako si ti peder,ja nisam.-promrmljao sam i krenuo niz ulicu,a on za mnom.

Onda je usledio ceo vek grobne tišine dok smo se probijali kroz jutarnju gužvu vašingtonskih ulica i onda smo konačno stigli do jedne ogromne brle zgrade sa puno prozora i ogromnim dvorištem.Na velikom plavom znaku na ulazu je belin ukrasnim slovima bilo ispisano Laguna Beach High School.To je valjda to...

-Tu smo!-Karl je potvrdio moje misli.

-Ma nemoj mi reći...-po milioniti put sam prevrnuo očima i krenuo ka ulazu-Hajde,dosado,kreći!

Ušli smo unutra baš u trenutku kada se čas završio i hodnici su se napunili učenicima.Nadam se samo da je veliki odmor,trebaće mi malo više vremena.Mislim nama.Pogledom smo tražili bilo koga poznatog,dok nismo zapazili one dve ludače od Esterinih drugarica.Pošto smo znali da im je Ester rekla za nas,nismo baš smeli da banemo odmah pred njih i kažemo,da zaborave sve i da se ponašaju,kao da nas nikad nisu upoznale,zar ne?Mislim,mogao bih da brojim,do deset i one bi već zvale policiju,oni bi došli i puf!Karl i Dankan,zauvek zaglavljeni iza rešetaka,gde tona kriminalaca jedva čeka da ti prereže grkljan!Meni,to ne treba,a sumnjam da i on to želi,tako,da smo,se pogledima složili da ne idemo,direktno.Pratili smo ih polako do nekog malo zabačenijeg dela i,kad je u hodniku,bilo veoma malo drugih,banuo,sam ispred njih dve.

-Pa zdravo,dame!-rekao sam šarmantno i naslonio,se na zid-Gde žurite toliko?

Obe su se mahinalno okrenule na drugu,stranu,valjda da beže,ali ih je tamo dočekao Karl.

-Ako mogu da primetim,danas obe izgledate božanstveno.-prokomentarisao je uz,neki zavodnički pogled.

Dobro,ovo i nije čista propast,kao što zna da bude s njim inače...

-Slušajte momci...-Ebi,ona opasna mala je rekla kao preteće,ali joj se u glasu čulo da umire od straha-Briga me šta ste vi,koliko,ste opasni ili šta već,ni jednoj od nas neće biti ni najmanji problem da se branimo!

-Mi smo džentlmeni,dušo,ne povređujemo dame -rekao sam ljubazno i stavio ruke u džep,pa je pogledao ozbiljno.

-Š-šta hoćete onda?!-Ešli,ona luda plavuša nije uopšte krila da želi da izađe iz svoje kože i pobegne negde daleko,daleko.

-Odmah da raščistimo nešto...-uzdahnuo sam-Zvale se muriju ili niste?

-Ne,ali ako,ne odete smesta...-Ebi je već prestajala da zvuči hrabro i,pokazala mi telefon koji je držala u ruci-Mogu ih odmah zva...

U sledećem trenutku je telefon bio u mojoj ruci.Koji sam ja kralj...

-Nisam ja od juče,malena.-namignuo,sam joj brzo i stavio njen telefon u džep svojih farmerki.

-Šta vi uopšte hoćete?-sad je već bila malo iznervirana-I hoću i ja nešto s vama da raščistim...Briga me koliko smo besne na nju,ali,ako,ste uradili nešto sa Ester,mi ćemo...

-Čekaj malo...-prekinuo sam je naglo-Šta se desilo sa Ester?!

-To ti meni reci.-prekrstila je ruke preko grudi i pogledala me sumnjičavo-Nije došla u školu,ne odgovara na pozive i poruke...

-Da nije bolesna?-pitao je Karl trudeći,se da malo smanji tenziju.

-Ona se uvek javlja na telefon,čak i ako je ja samrti.-Ešli je malo zabrinuto odgovorila.

-Šta ako joj se nešto dogodilo?!-malo histerično,sam pitao ne znam ni ja koga.

-Kao da je tebe baš briga šta se njoj dogodilo...-Ebi je prevrnula očima i rekla sarkastično.

-Da,jeste me briga,zato što...-puk'o sam odjednom,a onda prekinuo,sam sebe.

-Zato što...?-požurivala me je malo smoreno.

-Zato što...-udahnuo sam duboko-Zato što je volim.

.....................................................................
Well,ipak sam napisala danas!Nije mi nešto nastavak,ali ono...Žutila sam :P Nadam se da može da prođe i hvala vam svima što komentarišete i uopšte čitate ovo,volim vas sveeeee!

SweetyEvil