Duncan's POV

Ja i Ester smo se brzim korakom udaljavali od kafića,kada je neko dotrčao do nas.

-Uf,dođavola,nemam ja 17 godina!-taj neko je zadihano promrmljao za sebe.

-Zdravo i tebi,osobo sa kojom ne pričam.-odvratio sam kao hladno.

U stvari,hteo sam da se cepam kao idiot.Mislim,on meni non stop nešto pridikuje,a ne može da potrči ni sto metara.Hah,kako ću mu jedan dan ovo natrljavati na nos!Ali ne sad,sad sam ,,ljut'' na njega.

-Kako ti meni otežavaš život...-uhvatio se za glavu i uzdahnuo beznadežno-Ja hoću da ti pomognem,a ti si takvo...Idiotsko derište!

-Hah,ja otežavam život...-zastao sam i okrenuo se ka njemu besno ga gledajući-Da li sam ja odmah otišao da kukam kod Medison da ima navodno problema?!Ne,nego ti,kao poslednji kreten!

-Ozbiljno misliš da sam je ja zvao?!-iznervirano je viknuo tako da se par njih koji su prolazili ulicom okrenulo ka nama gledajući nas kao neke ludake.

Pa i jesmo bili,na neki način,zar ne?

-A ko drugi?!-prevrnuo sam očima i nastavio dalje-Ili ti,ili tupavi Damian,Karl nije sigurno.Kad smo već kod njega...Gde je Karl uopšte?

-Kod nje kući,ali...-pokazao je glavom ka Ester koja je izgledala kao da je pala s Marsa-Skapiraj da nisam ni imao u planu da ona dolazi!

-Onda je Damian...-zarežao sam i pogledao u pod-Lepo sam ja rekao da ne treba da dolazi,ali ne!Mene niki neće da sluša!Svi,su pametniji od Dankana,jel da?!

-Ozbiljno misliš da sam ja uopšte hteo da gledam njega?!-iznervirano je pitao dok je išao za nama-Ne!Nisam hteo da imam ništa ni sa njim,ni sa Medison,a posebno ne sa Medison,ne mogu da je gledam ni na slici!

-Malo čudno.-pogledao sam ga s jednom podignutom obrvom-Obično je ona ženska sa koje momci ne skidaju pogled.

-Hah,zašto se ja trudim da ti uopšte  objasnim...-odmahnuo je glavom,zastao i stavio ruke u džepu od farmerki-Ti si ipak samo klinac,ne bi shvatio.

-Šta ne bih svatio?-upitao sam radoznalo i zastao.

Prokleti ja i moja radoznalost,zbog nje ne mogu ni da budem ljut ko čovek!

-Nema veze...-odvratio je kao hladno i okrenuo,se na drugu stranu-Ne bi to tebe zanimalo.

-Šta?!-sad ja jurim za njim kao neko kučence i usput vučem za sobom Ester koja očigledno nema pojma šta se dešava-Mateo,reci mi!

-Siguran si?-okrenuo se ka meni i na licu mu,se pojavio misteriozni poluosmeh.

-Da nisam,ne bih te pitao!-napravio sam facu malog deteta kad nešto moli roditelje-Molim te,Mati!!!

-Ne zovi me Mati.-zarežao je i seo na klupu koja je bila tu u prolazu-Znap da me to nervira više od svega.

-Ali zašto?-pitao sam i ja i Ester smo seli pored njega-Ima veze sa Medison?

-I te kako...-zamišljeno je pogledao negde daleko i namrštio se blago-I previše stvari u mom životu ima veze sa njom.

-Pričaj više!-viknuo sam nestrpljivo-Mateo,umreću od radoznalosti!

-To će te jednom ubiti.-nasmešio se blago i pogledao me ozbiljno-Nije da bih ovo smeo da pričam,ali dobro...

Writer's POV

Long time ago...

Ulice su bile krcate ljudima koji su se probijali ulicama i žamor mase je zaglušivao uši svakog ko nije navikao na nedeljni dan ove četvrti,dan kada mnogi ljudi na ulici,na otvorenim tezgama,prodaju domaću hranu,ručno irađenu grnčariju i opčinjavajući zlatni nakit.Atmosferu je ispunjavao miris pikantne hrane i dovikivanje ljudi na španskom.Koliko god da je cela četvrt odavala utisak klasičnog,pomalo staromodnog naselja koje je odisalo porodičnom toplinom,nije bila ni blizu toga.Neko ko je tu došao sa strane nikako ne bi to primetio,ali svako ko je ovde rošen znao je da ovo malo naselje krije mnoge mračne tajne.
Na ivici pomalo prljave ulice nalazio se zapušten lokal u kom su se okupljali svi društveni slojevi.Kada bi se bolje pogledalo,odmah sa vrata mogla se videti veoma izražajna podela u rasporedu sedenja.Na ivici prostoriji,uz sam zid prljavo sive boje,sedeli su malo bogatiji gosti,oni koji su došli da skrivene probleme svog luksuznog života reše alkoholom.Negde malo bliže sredini sedeli su stariji ljudi koji su došli da odmore svoje stare kosti od celodnevnog rada pod vrelim suncem.Na njihovim licima mogao se videti umor od života uklesan u duboke bore na preplanulij koži i u očima kojima je jedina želja bila da provedu svoje poslednje dane na nekom boljem mestu,iako su znale da su šanse za to ravne nuli.
Što se tiče nekoliko stolova u samom centru prostoriju...Tu su se okupljali mlađi stanovnici te četvrti,većinom problematični mladići sa sumnjivom prošlošću koji su stvarali mnogo problema policiji u tom mestu,ali na nekom većem nivou...Oni su bili sitne ribe.Koliko god se to nije videlo iz prve,svako od njih je najviše na svetu želeo samo jedno,da ode negde,negde de je svet lepši i nebo plavlje,a za većinu,to je bila Amerika.Čuli su priče o nekoliko ljudi iz njihovog kraja koji su otišli tamo i kako im je život sada savršen i kako žive san svakog od njih,zbog toga je svako od njih bio spreman na bilo šta kada bi mu se pružila takva prilika.
Na čelu jednog od stolova sedeo je mladić od svojih dvadesetak godina,ispijajući po ko zna koju čašu tekile kao vodu.Po njegovom izgledu,a i odnosu ostalih ljudi prema njemh,moglo,se zaključiti da on uživa nekakvo poštovanje tamo,uprkos svojoj mladosti.Između nekoliko osoba za njegovim stolom tekao je živ razgovor o uobičajenim stvarima u njihovom društvu.Sve je bilo kao i svakog idiločnog dana tamo,kada je neko glasno otvorio vrata lokala.Iako niko nije imao običaj da gleda ko ulazi i izlazi,ovaj put su svi doslovno zakucali svoj pogled u tom pravcu.Imalo je dve stvari koje je činilo tu osobu tako zanimljivom za sve njih.Jedna je bila da je to žena,druga da je Amerikanka.Ovaj lokal nikako nije bilo mesto za jednu menu,a narolito ne za strankinju,jer su ovdašnji ljudi imali ukorenjeno,veoma negatuvno mišljenje prema strancima.Svojim stavom je odavala da uopšte ne pripada tom,svetu koji ju je okruživao,a opet,nije hodala prostorijom uplašeno i pogubljeno,već joj je hod bio čvrst i odlučan,a za njom je lepršala haljina boje breskve.Rukom je prošla kroz riđe,divlje kovrdže koje je jedino krotila traka za kosu iste boje kao i haljina i sela za jedan od stolova u centru prostorije.Koliko god da su se trudili,društvo za centralnim stolom,za kojim je sedeo i malopre pomenut mladić,nije odolelo,a da ne prokomentaripe novopridošlu damu.

-Americano.(Amerikanka.)-jedan od njih je prokomentarisao kratko šaoatom gledajući je ispod oka.

-Hermoso, ¿no es así?(Lepa je,zar ne?)-drugi je rekao sa zamišljenim osmehom na licu.

-Hermoso...(Lepa...)-mladić na čelu stola je okrenuo glavu ka njoj i nasmešio se-Hermoso,mi pronto.(Lepa,uskoro moja).

Ustao je glanatno i prišao joj praćen zadivljenim pogledima svojih prijatelja.Niko od njih ne bi nikada smeo to da uradi i svi,su se divili njegovoj hrabrosti.Devojka je podigla pogled sa nekakve knjege koju je čitala i pogledala u mladića koji je u tom trenutku seo kraj nje.

-¿Por qué tanta belleza se sienta solo?(Zašto takva lepotica sedi sama?)-pitao je šarmantno i nasmešio se zavodnički.

-Um,lo siento...(Um,izvini...)-malo zbunjeno je rekla zbog čega mu,se učinila još šarmantnija-No hablo muy bien español.(Ne pričam španski baš najbolje)

-Nikakav problem.-odvratio je uz osmeh na savršenom engleskom.

-Oh,pričaš engleski!-nasmešila se u jednu,ruku iznenađeno,a u drugu zadovoljno-To je retkost ovde,svako koga sam srela priča.španski.

-Šta da se radi,ja sam učen čovek.-namignuo joj je diskretno.

Odmerila ga je pomalo zbunjeno.Sa tom veoma kratko ošišanom kosom i velikom tetovažom na ruci nije se mnogo izdvajao iz mase,ali je naučila da izgled vara i,ako je tako,onda je on bio baš osoba kakvu je tražila.

-Drago mi je,učeni čoveče.-nasmešila se i pružila mu je ruku-Medison Stil,drago mi je.

-Mateo Rivera.-prihvatio je njenu ruku i nežno je poljubio-Meni je još draže,señorita.

-Ti si glavni šarmer ovde,ha?-osmehnula se zabavljeno.

-Može se reći.-slegnuo je ramenima i odmerio je-A ti nisi odavde,jel tako?

-Ne.-odmahnula je glavom-Iz Vašingtona sam.

-Au...-zapanjeno je uzdahnuo-To je daleko,señorita!Šta radite čak ovde?

-Može se reći...-nasmepila se misteriozno i pogledala negde daleko-Može se reći da sam došla ovde da nekome ulepšam život.A po svoj prilici,to,si ti.

.....................................................................
prettyowl_19 i Ivana292002,rekla ste da požurim sa nastavkom,so...Nadam se da je ispunio očekivanja :D Tako sam srećna,izvukla sam se u ponedeljak sa većeg dela.časova,pa sam so happy i morala sam da pišem :D Lysm!

SweetyEvil