-Možemo li nekog da ubijemo?-upitao sam kao malo dete da mu neko da slatkiš i pogledao Matea molećivo.

-Ne,Dankane.-odgovorio je kratko i pogledao me ispod oka-Bez ubijanja osim ako nije baš,baš neophodno.

-Uf...-uzdahnuo sam iznervirano i pogledao besno u pod-Gde je tu zabava?!

-A,pa ti bi zabavu?-pogledao me je onim svojim dobro poznatim ubitačnim pogledom-Dobro,posle ovog ćemo da napravimo čajanku sa lutkicama,medvedićima i roze haljinicama,može?

-Ti i tvoj sarkazam...-frknuo sam sebi u bradu i nabio ruke u džepove-Počinješ da me nerviraš!

-O,bože!-uhvatio se za grudi i napravio tužnu facu-Kako sam se samo potresao zbog toga!

-Haha,baš smešno!-nasmejao sam se sarkastično-Evo,pucam od smeha.

Ali,na moju veliku žalost,razlika između klasičnog sarkazma i Mateovog sarkazma je malo je reći ogromna.Pogledao me je popreko i zastao.

-Nisam se trudio da bude smešno.-procedio je kroz zube-Da sam se zezao,na kraju bih rekao ha-ha,a da li sam ja to rekao,ha?

-Zar vas dvojica uvek morate da se prepirete?!-Karl se ubacio kao iznervirano-Smirite se pa da uradimo nešto!

-Kako god...-prevrnuo sam očima i odustao od dalje rasprave,pa se okrenuo ka Mateu-Imaš neki plan,gospodine Sarkazam?

-Jok,ti imaš...-pigledao me je s visine i blago se nasmešio-Naivni moj Dan,znaš i sam da ja u svakom trenutku imam plan.

-Dobro,gospodine,hoćete li se udostojiti da nas prosvetlite i saopštite nam plan?!-zarežao sam besno i,doslovno ga ubijao pogledom.

-Samo jedna reč...-zamišljeno je promrmljao-Kamuflaža!

-A,ne,ne,ne,ne i ne!-počeo sam kao nenormalan da odmahujem glavom-Nema šanse da opet pokušavam bilo šta tako,jer je to čisto blamiranje i idiotizam i....

-Dankane...-onaj jedan njegov pogled je bio dovoljan-Ućuti jednom u životu.

-Rekao sam da neću!-malo tiše sam promrmljao-Već se jednom loše završilo,neću opet!

-Postoje dve razlike između toga što ste radili ti i Vivijan,a to je...-počeo je da priča kad je meni nešto sinulo u,glavi.

-Čekaj malo!-zaustavio sam se i pogledao u Karla pogubljeno-Jesam li ja ikad njemu spomenuo mamu?!

-Koliko ja znam...-odmerio je Matea isto šokirano kao i ja-Ne,nisi.

-Ne,ali...-nasmešio se nekako čudno i pogledao me isto tako-Znam da se ti toga nikad ne bi,setio,a i,da si se setio,veoma su male šansr da ćeš to stvarno uraditi,ti,si više da ideš sve da ih pobiješ i uđeš,tako da je jedino racionalno objašnjenje da ti je pomogao neko iskusniji.

-Ali...-opet sam krenuo nešto da pitam,ali neuspešno.

-Nema ali.-opet onaj njegov pogled-Samo radite šta vam kažem,a za sad...Sačekajte tu.

Naravno,nisam odoleo da ne prevrnem očima,a onda nam je ostalo samo da čekamo u pustom hodniku bolnice.Jezivom,tihom hodniku...Uf,koliki se samo horora desilo u pustim hodnicima bolnice...Taman sam zamišljao nekog ludaka sa krvavim nožem koji,dolazi da nas obohicu pokolje kada su,se za inat meni negde u,dnu,hodnika čuli koraci koji,su jezivo odzvanjali u tišini.Neko se ozbiljno zeza sa mnom...I ja i Karl smo u isto vreme zalepili poglede za kraj hodnika i malo po malo na pločicama se ocrtavala ljudska senka koja nam se približavala lagano.Ok,ovo postaje jezivo...Kada je ta osoba prišla dovoljno blizu,jefino što je meni,a i Karlu po svoj prilici,upalo u oko,bila je plava uniforma i odmah posle toga smo počeli maltene nadljudskom brzinom da trčimo niz hodnik,ali...

-Curice,lakše malo!-taj neko je imao glas kojo je i previše podsećao na Mateov-To sam ja,šta se štrecate odmah.

-Uf,koji si ti kreten...-frknuo,sam,okrenuo se ka njemu i ostao potpuno zapanjen.

Izgledao je potpuno isto kao i svi oni tipovi u plavom,čitaj policija.Plava uniforma,ona plava kapa i naravno crne naočare za sunce.

-Šta si to obukao,nesrećo!?-pitao sam zbunjeno kada sam e setio kako,se priča.

-To...-skinuo,je one naočare polako i frajerski-To se zove kamuflaža,Dan.

-I zašto nas stalno zoveš ,,curice'', ,,devojke'' i tako to?!-Karl je odjednom promenio temu.

-Kada budete prave muškarčine,tako ću vas i zvati.-obojicu nas je odmerio s visine,kao da nismo njegov nivo ili takvo nešto

-O,jel da?!-prekrstio sa ruke i podigao obrvu-Ne znam za Karla,ali ja sam hiljadu posto muško,možeš da pitaš i moju mamu.

-Možeš da pitaš moju mamu...-Mateo je ponovio bebećim glasom i počeo da se smeje-Okej,klinci,vidim da ste beznadežan slučaj obojica,ali da pitam...Kada ste se poslednji put ljubili sa nekom curom?

-Sa Ester!-viknuo,sam kao iz topa-I to danas i juče i...

-To se ne računa.-hlafno je odvratio i okrenuo,se ka Karlu-Ti?

-Čekaj,zašto se ne račina?!-pitao sam iznervirano-Ljubljenje je ljubljenje,a Ester he devojka!

-Da,ali ne računa se ako je devojka sve to glumila.-polako mi je ,,pojasnio'' i okrenuo se ka Karlu-Imaš nešto da dodaš?

Toliko sam bio iznerviran zato što je Mateo kreten i zbog svega ostalog da nisam do sad ni primetio da je Karl crven kao paradajz od glave do pete.

-Ma nije bitno...-stidljivo je promrmljao i spustio glavu uz malecki smešak-Ni ne smeta mi toliko taj nafimak.

-E sad nećeš da se izvučeš...-Mateo se nasmešio od uha do uha-Karl,šta nam to prećutkuješ?

-Samo,ima ta jedna devojka i...-uspeo je da kaže i na kraju ponovo,spustio pogled-Nije važno!

Meni,je iskreno izgledao kao da ima temperaturu koliko je bio crven.

-I šta je bilo sa mnom?-Mateo je nastavio da bude uporan kao zubna bolest-Ljubili ste se,ha?

-Nismo se samo ljubili.-tiho je rekao i nasmešio se sanjalački-Ali ipak to nije vaša stvar.

-Uf,ponašaš se kao zaljubljena desetogodišnjakinja...-nisam odoleo a da po stoti put ne prevrnem očima na ovu patetiku sa četkastom.kosom.

-Hajde,Karl,nama možeš da kažeš.-Mateo me je prekinuo i pogledao ga molećivo-Obećavam da nećemo nikome da kažemo.

-Uf,dobro...-popustip je i dalje sa onim blentavim osmehom-Ljubili smo se i taman je krenula da mi skine majicu i...

-I?!-Mateo je stajao ispred i cupkao nestrpljivo kao da hitno mora u WC-Hajde,Karl,ubrzaj malo!

-Ok,ukratko,ljubili smo se i,skinula mi je majicu i...-odjednom mu je raspoloženje splasnulo-I onda je neki idiot ušao i oterao nas.

-E,koji maler...-Mateo je razočarano promrmljao,pa se ponovo okrenuo,ka njemu-I gde je to bilo i,kad?

-Ovde u,WC-u,danas.-čak i previše tiho je odgovorio.

-Ozbiljno?!-Mateo je bio zbunjen isto koliko i ja-I ko,je ta srećnica?

Misliš nesrećnica...

-Mislio sam da to nećeš da pitaš...-Karl zavodnik,je promrmljao pomalo uplašeno,i oborio,pogled.

-Karl?-sad sledi onaj čuveni Mateov pogled-Ko.Je.Ta.Devojka?

Mateo bi ozbiljno trebao da se zapisli kao neki,inspektor,može samo pogledom da natera nekoga da kaže nešto.

-Ok,onda,zbogom živote...-Karl je uzdahnuo beznadržno,pa ga pogledao molećivo-Obećaj da nećeš da me ubiješ!

-Karl!-viknuo je odjednom tako da smo i ja i,on,skočili,bar metar u,vis.

-Ok,ok...-podigao je ruke u,znak odbrane-To je Alazne,ok?!

.....................................................................
Nije baš zanimljiv nastavak,zar ne?O da,uskoro stižem do,kraja sa ovom,pričom :'( Ali ipak hvala svima na dosadašnjoj podršci,svi ste divni i vi ste moja druga porodica i,sve vas volim najviše na svetu <333333

SweetyEvil