A/N:Ljudi,molim vas,pogledajte ono na kraju,imam važno pitanje :)

Duncan's POV

Zamišljeno sam gledao u čist beli papir i vrteo olovku u rukama pokušavajući da smislim nešto pametno kada se čulo otvaranje ulaznih vrata.Na trenutak sam se trgnuo,ali kada sam skapirao da je to samo Mateo,opustio sam se.Prokleti refleksi!

-Hej,Mat!-rekao sam sa blentavim osmehom od uha do uha-Što si smoren?

-Ne brini,nije mi ništa.-rekao je ispod glasa,previše tiho.

Malo previše za njega.On se uvek dere,naročito kad ovako nestanem,a sad...Dođavola,kaže mi da ja ne brinem!Ali,kako je meni glava u oblacima u ovom momentu,tako da me nije mnogo ni zanimalo.Samo da meni ne pravi problem i meni je dobro...

-Nego...-seo je preko puta mene malo pogubljeno-Šta radiš ti to?

-Pišem.-kratko i zamišljeno sam odgovorio.

-To sam skapirao!-izgleda da nam se vraća naš dragi Mateo-Pitam šta pišeš!

-Pesmu.-nije sa sam baš sad za priču,zauzet sam.

-Vidim da nisi za priču,tako da...-primrmljao je i dohvatio daljinski.

-Pišem pesmu za Ester.-odjednom sam poskočio.

Nije to što je meni baš do priče o bilo čemu sa njim,nego mi treba televizor,a ne mogu posle da ga moljakam da mi ga ustupi.Neću da imam snage,previše ću da pišem.I da...Možda je i previše bio zbunjen.

-Za...-preneraženo je pitao-Za onu malu crnokosu?

-Baš nju.-klimnuo sam glavom u znak potvrde ne dižući pogled.

-A zašto ako nije tajna?-podigao je jednu obrvu i gledao me sa očekivanjem.

-Nisam baš ljubavni tip,kao što znaš.-konačno sam ostavio svoj posao i pogledao ga-Zato ću malo da se edukujem.

-Kako ćeš da se edukuješ,života ti?!-cinično se nasmejao.

-Ovako...-pokazao sam mu potpuno iškraban papir-Za početak,počeću sa ljubavno poezijom.Primetio sam da dosta njih to radi da bi se približio devojci.

-A gde si video?-ne znam zašto,ali mi se čini da je njemu ovo smešno.

-Bio je na TV-u neki romantičan film,pa je onaj pederčić samo pisao devojci neke stihove.Dobro,jeste da je patetično,ali pomaže.Devojka se samo vrtela oko njega, zato...-uzeo sam par diskova sa stola i pokazao mu-Lepo sam uzeo ovo da malo naučim nešto.

-A to je...?-počeo je da se pomalo smara.

-Filmovi.-ponosno sam rekao-I ne brini,nisam ja išao,platio sam nekoj klinki da mi iznajmi u video-klubu.

-Dobro onda.-zadovoljno je klimnuo glavom-Koji su filmovi,inače?

-Čekaj da vidim...-pogledao sam u nalepnice na futrolama-Ovako...Ovaj se zove ,,Greška u našim zvezdama",ovaj ,,Titanik",a ovaj ,, Beležnica".

-I ozbiljno misliš da ćeš uspeti nešto samo gledajući to?!-pogledao me je kao najvećeg idiota.

-Nešto ću sigurno da naučim.-slegnuo sam ramenima i nastavio sa pisanjem svog malog remek dela-A sad šta...Hm,ne volim baš da razmišljam unapred.

-Aham...-klimnuo je glavom zamišljeno me odmeravajući-Hoćeš li mi pročitati,ako nije problem?

-Šta?Pesmu?-pitao sam zbunjeno na šta je klimnuo glavom-Ok onda...Znači,ovako...

Ti si stvarno prelepa,
imaš i lepe oči.
Kad god ih vidim,
mozak mi koči
ko Audi u letu
i podivlja mi adrenalin u naletu.
Poželim da pobijem svakoga
ko te pogleda preko,
pa 'aj' da vidim da proba neko.
Ima da ga roknem načisto,
zbog tebe mi u glavi nije čisto.
Čuvaću te do kraja,makar i gladan čekao,
makar mrtav ležao,
makar me i pandur na'vatao,
čuvaću te jer si jedina
koja me je izludela.

Gledao sam ga sa iščekivanjem da da bar neki komentar,ali je on izostao,nastavio je samo da me preneraženo gleda sa vilicom na podu.

-Dobro,dobro,očajno je!-viknuo sam tužno i bacio se na kauč-Ja sam očajan pisac,slobodno reci!

-Dobro,nije toliko loše,samo...-zbunjeno i nervozno je pričao-Više zvuči kao pretnja,ne ljubavna pesma.I morao si da pominješ ubistva,Audi,policiju?!

-To je jedino što znam.-slegnuo sam ramenima i nabio glavu u jastuk-Šta da radim sad!?

-Pa,možeš da nađeš na netu,ali...-izgledao je kao da se nećkao da li da kaže ili ne,ali je na kraju ,,da" preovladalo-Nego,jesi li siguran da je ona dostojna svega ovoga?Ipak nas je odkucala i sve,a i skoro ste se upoznali,tako da...

-Mateo,šta uopšte pokušavaš?!-malo previše iznervirano sam upitao,skočio sa kauča kao da me je udatila struja i stao u položaj za borbu.

Nemam pijma zašto je tako bilo,ne planem obično baš toliko lako.

-Dobro,samo kažem.-podugao je ruke u znak odbrane i pogledao me zbunjeno-Ne ljuti se toliko!

-Medison te je na to nagovorila,jel da?!-besno sam viknuo i kao da je neko drugi govorio umesto mene-Znam da je ona dvolična i odvratna,ali ti?!Mislio sam da si bolji od tih prljavih igrica!Zar i ti toliko želiš da nas razdvojiš?!

-Znaš da nije tako!-trgnuo se odjednom-Samo ne želim da se jednog dana razočaraš,jel kapiraš?!

-Zašto bih se razočarao?!-možda i malo previše glupavo i blentavo sam pitao-Ona me voku,dođavola!

-Kako znaš da te voli?!-beano je ustao i uneo mi se u facu-Stvarno misliš da je mogla da se zaljubi u tebe tek tako,preko noći?!Zar bi te otkucala da te voli?! Ne!

-To su joj najbolje prijateljice,osećala je da mora da im kaže.-malo mirnije,ali i dalje pod naletom adrenalina sam procedio kroz zube-Nije ona maltretirana od malena,ima osećanja neka!

-Imaš i ti.-i on se malo smirio-A ta osećanja će biti veoma povređena kada shvatiš da je ovo sve samo čista glupost.

-To samo kažeš jer...-predomišljao sam se da li da kažem,ali sam ipak odlučio-Jer ti nikad nisi bio zaljubljen!Ceo život gubiš ovde,pa ni ne znaš kako je!Ja ne želim to da radim i da protraćim život ma to,da budem samo nečija marioneta!

-Dobro,a šta planiraš da uradiš?!-cinično se nasmejao-Da nećeš možda da zamoliš Medison da tebi i njoj uplati jedno lepo i romantično krstarenje,a onda da vam kupi kuću na Havajima,ha?!

-Ne,ali...-zastao sam na tren i udahnuo duboko-Ali ću jednom da pobegnem sa njom,to ti obećevam!

Progutao je pljuvačku i pogledom me molio da mu kažem da se šalim,ali nisam to uradio.Umesto toga sam se samo okrenuo i izašao beano na ulicu.Dosta mi je više ovih gluposti...

.....................................................................
Hej,svima!Evo mene konačno,jedva sam uhvatila vremena ovo da napišem,kraće je nego obično i žao mi je ubog toga,ali se ipak nadam da vam se bar dopada.I možete li mi reći da mi možda malo previše žurim s radnjom?Ne znam,malo ga ubrzavam,ili,je to ipak samo moje mišljenje?

E,sad,famozno pitanje što sam pomenula na početku...Dakle,ova priča se polako,ali sigurno približava kraju,tako da ja već planiram sledeću.Tačnije sledeće,imam ih dve.E,sad je tu problem.Znači,imam dve priče u planu,prva je još jedna komedija,druga je akcija i,ne tako komična i nešto novo...Planirala sam da tu drugu celu pišem u trećem licu,da pokušam nešto novo.Sad želim da pitam:Koji vam se više od ta dva žanra dopada,da vidim šta da pišem.Napisaću obe i objaviti,ali hoću da znam koju biste više voleli,sa nju prvo i počnem da objavljujem.Hvala vam svima unapred na odgovoru :)

SweetyEvil