Mateo's POV

-Gde su do sad?!-promrmljao sam iznemoglo i po stoti put se naslonio na zid-Na mogu više.

-Ne pričaj gluposti.-Karl je frknuo i povukao me-Sigurno su se ti idioti zaglavili negde u,gužvi,glavno,je samo,da nas dvojica izađemo odavde,a onda...Sigirno će do tad doći.

-Pripazi šta govoriš!-zarežao sam besno i prostrelio ga pogledom-Moja sestra nije idiot!

-Uf,dobro.-uzdahnuo je beznadežno-Alazne i onaj idiot.Bolje?!

Klimnuo sam glavom neprimetno i nastavili smo neko vreme u tišini.Malo mi je bilo dosadno onako ćutke,ali nije mi bilo do priče.

-Kako ti je?-Karl je odjednom upitao i razbio tišinu.

-Divno,Karl,kao da sam u raju.-sarkastično sam rekao i pogledao ga iznervirano-Trebalo bi da svako proba da okolo ide sa metkom u stomaku,osećaj je neverovatan!

-Od sad te ne zovem Mateo Rivera.-rekao je sa nekim malim smeškom-Od sad si Mateo Sarkazam.

-Kako god.-prevrnuo sam očima i uzdahnuo-Ti si onda Karl Smarač.

-Znači,sad smišljamo nadimke...-odjednom je bez razloga počeo da se smeje kao lud na brašno.

-Šta ti je,dođavola?!-zarežao sam besno-Otkriće nas zbog trbe,idiote!I šta je uopšte smešno?!

-Ništa.-odvratio je kad se malo,smirio-Samo sam smišljao nadimak za Dankana.

-To možeš da razmišljaš i do sutra,pa nećeš da smisliš.-prevrnuo,sam očima i uzdahnuo-Nema reči koja njega može da opiše.

-To si u pravu.-klimnuo je glavom kao da je otkrio smisao života.

-Naravno da sam u pravu.-odvratio sam kao da je to očigledno,jer i jeste bilo-Zato i jesam glavni.

-Uf,koji ego...-nasmejao se i prevrnuo očima-Do sad sam razmišljao na koga to Dankan može da se ugleda,ali eto,dao si mi perfektan odgovor.

Uzdahnuo sam beznadežno.Ovaj mali ne bi ćutao čak ni da mu život od toga zavisi!Napokon,posle još neke nepotrebne priče,dotični gospodin je ućutao i hodali smo neko vreme u tišini,a onda je.meni nešto sinulo.

-Sačekaj malo...-zastao sam zbunjrno-Zar ti ovo nije čudno?

-Šta ti je čudno,života ti?!-pogledao me je kao najvećeg idiota.

-Previše je tiho.-sumnjičavo sam se okrenu oko sebe tražeći nešto čudno-Nije moguće da niko nije primetio da se nešto ne dešava.Nisu oni amateri.

I odjednom,kao u onim napetim akcionim filmova,sa drugog kaja hodnika je neko počeo da tapše polako,u ritmu svojih koraka i za samo par trenutaka nam se na par metara približila veštičara u pratnji dvojice njih.

-Bravo,dušo.-rekla je sa lažnim osmehom od uha do uha-Samo sam čekala da shvatiš.

-A da nisam?-podigao sam jednu obrvu i pitao je-Pustila bi nas da odemo?

-Ne.-odjednom se naglo uozbiljila-Onda bih ubila sve dosadne mušice jednim udarcem.Ovako...Moraću da završim sa vama dosadama jedno po jedno.Stvarno volite da mi otežavate život,znate?!

-O,otežaćemo ti ga još malo.-neko iza njih je rekao čudnim tonom i hodnikom se prolomio pucanj.

Tačnije dva i ona dva tipa iza Medison su pali kao sveće,dok im se odeća umrljala krvlju.Pogledao sam u tom pravcu i vilica mi je pala na pod.

-U pravi čas,zar ne,braco?-Alazne je napravila nekakav polu osmeh i spustila pištolj.

Duncan's POV

Mateo je blenuo u nju kao telence u šarena vrata.Uf,ovo trebam da snimim pa da ga posle zezam...

-Spusti to odmah!-zarežao je iznervirano kad se malo trgnuo-Povredićeš se,dođavola!

-Molim?!-Alazne ga je pogledala kao najvećeg ludaka i pitala ga preneraženo-Ja ti spasim život,a ti se ljutiš?!

-Ne ljutim se,nego brinem.-polako je rekao i okrenuo se ka meni gledajući me besno-Zašto si joj dao pištolj,idiote jedan?!

-Ima tvoj pogled.-slegnuo sam ramenima i odgovorio opušteno.

-Ah,tvoj pogled.-Medison je uzdahnula i okrenula se ka njemu,a meni se kosa nakostrešila od te veštičare-Stvarno će da mi nedostaje,ali što se mora,mora se.

-Hej,kučko.-Alazne ju je prekinula i uperila pištolj u nju-Sad možrš početi da moliš za svoj život.Imaš izbor,možeš da moliš boga,a možeš da moliš i mene,pa izaberi.

-Ne bih računala na to,draga.-dotična gospođica se nasmešila lukavo i prekrstila ruke preko grudi.

-Smatraš sebe previše srećnom.-Alazne je promrmljala i repetirala,ali...

Uvek mora da postoji šugavo ali,čak i u divnim trenucima ubijanja ove glupe crvenokose.Medison je odjednom počela da skače tu ojolo,da izvodi neke kung fu pokrete toliko brzo da je skoro nisam ni video i u samo par sekundi,otela je pištolj od Alazne i nasmešila se pobednički.

-Ovo ću ja uzeti.-rekla je uz,bezobrazan osmeh-Još si ti mala za ovakve stvari,draga moja.

-Medison.-Mateo je procedio kroz zube-Spusti to,inače...

-Inače šta?!-izazivački ga je pogledala i okrenula se ka njemu-Mati,dragi,jedva stojiš na nogama,ne laži sebe i sve nas ovde.Ne možeš ništa da uradiš,a ovi klinci su previše...Klinci.

-Hej,nisam ti ja klinac!-viknuo sam uvređeno-Malo poštovanja,riđa ludačo!

-Zamalo da zaboravim na tebe,Dan.-ponovo se osmehnila i sad prišla meni-Bio si mi stvarno simpatičan,zaista,ali...Šta da se radi,ne treba mi razmaženi klinac.

-Ni meni nikad nije trebala šefica sa veoma poremećenim umom,pa ništa.-slegnuo sam ramenima,a u njenim očima je sevnula iskra.

-Ipak mi nećeš toliko nedostajati.-suvo je odgovorila i podigla pištolj-Da vidimo koje ćemo dosadice da se prvo rešimo...-uperila ga je pravo u mene-Da li malog uobraženka?-onda u Matea-Ili zgodnog Meksikanca?-pa u Karla-Ili ipak smotanog pametnjakovića?

-Mama ti je smotana.-frknuo je Karl,a Mateo ga je neprimetno ćušnuo u rebra.

-Ipak,dame imaju prednost.-potpuno ga je ignorisala i okrenula se ka Alazne-Možda da prva bude vatrena malecka...-i na kraju ka Ester-...ili ipak mala izdajnica?

-Gori u paklu,veštice!-Ester je rekla kroz plač.

-Svi ćemo jednog dana,mila moja.-spustila je pištolj i udaljila sr malo od nje-Samo je pitanje vremena....A sad da izaberemo ko će da bude prvi od vas dvoje.

-Kojih dvoje?-zbunjeno sam je pitao i pogledao je kao ludaču.

Inače,ona jeste ludača.

-Pa tebe i nje.-pokazala je glavom ka Ester i osmehnula se čudno-Bila bih srećna na vašem mestu,završićete kao Romeo i Julija.

-Ja ne znam šta je sa tobom,ženska glavo!-brecnuo sam se odjednom-Odjednom praviš ovakve spletke,neke gluposti i sad hoćeš da nas sve ubiješ?!Da ki si ti normalna?!

-Evo,gospodin Karter se javio dobrovoljno.-nasmešila se kao nrki psihopata i uperila pištolj ka meni.

Posle toga je sve bilo kao u onim akcionim filmovima,ona je polako pritisnula okidač,sve je bilo kao usporen snimak,ja sam zatvorio oči i čekao da primim metak,ali onda...Ester je skočila ispred mene.

.....................................................................
Helou,gajs!-Evo,novi nastavak,nadam se da vam se dopada.Lyasm!

SweetyEvil