A ko je rekao da je moj život zanimljiv?!

-Hah,vidi ti to!-nekako sam uspeo da se nasmešim koliko god da su mi se noge smrzle od hladnog laminata na terasi-Još neko ne može da spava,ha?

-Pored tvog velikog drugara?!-pitala je zgranuto sa velikim,ali pomalo pospanim osmehom na licu-Čoveče,hrče ko traktor!

-Navikneš se s vremenom.-seo sam pored nje na drvenu fotelju.

Ne baš drvena,nego ona fora kao pletena od drveta,nemam pojma ni kako se to zove.

-Baš smo imali sreće danas,zar ne?-potala je zadovoljno i pogledala u vedro nebo-Lepo ja kažem,rođena sam pod srećnom zvezdom.

-Ne znam samo kako ti je dođavola na pamet pao Meksiko.-odmahnuo sam glavom i nasmejao se cinično.

-Ne znam ni ja.-slegnula je ramenima-Ali sreća je da tvoj drugar zna španski,pa smo se izvukli.Bar danas...

-Što bar danas?-malo zbunjeno sam je upitao.

-Pa u ponedeljak dolaze moji roditelji,tako da...-uzdahnula je umorno-Trebaće nam bolja priča.

-Stani samo da te pitam nešto.-prrkinuo sam je pokretom ruke-Ti tek tako dozvoljavaš da ti neki tamo stranci borave u kući?!

-Iskreno,vas trojica ste prva zanimljiva stvar koja mi se desila posle mnoooogo vremena.-tužno je pogledala u pod-Znaš,ne žive svi super zanimljivi život kao ti.

-A ko je rekao da je moj život zanimljiv?!-maltene besno sam ne pitao na šta se malo zbunila.

-Niko.-odmahnula je glavom i malo iskrivljeno se nasmešila-Ali upadanje u tuđe kuće,prijatelji koji kao nindže upadaju kroz prozor,ne deluje mi kao da ti je dosadno u životu.

-O,u pravu si...Nimalo mi nije dosadno.-pogledao sam malo tužno negde u daljinu-Čak mi je i previše zanimljivo u životu.Ali to samo tako deluje.Ovako...Samo radiš šta ti drugi kažu,ništa ne smeš da radiš svojom voljom,živiš maltene kao rob.

-Pa nisi mi još rekao čime se baviš,tako da...-slegnula je ramenima i pigledala u istom pravcu kao i ja-Ne mogu da procenim.

-I bolje što ne znaš,Ester.I bolje što ne znaš...-uzdahnuo sam beznadežno.

Posle toga ni jedno od nas nije znalo šta da kaže i samo smo ćutali i kao telići blenuli u nrbo,pa sam rešio da urafim nešto pametno.Malo smotano,ali pametno...Polako sam približio svoju ruku njenoj i uhvatio je,a ona,hvala bogu,nije počela da me udara nekim tiganjem i da viče da se sklonim,nego mi je samo uputila jedan nežan osmeh i malo mi se približila.Kuku mene,pa neće valjda...Možda bi tp i uradila da se iz hodnika nije čuo neki glas.

-Da,gospodine,razumem,ali...Da,napravili smo problem...-taj neko je izgleda pričao telefonom-Dobro,sačekaćemo ih sutra i da,javiću vam se u kancelariju kad se izvučemo odavde.Laku noć,gospodine.

Mateo je odjednom banuo na terasu i očigledno nas nije primetio iz prve,čim je onako poskočio kad nas je video.

-Dođavola,šta radite vas dvoje tu?!-pitao je zbunjeno gledajući čas mene,čas nju.

-Klasika.-slegnuo sam ramenima-Družimo se i tako to.Ti?

-Samo se vi družite,dok mene idioti kritikuju i ispiraju mi mozak...-promrmljao je sam za sebe,ali sam ga čuo.

-Ko ti ispira mozak?-pitao sam kao zaintereovano.

-Pogodi ko.-nasmešio se veštački i onda se namrštio.

-Ili Medison,ili Džordž,nema drugi.-rekao sam kao da je to očigledno.

Jer i jeste očigledno.Medison je šefica,Džordž je zamenik,jedino oni smeju da ispiraju Mateu mozak a da ga ne otera tamo gde ne treba.Dobro,i još nekoliko njih,ali ovo dvoje su glavni.Zna Mateo nekad i njih da otera tamo gde ne treba,ali retko,pa nema ni veze.Ukratko,njih dvoje su glavni i nema šta da se priča!Osim toga,Medison je najlepša žena koju sam.ja video u životu,ujedno san svake muške osobe tamo i moja prva ljubav.Da,moja prva ljubav je bila žena starija od mene jedno...Dvadeset godina?Ne znam,ali izgleda dosta mlađe nego što jeste.I ima kovrdžavu riđu kosu do ramena i velike zelene oči.Ona je oličenje onoga.što zovu fatalna žena.Tako divna,a tako ubitačna...Kako god,kao što rekoh,ona je bila moja prva.ljubav i sa deset rešio sam da joj to saopštim kao pravo muško,ali na romantičan način.Od neke ušteđevine sam kupio veliki buket cveća,koji je bio veći od mene u tom trenutku i napisao joj poruku svojim očajnim dečijim škrabopisom:

Za najseksipilniju žensku na svetu.

Karter

Znam,malo čudan rečnik za desetogodišnjaka,ali ipak je to utivćcaj sredine...Inače,većina ljudi koje sam ja tad poznavao bili su napaljeni tinejdžeri koji misle samo na znate već šta,a ja sam tamo bio najmlađi.Ja i Karl...Znači,ostavio sam joj cveće sa porukom,ali sam malo promašio kancrlariju i...I ostavio cveće Džordžu.A lik je u nekom fazonu kao Mateo,kao neki mafijaš,a uz to mu nisam bio nešto simpatičan.I da,od tad me.mrzi.Ko zna šta bi bilo da Medison nije skapirala da je cveće bilo za nju i onda joj je to bilo tako slatko i na kraju sam ja dobio samo poljubac u obraz i to da me majmun Džordž mrzi.A mene baš zabole što me on mrzi.Dok me Medison voli,ja nemam problema.

-Džordž,naravno.-seo je pored nas i uhvatio se za glavu-Ali sutra...Sutra smo tek gotovi!

-Zašto,ako nije tajna?-ubacila se Ester načisto pogubljeno.

-Dolazi jedan.od naših nadređenih.-Mateo je odgovorio i pogledao negde u daljinu.

-Ko?-pitao sam izbuđeno i držao fige da dođe Medison.

Ili Samanta.Ona je isto zgodna...Ili Helena?Ne,ona je Mateova bivša,tad bi,smo tek bili gotovi.

-Damian.-odvratio je i lice mu je postalo još očajnije,ako je to uopšte bilo ozbiljno.

-Damian?!-preneraženo sam ponovio-Ti mene zezaš!

Od svih,baš svih mogućih osoba,morali su da pošalju baš njega?Baš tog uobraženog,glupavog,nafobudnog,retardiranog nesposobnjakovića?!Pa taj lik je od mene stariji,samo par godina,a.glumi nekog šefa!Zašto?Zato što je neki Medisonin rođak i ona ga je.postavila za nekog šefa i ja ga mrzim!Zašto?Jer je glup ko tuč,a prosipa mi neku pamet.Od svih,on samo meni prosipa pamet.Ni on mene baš ne voli.Kao što ste shvatili,nisam naš voljen tamo...

-Nemoj da ti je.palo na pamet da se raspavljaš s njim.-Mateo je zarežao i pogledao me ispod oka-Dovoljno smo u problemima,ne pravi ih još!

-Zašta uopšte i dolazi?!-pitao sam iznervirano,prekrstio ruke preko grudi i napravio neku jogunastu facu deteta od tri godine-Ne treba nam još i on pored svega!

-Niko te ne pita.-hladno je odvratio-Dolazi da proceni koliko je loše sve ovo i da...-okrenuo se ka Ester-I da njoj objasni šta se.dešava i ko smo mi.

Ok...Ovo nisam očekivao.

.....................................................................
Hej,ljudi!Rešila sam da ću da postanem DJ!Našla sam neku aplikaciju za.miksovanje mjuzike i sad miksujem svaku moguću pesmu na telefonu ceo dan.Gledajte MTV,možda čujete negde ime DJ Zox,što će biti moje umetničko ime B) Eto,možete reći da znate jednog celebrity-ja :3 Nadam se da vam se sviđa nastavak :D LYSM

SweetyEvil

Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top