Od onog dana nemam emocije i ne trebaju mi

-Čekaj da se malo preslišam...-Ester je izgledala kao da će da se onesvesti kada joj je ovaj idiot sve objasnio.

Objasnio sa toliko detalja i odvratnih pojedinosti da je i meni došlo da povraćam.Mogu da zamislim kako je samo njoj...

-Znam da je ovo sve previše za vas,gospođice Gest.-onaj idiot je pokušavao da zvuči ljubazno koliki god da je idiot-Samo vas molim za saradnju,ništa više.

-Ok,da ponovim...-udahnula je duboko i pogledala u nas trojicu-Vi ste neki ludi tipovi na foru Džejmsa Bonda koji ubijaju ljude okolo i sad bežite od policije i treba vam da se krijete.ovde?!

-Možda zviči malo grubo,ali da...-nasmešio sam se malo iskrivljeno-Mi smo ludi Džejms Bondovi unice psihopate koji beže od murije.

-Karteru...-tupavi Damian je kao beznadežno uzdahnuo-Da si ti trebao da joj objašnjavaš,da li sam ja trebao da dolazim?

Taman sam hteo da ga oteram tamo gde ne treba i da mu ispsujem sve živo,ali me je tupavi Mateo šutnuo u cevanicu pa sam se suzdržao.

-Ne,gospodine.-procedio sam kroz zube besno gledajući dotičnog tupana koji mi se gadi načisto.

-Onda ućuti.-zlobno sr nasmešio jer nisam smeo da mu kažem ništa-Dovoljno si problema napravio svima nama,pusti me da radim svoj posao.

-A da ja uradim svoj posao na tebi?!-puk'o sam odjednom i viknuo-Dok plačipizde kao ti sede u kancelariji i sole pamet svakom kome stignu,momci kao ja ili Mateo ili Karl rizikujemo svoje i ovako sjebane živote koje mrzimo zbog tvoje drage rođake i onog majmuna od njrnog zamenika,i sad si našao da mi prosipaš pamet?!Daj čoveče,jel si realan?!

-Karteru!-Mateo je viknuo besno-Kakvo je to ponašanje?!

-Kao prvo,zar nisam u pravu?!Zar misliš da trebamo da dopustimo da nas ovakvi kreteni koji ne znaju ni pištolj da drže i obave posao u gaće čim vide krv ovako omalovažavaju?!-okrenuo sam ga pogledom i pogledom ga molio da me bar ovaj put podrži-I ne zovi me više Karter!Imam ime,tako mi,se i obraćaj!Zovem se Dankan,za slučaj da si zaboravio.

-Izgleda da si ti zaboravio ko si uopšte...-procedio je kroz zube i uneo mi se u facu-Zaboravio si da nisi iznad svih,ha?!

-Pa možda i budem jednom.-zarežao sam i udaljio se malo od njega-Jednog dana ću ja svima vama da budem šef,a onda ste svi najebali,kapirate?!

-Karteru,shvataš li da je to pretnja nadređenima?-ovaj Damian stvarno počinje da me mnogo nervira.

-Neće da bude samo pretnja ako ne umukneš!-prostrelio sam ga pogledom i krenuo ka vratima.

-Gde misliš da si krenuo?!-Mateo je viknuo zamnom kad sam već bio ispred kuće.

-Ne mogu više da vas gledam,idioti!-odvratio sam i potrčao niz ulicu.

Ester's POV

Ok...Ovo je stvarno čudno.Veoma bizarno i čudno i zbunjujuće...Gledala sam čas u ovog snobastog smarača što je tek sad došao i u Dankanovog velikog,opasnog prijatelja.

-Idem sa njim.-rekla sam brzo i krenula ka vratima.

-Gospođice Gest...-za mnom je ustao onaj snobasti tupan-Ne biste trebali da...

-Kao prvo,ime mi je Ester.-odgovorila sam brzo dok sam obuvala patike-Kao drugo,šta možeš da mi zabraniš u mojoj kući?!

-Gospođice,moraću onda silom da vas zadržim ovde.-onaj veliki gorila je ustao i uhvatio me za ruku snažno.

-Silom,ha?-nasmešila sam se cinično,pa ga udarila što sam jače mogla po faci i istrčala napolje.

Sumnjam da nije mogao onoliki da me zadrži,ali se sigurno iznenadio zbog ovoga.Ne delujem baš kao neka nasilna cura...Ali jesam,i to veoma,a i brzo trčim,pa sam brzo stigla Dankana.

-Hej,opasni Džejms Bond psiho ubico.-nasmešila sam se i stala pored njega-Gde si pošao bez mene?

-Nemoj sad i ti da me smaraš,molio bih te.-promrmljao je i nabio ruke u džepove.

-Inače,odalamila sam tvog velikig druga.-nasmepila sam se i zastala na tren.

-Ozbiljno?!-preneraženo me je pitao i okrenuo se ka meni-Matea?!

-Ako se tako zove veliki tip sa tetovažom,onda da.-slegnula sam ramenima i nastavila da hodam-Inače,zašto si onako istrčao?

-Prosto ne mogu više da ih trpim.-zarežao je-Ne mogu da trpim nikog od njih,svi su tako dosadni i svi samo hoče da naređuju i nerviraju me!

-Postoji li neko ko tebe ne nervira?-pitala sam kroz smeh.

-Aha.-klimnuo je glavom i okrenuo se nahlo ka meni-Ti me ne nerviraš,Ester.

-Vou,vou,čekaj malo!-stavila sam ruke ispred sebe da ne priđe bliže-Poznajemo se tek dva dana i ti me već muvaš?!

-Ne,samo sam rekao da me ne nerviraš.-cinično se nasmešio i nastavio-Treba da budeš nešto mnogo više da bih ja tebe muvao.

-Uvek pričaš o sebi kao da si kralj sveta,ha?!-pitala sam ga malo iznervirano i pošla za njim.

-Šta da se radi...-slegnuo sam ramenima-Može mi se.

-Tebi se previše može,izgleda.-namrštila sam se i odmerila ga.

-Gospođice Gest,možemo li da pričamo o nečemu osim o onome šta ja mogu,a šta ne?-pitao je nekako lažno ljubazno kao onaj tupan malopre.

-Ok...-smišljala sam neko pitanje koje bi mu učinio ovaj razgovor što neprijatnijim.

Šta da se radi,prosto volim da se momci osećaju neugodno i neprijatno dok su pored mene.

-Na primer...-konačno sam se prisetila i nasmešila se bezobrazno-Koliko si ljudi do sad ubio?

-Dvadesed sedam.-odgovorio je kao iz topa i meni je vilica udarila u pod.

-I ti to pričaš tako hladno?!-zbunjeno i pomalo zgroženo sam upitala.

-Moraš da shvatiš nešto,Ester.-nasmešio se pomalo tužno-To je meni posao,svakodnevnica.Isto kao da ja tebe pitam na.primer koliko si utakmica do,sad odigrala.

-Ali...-sad sam ja bila načisto zbunjena i bilo mi je baš neprijatno-Zar se nikad ne...Znaš već...

-Pokajem?-pitao je pimalo zbunjeno-Ester,ja ne znam za značenje tih reči.

-Ali to je prosto...-odmahivala sam glavom jao idiot-To je ljudska emocija,nemoguće da nemaš emocije!

-Da,Ester,moguće je.-odvratio je hladno ni ne gledajići me u oči.

-Dankane...-zastala sam i pogledala ga tužno-Kao je to moguće?

-Lepo.-okrenuo se ka meni i pogledao me prodorno-Od onog dana nemam emocije i ne trebaju mi.

-Kog dana?-okej,sad sam načisto pogubljena.

-Od kad su me roditelji ostavili kao poslednje đubre.-pomalo nesigurno je odgovorio i...

I učinilo mi se da sam videla suze u njegovim očima.

....................................................................
Ovo sam napisala juče,ali nisam bila sigurna da ću danas stići išta da napišem because it's first day in school,so...Nadam se da vam se sviša,pisan je u pola jedan ujutru.A mene danas treba da pita hemiju.I geografiju.Lysm :D

SweetyEvil

Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top