Duncan's POV 

-Evo ti,žderi!-frknula je sebi u bradu i bukvalno bacila tanjir ispred mene-Da bog da se nikad ne najeo. 

-Hej,pripazi malo na ponašanje!-blago sam se namrštio,pa spustio pogled ka tanjiu-I šta je ovo uopšte?! 

-Kao prvo,možda sam pod pretnjom prisiljena da ti glumim služavku,ali ako misliš da ću biti fina prema tebi,grdno se varaš.-stavila je ruke na kukove i pogledala me s visine-A kao drugo,to je Nutela i hleb za tvoju informaciju,nemoj da mi se praviš kao da ne znaš šta je to! 

-Znam šta je to i...-pogledao sam je zbunjeno-Naravno da ne mogu to da jedem! 

-Malo smo razmaženi,ha?-nasmejala se cinično-Šta si ti mislio uopšte?Da neću možda da ti dam kavijar i šampanjac?!Pa nema,dragi moj,uzmi ili ostavi! 

-Ostavljam.-prostrelio sam je pogledom i blago odgurnuo tanjir-Kako misliš da ostanem u formi ako ne jedam!? 

-Pa jedi ko ti brani?!-devojka stvarno ima slabe živce. 

-Kao što rekoh,ne mogu da jedem ovo!-prostrelio sam je besnim pogledom-Daj mi nešto normalno da pojedem! 

-Pa idi sam sebi napravi da jedeš!-vrisnila mi je u facu,prekrstila ruke preko grudi i napravila neku jogunastu facu.

-Ti si nemoguća.-odmahnuo sam glavom beznadežno-NE-MO-GU-ĆA!Kako tako ne voliš da sarađuješ?!

-Znaš zašto?!-sela je preko puta mene i prostrelia me besnim pogledom-Zato što mi se može!

-Jo,živote...-promrmljao sam besno i hteo da nastavim da se svađam,ali me je prekinuo telefon-Halo!?

-Što se dereš?-pitao je taj neko i previše opušteno nego što je normalno.

-Da citiram mladu gospođicu...-pogledao sam je ispod oka zbog čega se namrštila i digla nos u nebesa-Može mi se!

-Au...-mogu da se kladim da se nasmejao-Ti jedan dan radiš nešto na svoju ruku i već si se promangupirao!E kuku meni,šta ću ja s tobom?

-Nisi ti ovde sa glupavom devojčicom koja me izgladnjuje,nego ja!-zarežao sam i uhvatio se za stomak koji je krčao kao stari automobil.

-Sačekaj trenutak...-prekinuo me je,sad već malo zabrinuto-Kakva glupava devojčica,o čemu pričaš?!

-Pa o ovoj...-pogledao sam je zbunjeno-Kako se beše zoveš,mala?

-Zabole te!-procedila je kroz zube i isplazila mi se,zbog čega sam morao da prevrnem očima.

-Ne znam kako se zove,ali definitivno ne zna da se ponaša.-nisam joj odgovarao nego sam nastavio sa razgovaram telefonom.

-Dankane,gde si ti uopšte?-prekinuo me je i pitao pogubljeno.

-Sačekaj malo!-promrmljao sam i okrenuo se ka kočopernoj crnkici-Mala,gde smo mi tačno?

-U mojoj kući,krele.-odvratila je kao da je to potpuno očigledno.

-Pitam koja adresa!-zarežao sam pokrivajući slušalicu dlanom.

-Briga te!-ova mala stvarno počinje da mi ide na živce.

-Slušaj ovako...-uneo sam joj se u facu-Prestani više da se zajebavaš sa mnom inače ću ozbiljno da učinim da poželiš da se nisi rodila!

-Ne...-glasno je progutala pljuvačku-Ne bi ti smeo to da uradiš.

-Samo me isprobaj,pa ćeš videti.-prostrelio sam je pogledom i jedva se osmehnuo bezobrazno.

-Ovo je...-tiho je promrmljala-Vajtstrit broj 34.

-Odlično.-sad sam se vć malo šire nasmešio i prešao dlanom preko njenkg obraza-Vidiš kako možemo da sarađujemo.-onda sam ponovo prislonio telefon na obraz-Vajtstrit broj 34.

-Šta ćeš tamo,života ti?!-iznemoglo i umorno je pitao.

-Svađam se sa klinkom i hoću da jedem nešto.-stvarno sam,ali stvarno sam nehumano gladan.

-Hej!-mala se ubacila iznervirano-Klinac si sam,idiote jedan!

-Jel sam ti rekao da ćutiš!?-imam neverovatnu želju da joj lupim šamarčinu da se okrene za 360 stepeni,jedino me sprečava to što je žensko.

-Ok,Dan,smiri se!-Mateo me je umirivao sa druge strane-Ostani tu gde jesi,stiže pojačanje,a posle ćemo da popričamo o ovome.

-Zašto imam osećaj da to ,,popričaćemo'' ne znači ništa dobro?-pitao sam malo nervozno.

-Zato što i ne znači.-odvratio je hladno i prekinuo vezu.

-E baš ti hvala.-uzdahnuo sam i pogledao malu crnu besno-Sad sam nadrljao zbog tebe!

-Ne,tupavi.-odvratila je podrugljivo-Nadrljao si jer se pinašaš kao kreten prema svom šefu.

-On mi nije šef.-ustao sam,prišao prozoru i rekao joj hladno.

-Zašto se onda tako plašiš?-došla je sporim korakom do mene i neočekivano mi stavila ruku na rame-Inače,šta to tražiš napolju?

-Kao prvo,ja se ne plašim,nego ne mogu da slušam to zvocanje sto godina,a kao drugo...-odahnuo sam jer nije bilo nikoga opasnog i okrenuo se ka njoj-Ne tražim ništa,a i da tražim,baš te briga.Nije tvoja stvar.

-U pravu si.-klimnula je glavom što me je previše začudilo.Nije moja stvar,nemam šta da se mešam u tvoje stvari.

-Hvala ti.-izletelo mi je-Stvarno,hvala ti puno.

-Ipak...-na licu joj se pojavio blagi polu osmeh-Bilo bi lepo da mi kažeš nešto...

-Šta?-moje dobro raspoloženje je potpuno nestalo.

-Ko si ti uopšte?-duboko i ozbiljno me je pogledala sbojim smeđim očima.

-Ne mogu to da ti kažem.-okrenuo sam glavu na stranu i odbrusio joj grubo.

-Ali zašto?-ova mala je stvarno uporna-Samo želim da znam tvoje ime,to je sve.

-Dve jedno,ne mogu da ti kažem.odmahnuo sam glavom i ponovo seo za sto-Nije da neću,nego ne mogu.Kraj priče.

-Dobro onda...-malo i previše tužno nego što sam mislio je prošaputala i oborila pogled-Nema veze,nije ni važno.

-Ali ima nešto što ti možeš da meni kažeš.-uputio sam joj jedan nežni osmeh i sklonio jedan pramen koji je zalutao na njeno lice.

-Zašto bih ja tebi išta rekla,kad ti meni nećeš?-pokušala je da zadrži onaj svoj bezobrazni stav,ali nije izdržala da mi ne uzvrati osmeh.

-Da te više ne bih zvao mala ili klinka.-rekao sam i previše šarmantno nego što bi trebalo.

-Ester.-odgovorila je malo nesigurno.

-Lepo ime.-stvarno počinjem da preterujem.

Na moju sreću,ili da bolje kažem nesreću,neko nas je prekinuo na pre,pre,previše bizaran način.U stvari,neko je upao kroz prozor,zbog čega je mala...Pardon,hteo sam da kažem Ester,vrisnula.Staklo se raspršilo u hiljade i hiljade komadića i dve siluete su se stvorile u dnevnoj sobi.Talnije,jedan je upao onako kao Džejms Bond,isprevrtao se tamo kao akrobata i stao na noge,a drugi...Srednje žalosno.Ukratko se prosuo po onom parketu na sve četiri.

-Bravo,Karl,stvarno zadivljujuće.-ovaj prvi ga je pogledao s visine i odmahnuo glavom razočarano-To se zove veština!

-Nisam ja kriv!-usprotivio se i ustao-Kad me vodite negde pa da se uvežbam!?Nije da sam ja za ove vaše kung fu gluposti!

I nije bio.Karl nikad nije ni izgledao kao neko ko je za bilo šta nasilno ili opasno,a nije ni bio.On je naš pametni,štreberasti genije sa čupavom kosom kao četka i facom prekrivenom pegama.Oh,da,i zubima kao zec,ali je bio simpatičan.Osim onda kad nije,onda hoću da ga ubijem.S druge strane,ovaj drugi,poznatiji kao Mateo Rivera,bio je sušta suprotnost njemu.On je lik koga treba da se plaši.Ali ozbiljno.Mislim ko se ne bi plašio lika od dva metra,sa ramenima ko regal i koji kao da ne izlazi iz teretane,sa velikom tetovažom preko cele jedne ruke,ultra kratkom kosom,kako bi rekli na keca i pogledom od kig se ledi krv u žilama.On se i ponaša kao što izgleda,uvek onako hladan i bez emocija,ali u stvari...On spava sa plišanim medom kog zove Rodrigo,pa vi sad vidite.I meda je ružicast sa mašnicom oko vrata.

-Šta ima,momci?-pitao sam opušteno i gledao čas jednog,čas drugog.

-Ma ništa...-Mateo je zarežao i prostrelio me pogledom-Samo zamalo da dobijem otkaz jer ti nemaš ni gram mozga!

-Opa,lakše malo!-podigao sam ruke u znak odbrane-Nećemo sad da se vređamo,smiri se,veliki momče!

-Neću da se smiru...-nastavio je besno.

-Momci...-Ester se ubacila malo bojažljivo gledajući uplašeno kroz prozor.

-A da ne pominjem da si neovlašćeno upleo civila u sve ovo!-nije obraćao pažnju na nju,nego je nastavio da mi priča pta sam sve to lope uradio.

Kao da ja ne znam...

-Momci,islim da imamo pr...-Ester je ponovo počela,ali na nju jadnu niko nije ni obraćao pažnju.

-I šta misliš,šta ja sad da uradim da se opravdam pred upravom?!-ovaj tupan se stvarno,ali stvarno previše dere.

-Da me saslušaš na tren,možda!-vrisnula je Ester u jedom trenutku.

-Šta je?-pitao sam malo pregrubo.

-Mislim da imamo problem...-odvratila je zabrinuto i još jednom pogledala kroz prozor.

Samo mi je ovo falilo...

...........................................................................

So,nadam se da vam se sviđa :D Ako nešto ne valja ili treba nešto da popravim,just say ;) Love you all so much <3333

SweetyEvil