Duncan's POV

-Čekaj malo...-prekinuo sam ga preneraženo-Ti si tek tako otišao na maltene drugi kraj sveta iako si je znao jedno...Par minuta!?

-Baš tako.-promrmljao je malo tužno i pogledao u pod.

-Au...-klimnuo sam glavom-A ja sam mislio da si dosadni uštogljeni idiot...Kako samo ja znam da pogrešim!

-Šta ti to znači?!-pogledao me je kao najvećeg ludaka na svetu.

-Zašto nisi pre rekao da si bio tako kul meksički mafijaš!?-pitao sam ga razočarano.

-Ko je sad pominjao mafiju,za ime svega?!-viknuo je malo iznervirano,ali naravno da ga nisam slušao.

-Čoveče,ti si nešto u fazonu Dani Treho,ha?-uzbuđeno sam pitao i gledao ga molećivo.

-Ko ti je sad to?!-imam osećaj da misli da sam malo skrenuo.

-Nikad nisi gledao film ,,Machete''?!-ja sad mislim da je on malo skrenuo.

-Nemoj da mi kažeš da si ti gledao taj film!-sad stvarno mislim da je skrenuo.

-Da,zašto?-podigao,sam jednu obrvu i pogledao ga potpuno pogubljeno.

-Ono bi trebalo da se zabrani svakome mlađem od 35!-napravio je zgroženu facu-Ne shvatam kako možeš ono da gledaš!

-Neko nam je gadljiv...-frknuo sam sebi u bradu i rešio da promenim temu-Kako god,zašto mi nisi pre ispričao sve ovo?!Tako je kul!

-Ne,nije!-zarežao je besno-To je ukratko najgora stvar koja mi se desila u životu i zbog toga će da me ubiju samo ako zakoračim u sboj grad i uopšte ceo Meksiko!Ali šta da se radi,život ide dalje...

-Begunac iz Meksika...-ja sam inače bio u nekom svom svetu koji je podrazumevao puno novca i Holivud-Kako bi to sjajan akcioni film bio!Dani Treho u ulozi tebe i Džulija Roberts u ulozi Medison...Ja dobijam deset posto,odmah da se zna!

-Ti nisi normalan...-kao ozbiljno je rekao,ali se kladim da se nasmešio,a onda ustao-Hajde,beskičmenjaci,nastavljamo!

-Beskičmenjaci...-promrmljao sam za sebe,a onda napravio facu kao da sam otkrio smisao života-Jel su morske zvezde beskičmenjaci?!

-Da,zašto?-Karl je odvratio zbunjeno.

-E,lepo!-ustao sam i ja sav srećan-Ja sam Patrik morska zvezda,a ti si,Karl,Sunđer Bob zbog tvojih buđavih zuba!

Znate šta?Imam osećaj da oni kuju zaveru protiv mene da me.pošalju u ludnicu.Po njihovim pogledima...Ja počinjem da se plašim za sebe!

-Ti si ozbiljno poludeo...-Mateo Mačeta je promrmljao i krenuo-Ja idem bez vas,pa kako hoćete.

Uf,kako mu je strava nadimak...Zašto ja nemam kul nadimak iz filma?!Kako sam glup...Pa smisli ga,idiote!?Zašta ti služi mozak osim za disanje?!

-Znate šta?-pitao sam odjednom na šta su se obojica udarili po čelu.

-Šta,Dankane?-Mateo je pigao beznadežno i uzdahnuo.

-Moram da smislim sebi neki dobar nadimak...-zaključio sam mudro.

-Idiotitis majmunitis,može?-Karl se nacerio i nisam odoleo da ga ne udarim po glavi.

A onda i on mene,pa ja opet njega,onda Mateo obojicu i sve kao i uvek.Ma mi smo usklađeni kao sat!

-Ne,ozbiljno.-rekao sam kad smo ponovo u primirju krenuli-Sad ću da smislim neko kul ime.

I onda je mehanizam u mom mozgu počeo da radi brzinom svetlosti.Ne...Ne ni to...Hm,mislim da ga imam!

-Momci...-nasmešio sam.se zadovoljno.

-Šta je više?!-ja ću jedan dan Matea da oteram u ludnicu.

-Od sad me zovite Spajdermen.-nacerio sam se kao idiot.

-Dobro...-Mateo Mačeta je skapirao da nema svrhe da se raspravlja -Hajde,Spajdermene,sad ućuti!

***
-Evo nas,momci!-Mateo je rekao kad je otključao vrata.

-Hvala,Mati.-nacerio sam se i ušao-To mi je iskreno draže od Mateo Mačeta.

-A šta ti je draže,da te ubijem sad ili odmah?!-zarežao je besno i prostrelio me besnim pogledom.

-Ma ne biste vas dvojica izdržali bez mene ni dva dana.-napravio sam uobraženu,facu i krenuo uz stepenice na drugi,sprat.

-Aha,kako da ne...-prevrnuo je očima i krenuo ka jednim vratima u hodniku-Idite se smestite pa dođite na večeru.

-Hajde,kuvarice Mati,spremi nešto za jelo.-kako volim da ga nerviram-Mrtav sam gladan!

Munjevitom brzinom je izuo jednu patiku i malo je falilo,da mi polomi glavu kad me je gađao.Ali nije,na sreću za čovečanstvo...

-I promašaj!-viknuo sam kao na megafon-Mati Rivera ispada!

-Mrzim te.-prrviše mirno za takve reči je rekao i okrrnuo se.

-Ma znam da me voliš!-rekao sam i otrčao u ,,našu'' sobu,a za mnom i Karl.

Upali smo tamo kao specijalci i počeli da odmeravamo svoju privremenu sobu.Kao i uvek,klasika.Neki šugavi sto,prozor,dva ormara i krevet na sšrat.Ništa specijalno.

-Ja spavam gore!-viknuo sam kao iz topa i potrčao krevetu,ali me je idiot uhvatio za duks i povukao,zamalo da padnem i slomim glavu!

-Ne tako brzo!-zarežao je kao neka džukela-Prošli put si ti spavao gore,sad je red na mene!

-E pa ne može.-jogunasto sam rekao i odgurnuo ga-Ja kažem da ja spavam gore i kraj priče!Da nećeš da mi zabraniš?!

-Možda i hoću.-procedio je kroz zube i on je i mene odgurnuo.

Mene.Dankana Kartera.Pa gadno se zeznuo...I onda ponovo isti scenario,ja i on se pobijemo,dolazi Mateo i razdvaja nas,kao i svaki put.

-Šta vam je,delikventi mali!-pitao je iznervirano dok je stajao između nas da se ne poubijamo.

Ili ja njega.Nema on šanse protiv mene.

-Ja spavam gore!-obojica smo viknuli u glas i prostrelili jedan drugog besnim pogledom.

-Ponovo to...-Mati je prevrnuo očima i uzdahnuo-Zašto stalno morate da se ponašate kao da imate tri godine?!

-Nije fer.-Karl je prekrstio ruke preko grudi iznervirano-On uvek mora da spava gore!

-Ok,sad ću,ja da odlučim.Na jedan veoma pošten i fer način.-odmerio je prvo mene,pa njega i uzdahnuo-Eci,peci,pec,Karl spava gore!

-To!-tupavi Sunđer Bob je viknuo srećno.

-Šta?!-pitao sam.preneraženo-To nije nimalo fer!

-Ja kažem da jeste,zato jeste.-odvratio je hladno,a onda se nasmešio bezobrazno-I to ti je za ono Mati.

-Mrzim te!-zarežao sam iznervirano i poglefao ga ispod oka.

-Ma znam da me voliš!-imitirao je moj glas od malopre i krenuo,ka vratima,a onda napravio ozbiljnu facu-Dok ne završim večeru,bolje bi vam bilo da ne izlazite i,ne pravite.probleme,ima da vas nema!

-Kako ti kažeš...-prevrnuo sam očima i legao na donji krevt dok je Karl svojim karlovskim bacilima zagađivao onaj grnji gde sam ja trebao,da ležim.

-Kako neko ne una da gubi.-idiot je odmah počeo da me nervira.

-Da ne znam da smo mrtvi,ako nas Mateo čuje,tako bih ti udesio facu da ti plastični hirurg ne bi pomogao!-procedio sam kroz zube i stavio jastuk preko glave-Mrzim vas sve i želim da sporo i bolno umrete!

-To uvek kažeš...-nasmejao se.

-I ponavljaću dok se to ne desi!-nekako sam uspeo odande da ga gađam jastukom.

-Ali neće skoro,tako da...Ne nadaj se.-isplazio mi se i gađao me jastukom kojim sam ja njega gađao.

-Kako god.-promrmljao sam-Idem ja!

-Gde?-pitao je radoznalo i malo se pridigao sa kreveta koji je trebao da bude moj.

-Šta te briga.-hladno sam odgovorio i tiho otvorio vrata.

-Mateo je rekao da ne izlazimo.-gospodin pametnjaković me je upozorio.

-Zabole me.-frknuo sam i zalupio vrata.

Polako sam sišao niz stepenice,čisto iz predostrožnosti i oslušnuo na tren,ali mi je laknulo kada sam čuo nekoga kako se dere iz kuhinje.Jedino gore od onoga kada se Karl tupira je kada Mateo kuva nešto.Znači,ne zna se ko se više dere i ko gore peva,a Mateo još peva na španskom,pa to više zvuči kao neka pakistanska tužbalica nego pesma.Ja jedini ne pevam ovde...Bio sam sto posto siguran da neće da me čuje i lagano krenuo da otvorim vrata,kada ih je neko snažno gurnuo nazad.Malo,je reći,da sam ja skočio dva metra u bis i doživeo mini srčani udar.

-A gde si ti pošao,Spajdermene?!-pitao je taj neko malo više iznervirano nego što je zdravo.

Po mene,ne po njega.

-Ja...-pokušavao sam nekako da se izvučem i smislim izgovor-Tražio sam WC!

-Aha...-neuvereno je klimnuo glavom i prekrstio ruke preko grudi-I pomešao si WC sa ulaznim vratima?

-Svako može da pogreši.-slegnuo sam ramenima i nasmešio se najslađe što mogu.

-Kad budeš hteo da se iskradeš,koristi za to paukove mreže,Spajdermene.-blago se nasmešio i gurnuo me ka stepenicama-Sad tutanj gore,pa ćemo da porazgovaramo posle o ovome.

Bezboljno sam se popeo na sprat,zatvorio vrata sobe i naslonio se na njih.

-Neuspeli pokušaj,ha?-Karl je pitao malo podrugljivo.

Taman sam hteo da mu opsujem nešto i oteram ga tamo gde ne treba,kad mi je palo na pamet nešto.

-Karl,ortak...-pogledao sam ga molećivo-Moraš da mi pomogneš!

-Da.ponegneš!?-pogledao me je kao najbećeg.ludaka,a ka sam nrzo klimnuo glavom-Naravno da ne!

-A zašto!?-tužno i razočarano sam.pitao.

-Ti mene zezaš,svaki dan,a ja da ti pomažem?-podigao je jednu obrvu i pitao-Nisam glup!

-Karl,uradiću šta hoćeš,samo mi pomozi!-procvileo sam i napravio kučeću facu.

-Baš sve?-upitao je i na licu mu se pojavio zlobni osmeh.

-Aha.-klimnuo sam glavom iako sam znao da to nije dobra ideja.

-Ok,onda ja biram program na TVžu sledećih mesec dana,jedem poslednje parče pice i tvoj desert.

-Sve,samo ne desert!-preklinjao sam ga pogledom-To mi je jedna od najvažnijih stvari u životu!

-Ili to,ili ostani ovde.-slegnuo je ramenima i pogledao me je-Pa?

-Ok,dobro.-uzdahnuo sam-Ali samo sledećih mesec dana!

-Lepo je poslovati sa tobom.-pružio mi je ruku i rukovali smo se,a ja sam hteo da ga zakoljem,a onda se setio nečega-Još nešto...

-Šta sad?!-pitao sam beznadežno-Dođavila,gori si od zelenaša!

-Samo da mi odgovoriš nešto...-odmerio me je ozbiljno-Gde ideš?

-Zašto bih ti rekao?-blaho sam se namrštio.

-Eto,hoću da znam u koliku ćemo nevolju upasti ako nas uhvate.-odgovorio je gladno.

-Uf,dobro...-uzdahnuo sam beznadežno-Moram da idem da vidim Ester,ok?!

...................................................................
Evo,još jedan malo duži nastavak,da se iskupim.što ste čekali :/ Sutra imam.radnu,sunotu i kukam ceo dannnn :'( Ali naći ću,način da ne idem 3:) Nadam se da vam se svideo nastabak.Arivaderči!

SweetyEvil