Aziz je sa velikom pažnjom slušala životnu priču koju je Kupina pričala. Srce joj je potonulo u pete od velike količine tuge i bola koja je njena nova drugarica proživjela. Sama Aziz zna kako je joj je bilo kada je odrasla i neki prolaznici bi u gradu upirali prstom o nju jer je usvojena. Ni nakon toliko godina nije znala ništa o svojim pravim biološkim roditeljima. Ali je prihvatila da su joj Cheryl-Liz i Alfie njeni roditelji. Zato na neki način snima dokumentarce o tvrđavama u želji da pronađe razlog ko odakle potiče. Ako nije znala odakle ona dolazi, trudila se da pronađe dokaze o istorijskim tvrđavama.

Kupina je po strani ostavila grickalice i zagledala se u Sunce koje zalazi. "Bila sam u srećnoj vezi sa tadašnjim momkom, koji se zvao Janko. Bar sam ja mislila da je to srećna veza bila. Tada sam završavala Rudarski fakultet, jer je to bila želja mojih roditelja i brata. Ja sam bila protiv toga naravno. Htjela sam da se bavim snimanjem dokumentaraca o spomenicima, tvrđavama i starom kamenju. Ali to moji roditelji nisu prihvatali. To je za njih predstavljalo glupost, posao koji nije siguran i koji ne može da obezbjedi pristojan novac za naš život i potrebe."

Aziz joj je stisnula ruku i tiho šapnula nastavi.

"Fakultetski dani i nisu bili tako bajni. Pogotovo ako si jedina ženska osoba među gomilom seljaka od kolega koji su zajedno sa mnom pohađali. Moji su imali u svom vlasništvu rudnik koji je samo čekao mene da završim i da počnem da radim. Trebala sam biti zahvalna na obezbjeđenoj budućnosti, ali nisam. Htjela sam da je postojala barem mali dio nade za moje snove. Ali nije. Po završetku fakulteta upoznala sam Janka, momka iz mog sela i tu smo otpočeli vezu."

Prošla je prstima kroz kosu, pa je nastavila da priča svoju životnu priču. "Bilo smo neko vrijeme zajedno, a ja sam se, bar sam mislila do sada, u njega zaljubila. Nakon mukotrpnog posla u rudniku, i nakon nekoliko metara ispod zemlje, brojala sam sitno do našeg susreta. Ali svaki put kada bih se vidjeli bili su to kratki poljubci u usne ili u čelo. Nisam tome pridavala neki značaj, sve do onog dana u bolnici."

"Bolnica? Kupina draga moja šta ti se dogodilo?" Uplašena Aziz je upitala.

Sa tugom u očima, Kupina se prisjećala dana koji joj je zauvijek promjenio život. "Radila sam neumorno u rudniku sa ostalim radnicima. Kada su me pozvali na pauzu, ja sam odbila u želji da dovršim ostatak posla. Kopala sam tako i kopala i od jednom je zemlja počela da mi pada po glavi. To je uobičajena pojava koja se uvijek dogodi, i tome nisam pridavala neki veliki značaj. Ali i grede koje su držale zemlju čvrsto su počele da se pomjeraju. Osjetila sam veliki strah. Bila sam sama i uplašena. Dobila sam napad panike i počela da što prije izađem vani. Moj mozak je dobijao informaciju da će sve da se uruši. I taman kada sam pomislila da sam izašla vani, zapela sam za veliki kamen. A onda je teška greda spala na moju nogu. A potom sam svijest izgubila kada sam ugledala da sve pada na mene."

Aziz je neutješno plakala, a ja nisam mogla. Više nisam imala suza. Sve sam ih isplakala u prošlosti.

"Zadnje što se sjećam je da sam se probudila u bolnici. Sa jedne strane bila je Vesala koja je moju ruku čvrsto držala. Ona i njen tata su me pronašli i odnijeli u bolnicu. A potom... potom je doktor ušao u sobu gdje sam ležala i rekao je da sam izgubila dio noge. Od koljena do stopala. To su morali da ostrane, jer nije bilo druge mogućnosti."

"Ali kako... mislim tvoje noge su u redu.." Aziz je prelazila očima po mom tijelu i bila je u čudu.

"Ovo što vidiš je moja plastična proteza." Podigla sam malo hlače, da bi bolje vidjela protezu.

"Zato nisam u stanju da nosim haljine. Imala sam mnogo sažaljivih pogleda koji su mi bili upućeni, i više nemam snage za to. Janko je zbog mog hendikepa me ostavio pred svima u bolnici. Moji roditelji da bi platili sve troškove bolnice i nove proteze, morali su da se odreknu pola rudnika u korist Marinka Kenjala, jednog starca koji je u zamjenu htio da se ja udam za njega. Ali upoznala sam Rouzela..."

Aziz me odmah prekinula i iz sve snage me zagrlila. "Kupina sve će biti dobro. Vjerena si za mog brata a vidim da ga voliš."

Kupina je prešutjela lažni prsten, ali nije prešutjela narednu istinu. "Istina je Aziz, volim tvog brata puno. Volim ga da me sve boli. I nisam mislila da će mi ovako faliti odkako je otišao u svemir. Mislim na njega svaku sekundu."

Pokupile su ostatke smeća od grickalica i zaputile se do vile. Mrak je počeo da pada, i kada su se približavali Kupina je sa strane ugledala pizzeriju. Zamolila je Aziz samo da izađe i da nešto kupi. Nakon deset minuta Kupina je u ruci nosila veliku pizzu sa kečapom i majonezom. Kada su stigle do vile, rekla je Aziz da želi biti sama, i potom se sa pizzom zaputila do Rouzelove sobe. Uzela je telefon u nadi da će biti poruka od njega, ali telefon je bio prazan. Otvorila je kutiju i uzela jedno parče pizze.

Miris je cijelu sobu ispunio a ustima je osjećala takvu rapsodiju ukusa. Ali u nosnice joj se uvukao još jedan muževan miris, i svakako nije dolazio iz pizze. Vrata kupatila se otvorila a tamo je stajao ni više ni manje nego on. Razlog njene sreće. Rouzel se vratio.

"Opet jedeš zvijezdice pizzu sa kečapom i majonezom, a znaš da je ja zvijezdice ne volim." Sa omotanim peškirom oko struka, poput predatora sa svakim seksi korakom je prilazio njoj, a Kupini se zalogaj zaustavio u grlu.

"Ali kako? Vratio si se? Da li ja ovo sanjam?" Ostavila je kutiju pizze na pod i posmatrala njegove čvrste grudi.

"Sada nećemo da pričamo." Zažmurila je kada joj je obuhvatio lice rukama. Njegove usne zastale su na centimetar od njenih. "Riječima ne mogu opisati koliko si mi falila."

Duboko je uzdahnula i prepustila se njihovom trenutku. Privukla ga je sebi. Usne su im se spojile tako kao da su bile stvorene samo za to da kušaju ljubavnika. Osjećala je njegov ukus-snažan, muški i stvaran. Prelazila je rukama preko njegovog tijela i taj osjećaj je bio predivan. Dodirivala je njegova široka ramena, duga leđa, uske kukove ispod kojih je osjećala mišiće-snažne i čvrste.

Kada je stavila ruke na njegove čvrste grudi, očarala ju je glatka, topla koža. "Toliko si mi falio. Toliko sam željela da te dodirnem. Plašila sam se da nikad neću." Ljubila ga je svuda po licu.

"Mislio sam na tebe svaki put kada bih se hiljadama metara udaljili od Zemlje." Odmakeo se tek toliko da bi se zagledao u njene oči, duboke, smeđe oči, koje su ga s ljubavlju gledale." Ponovo su se njegove usne spustile na njene, poljubio ju je strasnije, dublje, mješajući njihove ukuse. Htio je da ide polako, da lagano uživa u svakom trenutku. Uživao je gledajući je, otkopčavajući njenu košulju lagano, centimetar po centimetar, otkrivajući njenu svijetlu, nježnu kožu. Bilo je sve to što je želio.

Prešao je prstima preko njenih grudi, osjetivši kako je zadrhtala od njegovog dodira, posmatrao kako joj se pogled zamagljuje dok ga gleda. "Savršena si." Ljubio joj je po liniji na kojoj se spajaju čipka i njena koža, a zazim je lagano prešao na vrat, bradu i konačno na usne.

Nježno je uzdahnula i prepustila se poljubcu, prošaputavši nešto nerazumljivo kada ju je podigao da joj svuče košulju, zadrhtavši kada joj je skinuo čipku s grudi i gole ih uhvatio svojim rukama. I svojim usnama. Zaječala je od strasti dok je noge obamotala oko njegovog struka. Malo je spustio peškir niže a dočekala ju je njegova spremna i podignuta muškost. Teško je disala, a dah joj je bio kratak i plitak. Otkopčao je njene hlače, a ona se malo podigla da ih zajedno s gaćicama spusti do bedara. Potom je, bez uvoda spustio na sebe. Oboje su glasno zaječali. Uzviknula je njegovo ime kada je uzbuđenje došlo do najveće tačke. Russell je zadrhtao kada je spustila usne na njegov vrat, privila se uz njega i ljubila ga.

Vrhunac je ih je oboje bacio na krevet umorne. Kupina je slušala njegovo disanje, a Russell je prstima prelazio po njenoj mekoj koži.

"Mislim da je vrijeme da jedemo ovu pizzu, šta misliš?" Stavio je kutiju pizze na krevet, a potom da bi Kupina dobila zalogaj morala je da ga poljubi. Bile su to slatke muke ovog para, koji je jedva čekao da kaže one dvije čuvene riječi.

💫Hvala na čitanju!💫