Ivan

Ovo je vrlo dobro prošlo. Čak šta više i odlično. Složili smo se da smo obadvoje ovdje samo radi Maje i to ćemo poštovati. Znao sam da je Lola pristala da čuva malu mrvicu, Oleg mi je sve to javio, pa sam u međuvremenu tuširao se dok je Lola ušla u sobu. Morao sam to da iskoristim pa sam ušao dok sam na sebi imao peškir. Vidio sam da nije imuna. Želim da ova dva dana najduže traju, da joj budem što bliže. Sutra ću u toku dana otići da vidim da li je možda pisala knjiškom moljcu. I dalje se nadam da ćemo uspjeti na taj način da ostvarimo komunikaciju.

Veoma je toplo u sobi, pa skidam gornji dio majice, a ostajem u trenerci. Na noćnom stoliću začujem vibraciju mog telefona. Pažljivo ga uzimam u namjeri da ne probudi Maju, i na ekranu ugledam ime mog direktora. Malo sam se i iznenadio. Šta li sada hoće? Ustajem sam kreveta i odlazim vani na balkon da razgovaram sa njim. Ipak mi je on direktor, a da je neko drugi u pitanju bez razmišljanja bi prekinuo poziv i isključio bih telefon.

"Dobro veče Ivane, nadam se da te ne ometam večeras?" Direktor Anđelo Bura možda je u poslovnom svijetu strah i trepet, a za sada djeluje i više nego opušteno.

"Anđelo, svakako da ne. Kažite kako Vam mogu pomoći?" Molim te Bože samo da ne kaže da sutra moram da radim, a taman sam želio silno da iskoristim ova dva dana sa mojom Lolom. Da. Ovo sada zvuči tako prirodno. Moja Lola. Bila i biće zauvijek Ivanova.

"Drago mi je što si ti uzeo dva dana da se odmoriš, jedan si od najboljih radnika koje ja imam. Zovem te, da li bi mogao da mi kažeš adresu one biblioteke, kad si onomad išao po neke moje knjige što sam ti ja tražio?"

Uh dobro je. Ako je i on zadovoljan što sam sebi uzeo odmor, onda sam ja zadovoljan. Čujem otvaranje vrata, sigurno Lola ulazi kod Maje.

"Ako želite adresu Vam šaljem putem SMS poruke?"

"Može, naravno. Pa Ivane vidimo se."

Da sam sada znao da će ta poruka biti početak velikog nesporazuma i zablude možda mu ne bi nikad ni napisao adresu. Ali sada o tome nisam razmišljao. Otkucam mu adresu, i onda napišem Olegu da je sve za sada u redu, i da ćemo sada da spavamo. Maja je veoma dobra i mirna beba. I poželio sam da dobro se istroši, jadna Matea valja da podnosi sve njegove nasrtaje. Eh, od kad sam Lolu vidio ne pamtim da ovako dugo nisam bio bez tih aktivnosti. Ali nema veze, radije ću nju da sačekam. Bila je toga vrijedna.

Ulazim u sobu i zatičem Lolu obučenu u veoma izazovnoj spavaćici. Nije moguće da ona u ovome, od našeg raskida spava. Za koga ju je kupila? Da li ima još tih krpica? I ono najvažnije da li neko sa nje to skida? Val ljubomore me zaouzeo. Zamišljam kako je ja svaku veče držim na sebi, zubima skidam te tanke bretele, a onda usnama ispisujem svoj trag po njenom tijelu. Koža joj se presijava, nije me primjetila jer stavlja oko Maje jastuke sa strane. Da joj odvratim pažnju nakapljem se.

"Jesi li dobro?" Okrenu se prema meni, ali moje oči dobro upiju golotinju njenih grudi ispod tog tankog materijala. Da se samo sada mogla pogledati, vidjela bi da ti pupoljci stoje tvrdi, uspravni kao da čekaju moj ugriz. I da joj kosa postaje tako divlja pod mojih pogledom. Tako je nesvjesna svega oko sebe. Mislim da ovakve spavaćice, krpice treba zakonom zabraniti. Jer će meni srce da stane.

"Da, jesam. Nešto mi je zapelo u grlu." Dam joj najgluplji izgovor. Bravo Ivane.

"Mhmm.. ovaj.. ti ćeš tako u tome da spavaš?"  Drago mi je što je to primjetila, ali ja je neću pitati isto to i nju. Istina, cijele noći su se patiti u krevetu jer sam svjestan njenih zanosnih oblina, a ja ne mogu ništa povodom toga da uradim.

"Da, malo mi je toplo ovdje. Ja ću da pređem na ovu stranu kreveta, ti idi na lijevu, da nam Maja bude u sredini." Zavučem se u toplu posteljinu, polako se okrenem prema Maji, a Lola nevoljno prilazi sa druge strane. Znam da je očekivala da ću ja negdje drugdje da spavam ali sve ovo pristaje samo radi obećanja koje je dala Matei.

Lola mi tiho kaže laku noć. I svoj pogled zadrži na mojim grudima. A potom ih je zatvorila. Nisam vjerovao da ona ima tu notu seksipila u sebi. Dok smo još bili u vezi, uvijek je bila stidljiva što se toga tiče. Znam da joj u početku bile bilo svejedno dok sam je dodirivao i poštovao sam njenu želju da joj prvi put bude u našoj prvoj bračnoj noći. Ali od toga je prošlo skoro osam godina.

Danas niko nije voljan nikoga čekati. A šta ako je imala i ona nekoga u ovim proteklim godinama? Stiskam šaku od ljutnje. Šta ako se nekome iz ljutnje, bola i razočaranje prema meni, predala sebe nekom drugom? Moram Matej da ispitam kad se vrati sa puta. Možda ona u tome nešto više zna.

Sati prolaze. Moje uspavane ljepotice spavaju čvrst san. Negdje iza ponoći uzimam Maju polako i stavljam je na svoje grudi. Ona mi se zahvali osmjehom i svojim prstićima čvrsto drži moje maljice na grudima. Lola je nesvjesna, jer i dalje spava, jednu ruku prebaci preko moga stomaka, a jednu nogu preko moje. Da nas je sada neko imao priliku vidjeti, bilo smo srećni. Ona spavaćica se otkri i imao sam pogled na njene gaćice. Bože zar me ovako kažnjavaš? Lola omotana oko mene poput bršljana, sa svom tom ljepotom i divnom kožom a ja sam se borio sam sa sobom. Prstima sam polako pazio da je ne probudim i prešao sam po njenoj ženstvenosti. A iz njenih usana je izašlo uzdasi zadovoljstva i tiho predenje. Prst mi se zaustavio na ivici njenih gaćica i tu se zadržao do jutra. Sada sam i ja mogao da spavam mirnim snom, ako se to može tako nazvati.

Jutro je polako dolazilo, skoro, na sva vrata. Meni je još malo trebalo da uživam u ovom mom bogatstvu. Maja je otvorila svoje okice, ali su joj maljice na mojim grudima bile mnogo zanimljivije, čupkala ih je, provlačila prste kroz njih. A Lola. Oba već bila druga priča. Njen nos je pronašao svoje mjesto, tokom noći mi se još više približila i sklupčala se na mojim grudima.

Prstima sam istraživao njemu mekotu, lagano sam gaćice pomjeravao a dodirom sam pratio njenu ženstvenost. Iznenadio sam se jer je dole, dole je bila potpuno vlažna. Bacim pogled, i u snu se snješka. Nije valjda da nekog drugog sanja. Izvučem prst na vrijeme, ali Maja me tako počupa da sam nesvjesno bolni uzdah ispustio. Lola je trepnula par puta i počela je da ustaje jer je shvatila da je noć provela spavajući na meni.

Trebala si ostati još samo malo. Uživao sam u tvom tijelu dok je bio priljubljeno uz moje.

Na Maju sam potpuno zaboravio, pljuvačku teško gutam jer joj je jedna bretela spala i njena dojka je ugledala svjetlost mog pogleda.

"U šta tako gledaš?" Gledala je na sebe i kada je uočila svoju golotinju, skočila je, i uzela je moju majicu koju sam juče prebacio preko stolice. Bolje da ja šutim i ne gledam u nju, ali oko srca mi je tako drago jer ima nešto na sebi.

"Ovaj.. možeš li mi pomoći. Maja je tako snažno ščepala dlake, i mene boli." Maja se na to nije osvrtali, sva sreća je nogicama udarala od moj stomak, a prste je upetljala.

"Čekaj." Dolazi do nas dvoje i prstima uzima polako jedan po jedan. "Mislim da je sada sve u redu." Uzima sa mene mrvicu.

"Uh hvala ti, tako me je boljelo da me je iz sna probudilo."

"Ma ništa. Htjela sam te pitati, pošto Matea i Oleg sutra dolaze, da večeras spavaš.. ne želim da budem nepristojna, ali voljela bi da spavaš na tom kauču." Samo sam se molio da ovo ne kažeš. Kad bi samo još saznala da sam je sinoć dole dodirivao, pa ne bi me nigdje bilo.

"Važi, nije nikakav problem."

"U redu."

"Imaš li ti nekoga?" Sa ovim pitanjem sam i nju i sebe iznenadio.

Maja se unervozila, počinje da plače. "Da, imam nekoga i veoma je ozbiljno." Srce mi je potonulo u pete. Samo sam glavom klimnuo.

"Mislim da je vrijeme da Maju okupam, ako možeš.."

"Da, izaći ću."

Zar sam očekivao da će me čekati. Oblačim se u susjednoj sobi, i razmišljam da mi je ostala još jedna nada. A to je da vidim da li ima pisma za mene.

Loli se samo javim da idem do obližnje pekare da nam kupim za jelo, ali za pravo žurim do pisma.

Moja sreća je velika, veća i do svemira. Tamo se nalazi jedno pismo naznačeno za knjiškog moljca.

Možda naše vrije nije ni prošlo. Možda je sada vrijeme za nas.

Hvala vam što čitate moje priče 💙