„Oh! Već sam mislila da ti se nešto dogodilo!"- izjavila me Emma dok me grlila, ali moglo bi se reći i davila!
„Sve je u redu! Sad sam tu, a to je bitno!"-
„Nego, što si riješio kod Marka?"- Brad je prešao na glavninu mog putovanja o New Yorku.
„Ništa. Sutra ću posjetiti Grace, možda od nje saznam više. Em, spakiraj stvari koje imaš sutra. Ja ću otići kod Grace rano i kupiti nam avionsku kartu. Vodim te na sigurno."-
„Kako to misliš? Kamo ćeš me odvesti? Koliko znam, ni ti, a ni ja nemamo trenutno stana."- Emma je bila nervozna.
„Bez brige, imam ja već nešto u planu."- namignuo sam joj, kao i prvi put kad smo se sreli!

Naša ljubavna priča je započela dosta brzo, iste godine kada sam i napunio sedamnaest. Mladi se inače upoznaju u disko klubovima, ali mi nismo. Nismo se čak sreli ni u nekom parku, već negdje gdje nitko ne bi mogao pogoditi. U dječjem vrtiću! Ona je dovela svog mlađeg brata u vrtić, a ja sam upravo donosio igračke koje sam poklonio vrtiću. Vrtić je bio u vlasništvu jednog od Markovih prijatelja, a pošto nije bilo druge osobe da odnese te igračke, morao sam ja. Taman kad sam ulazio izlazila je predivna plavuša, kose svezane u rep, sive majice kratkih rukava sa slikom Minnie Mouse i tamnocrvene hlače. Ispod je imala obuvene obične bijele patike. Oduševila me njena jednostavnost jer uopće nije imala šminke, barem koliko sam ja vidio. Namignuo sam joj i nasmiješio joj se, a ona mi je uzvratila pogled i osmijeh. Nakon toga je išao takozvani problem mimoilaženja jer da bi ušao, a ona izašla morali smo se pomaknuti jedan drugome. Pa oboje na desnu, moju desnu stranu, pa oboje lijevu, pa opet na desnu. Opet se osmjehnula i vidio sam njene bijele zube s aparatićem na njima. Tada sam rekao: „Svaki na svoju desnu stranu.", a ona je pristala. Ali nisam bio pošten, ona je krenula na svoju desnu stranu, ali ja nisam. Krenuo sam na svoju lijevu stranu i zaustavio je, zagrlio i ispričao se što ne znam strane. Opet se osmjehnula, a tada je rekla da žuri, ali da ćemo se sigurno ubrzo sresti i da će me onda naučiti strane. Prasnuli smo u smijeh oboje i uspio sam na brzinu, jedva sam je pronašao, kemijsku, napisati joj broj svog telefona i ime. Svoje, skoro sam napisao ime vrtića. Onako: „Zdravo, ja sam Bubamarica!". Pa sam B morao nekako promijeniti u C i to je potrajalo dobrih pet minuta! Kada smo se uspjeli rastati gledao sam za njom dok nije otišla dalje u grad. Samo jednom se okrenula.

„Hajde, pođi rađe na spavanje, rano moraš ustati radi pakiranja."- ponukao sam ju da ode spavati.
„Hajde dobro, shvaćam da ti i Brad želite nešto sami raspraviti."- poljubila me u obraz. Sramežljiva je.
„Što, Mark nije najbolje reagirao?"-
„I gore nego što smo mislili. Očito da ga uopće nije briga za ništa, misli da će sve uspjeti srediti i da ga ništa ne može uništiti."-
„Što si ti mislio pod tim da je vodiš na sigurno? Misliš li je odvesti u Hrvatsku?"- Buraz me jedini razumio!
„Da, trenutno, dok se Mark malo ne ohladi."-
„Mogu ti ja podići karte ako želiš."- ponašao se poput pravog prijatelja!
„Može, idem i ja sad spavati, laku noć."- pošao sam prema dnevnom boravku, spavao sam na kauču, a pritom sam, moglo bi se reći, i stražario.
„Noć."- Buraz je odgovorio kratko.

____________________________________________

Dugo nisam pisala, znam. Kroz vikend nisam stigla, imala sam slavlje, a sada sam i bolesna pa mi se stvarno nije ni dalo napisati nastavak. Ali eto, uz nešto vrlo malo inspiracije napisala sam ovakav kratak nastavak. Više možda slijedeći put. Ali zato mi je inspiracija kod naslova odlična: I'M BACK. Ako vas zanima zašto, pročitajte naslov poglavlja prije :') :D :D ♥

POSVETE IDU: da mi je znati kaj se dešava bez mene xD
ti si preeekuul! Voliš i Enriquea i DW? Pa ti si očito moj klon xD ♥♥♥