Približavao se. Bio je sve bliže i bliže. Kad je došao ispred nas tek smo ga onda mogli čisto vidjeti. Imao je duge noge i visok je bio kao mi. Jednorog.

„Zdravo!"- pozdravio nas je.
„Zzz... dravo..."-promucao sam. Laura nije ništa rekla, bila je previše zaokupljena njegovom ljepotom.
„Upravo se pitam, kako je moguće da životinje govore i, da razgovaramo sa njima?"- upitao sam normalno jednoroga, kao da smo zajedno kavu pili!
„U ovoj je zemlji sve moguće!"-
„Ti si jedna od onih šest mitoloških životinja?"- napokon je nešto rekla i Laura!
„Da."- potvrdio je, „Potrebna mi je zaštita, a od ptica sam čuo da vi to možete dati! Zauzvrat, dajem vam zlatni ključ brižnosti!"-
„Što? Sad stvarno više ništa ne razumijem!"- ljutito mu je uzvratila Laura.
„Hej, smiri se malo."- pokušao sam ju smiriti.
„Ptice, koje su tebe napale, dojavile su mi o vašoj brižnosti jedan o drugome. Ja sam čuvar brižnosti, kao što je i zlatna ribica čuvarica želja. Ona vam je već predala jedan zlatni ključ, ja vam dajem drugi."- objasnio nam je.
„Kako si nas pronašao?"- pitala ga je Laura, sumnjičavim tonom.
„Ponavljam, ptice su mi rekle. Ne ljudskim tonom, životinjskim. Samo mi izabrane životinje da budem čuvari smo dobili dar govora od vrhovne životinje, iako, ni ne znamo tko je on."-
„Kako te možemo zaštititi?"- napokon da i ja nešto upitam!
„Imate li još koju želju?"- stvarno? Nije mogao naći bolje rješenje?
„Jedino ako..."- Laura me pogledala sa znatiželjom.
„Jedino ako možemo zaželjeti još želja!"- šapnuo sam joj.
„Dogovoreno, koliko? Hoće li pet biti dovoljno?- šapnula je ona meni.
„Može!"- rekao sam na glas!

Ponovo smo se primili za ruke, možda sam se i zacrvenio u ovom trenutku, ali stvarno mi je bilo hladno za glavu! Na sebi sam imao prugasti crveni šal i malo deblju jesensku tamozelenu jaknu. Naravno, smeđe hlače i crne cipele.
„Ribice, ribice, ispuni nam posljednju želju!"-dozivali smo ju u sebi, telepatski.
Ponovo nam se javila: „Ovo vam je posljednja želja, što želite?"-
„Želimo imati još pet želja!"-
„Ispunjeno!"-
„Ribice, ribice, ispuni nam želju!"- ponovili smo riječi.
„Koja vam je želja? Valjda nije neka bezvezna?"-
„Bez brige, nije. Trebamo zaštitu od Zla za jednoroga!"- izrekli smo našu želju.
„Ispunjeno. Imate još četiri želje."- tada se telepatska veza izgubila.

Jednorog je bio zaštićen kao i ribica, imao je oko sebe, takozvanu „atmosferu". Samo što je njegov štit bio ružičaste boje, koja je odlično stajala uz njegovu bijelu put!

„Hvala vam!"- zahvalio nam je, „I pazite se Zla!"-
„Hoćemo."- nismo se previše obazirali na drugu rečenicu. Pa tko je Zlo da nama naudi?! ...„Ne može nam nitko ništa, jači smo od sudbine!"...

____________________________________________________
Valjda vam nije previše dva nastavka odjednom? :D

Ne bih ga stavila, ali kad inspiracija dođe... onda dođe! :D

Takoo je, mitološka životinja je jednorog!

Nadam se da vam se se nastavak sviđa! :)

-posvete neću stavljati, jer mi se neda :P

Idem čitati Harry Pottera! Dobili smo "njegove" knjige u knjižnici i odmah sam morala posuditi jednu. Mislim da ni za jednu knjigu nisam bila tako oduševljena jer sam je svima u obitelji morala pokazati xD :D