Već je bilo isuviše kasno kad su Njegoš i Dragana ušli u sobu. Okrenula se ka njemu i pogledala ga, a onda ga prstom pozvala da pođe za njom. Nasmejao se. Celu noć ga je zavodila i pipkala kad ih niko ne bi gledao i znao je šta želi, pa je krenuo kao začaran za njom. Ušli su u kupatilo, a onda se okrenula i pogledala ga. "Kako ti se svideo moj mali preformas danas?", provokativno je upitala.

Nasmejao se. "Pakleno mi se svideo, vrckava.", promrmljao je, odmeravajući je.

Klimnula je glavom, skinula se, a onda sela na rub kade. Krenuo je da je dodirne, ali je odmahnula glavom. "Ne, sad očekujem da mi uzvratiš.", nasmejano je rekla.

Izvio je obrvu. "Želiš da ja izvedem striptiz?"

Zaklimala je glavom. "Mislim da sam zaslužila da mi ispuniš želju."

Nasmejao se i prevrnuo očima, a onda krenuo polako da se skida, dok je mešao kukovima. Smejala se kao luda, morala je da prizna da baš i nema nešto osećaja za ritam, ali je prokleto uživala u pomeranju njegovih mišića, dok se oslobađao odeće. Završio, a onda se naklonio ispred nje i nasmejano je pogledao. "Jel ti se svidelo, vrckava moja?"

Nacerila se i prstom ga pozvala da priđe, a onda ga zagrlila i povukla ga sebi. Uzela je njegovu ruku u svoju, pa je stavila na svoju ribicu. "Proceni sam.", promrmljala je, a onda ga zahtevno poljubila. 

Zasiktao je kad je osetio da je, čak i preko gaćica, mokra i željna. Pogidao joj je gaćice, namestio ga na njen ulaz i jako se nabio u nju. Zarila mu je prste u vrat i izvila kukove ka njemu, kako bi ga što dublje primila u sebe. Grubo su se ljubili, grizli jedno drugo, dok se sve jače nabijao u nju. Spustio je ruku na njenu ribicu, jako stisnuo njen kliktoris i ona je nekontrolisano svršila. Nabio se duboko u nju, pa doživeo sopstveni vrhunac. Privio ju je jače uz sebe, pustio vodu u kadu iza nje, pa je polako spustio, a onda ušao i sam, pa je povukao na sebe. "Volim te, vrckava."

Zasmejala se, jače ga zagrlila, pa ga poljubila u grudi. "I ja tebe volim, Njegoše. Jebote, toliko sam umorna i iscrpljena.", promrmljala je i zevnula.

Pomogao joj je da sedne, a onda počeo i da je trlja. Isprao ju je, pomogao joj da izađe, pa se i sam isprao i izašao za njom. Obrisao se, podigao je u naručje, a onda je doneo do kreveta, pa je polako spustio na njega, legao do nje i jako je zagrlio. "Spavaj, vrckava moja.", nežno je rekao.

Uzvratila mu je zagrljaj, pa ga poljubila u grudi i sklopila oči. Zaspala je blaženim snom. Ovaj dan joj je ostvario sve moguće želje. Sve ono o čemu je ikad maštala, danas se ostvarilo. Njegoš je ostao da je gleda kako spava, sve dok i sam nije zaspao. Dragana je otvorila oči i videla da Njegoš još uvek spava. Polako je ustala, pokrila ga, a onda se obukla, pa izašla na terasu. Zapuhnuo ju je težak gradski vazduh i sa setom je pomislila koliko su jutra lepša na Staroj planini, a da ne priča tek o Moskvi. Vratila se nazad u sobu, tiho zatvorila balkonska vrata, a onda se tiho i iskrala iz sobe. Želela je da ode do restorana, naruči kafu i doručak, pa da odnese Nejgošu u krevet. Sišla je u hol hotela, uzela novine koje su stajale na pultu, pa se uputila ka restoranu. "Dobro jutro.", rekla je uz osmeh momku za šankom.

"Dobro jutro, gospođice, izvolite?"

"Dajte mi kafu odmah, zatim želim i kompletan doručak, plus još dve kafe. Račun ide na sobu broj osamnaest.", promrmljala je.

Momak je klimnuo glavom. "Izaberite sto, kafa odmah stiže.", ljubazno je rekao i nestao.

Sela je za prvi sto do šanka, a onda otvorila novine. Nacerila se kad je videla svoju sliku na naslovnoj strani novina, pa videla da više o sebi može saznati na srednjim stranama novina. Konobar je doneo kafu. "Hvala.", rekla je uz osmeh, a onda ponovo vratila fokus na novine. Otpila je gutljaj kafe, pa radoznalo otvorila novine. Prevrnula je očima kad je videla naslov.

"NOVI SVETSKI PRVAK DRAGANA DOMAK, ĆERKA NAJPOZNATIJEG PARA NAŠEG PODZEMLJA I DEVOJKA JEDNOG ŽESTOKOG MOMKA!"

Nastavila je da čita tekst, pa tako shvatila da je dotični novinar, koji je pisao ovaj tekst, očigledno bio više fokusiran na Njegoša, Magdalenu i Danila, vezu između njih i nje, čak je imao i detaljan opis njihovog bekstva od pre toliko godina. Tek zadnjih par napisanih redova bili su posvećeni njoj i njenom uspehu u bazenu. Frknula je, uzela telefon, a onda okrenula svoju Natašu. "Sram te bilo, zaboravila si nas odkad si otišla u Beograd.", Nataša se nasmejano javila.

Zasmejala se. "Naravno da nisam, Nataša. Kako ste? Šta radite?"

Nataša se nasmejala, pa podigla novine i pokazala ih pred kamerom. "Na čitave dve strane si. Obradili su sve, od prvog tvog treninga, pa sve do juče.", uzbušeno je rekla.

Dragana se nasmejala. "Šta kažu o mojim roditeljima?"

Nataša ju je bledo pogledala. "O teta Magdaleni i čika Danilu nema ništa. Zašto?"

Dragani je laknulo. Najzad su negde videli samo i isključivo njen uspeh, trud i rad. "Zato što sam i ovde dobila dve strane, a od te dve strane o mom uspehu ima samo par reda. Ostalo su posvetili mojima, Njegošu, kao i vezi između svih nas, jebote!"

Nataša se nasmejala. "Takav je život dece slavnih roditelja, to ja najbolje znam."

Dragana je prasnula u smeh. Znala je da je Nataša najbolje razume. Ono što su Domakovi u Srbiji, to su Natašini roditelji bili u Rusiji. "Divno, ne zna se kojoj je bolje.", Dragana je progunđala.

Nataša je prevrnula očima. "Ne seri, kad obe znamo da si ti i više nego ponosna na svoje roditelje. Kad se vraćaš?"

Uzdahnula je. "Ne znam, Nataša, još nisam pričala sa Njegošem na tu temu, ali zaista se nadam da ćemo uskoro i o tome razgovarati. Ne želim da ostajem ovde, Nataša, ali ne mogu ni bez njega.", promrmljala je.

Klimnula je. "Šta vas uopšte sprečava da se već danas vratite?"

"Janko. Ne može da ostavi svoje dete, jebote!"

"I ne treba, neka ga povede za Moskvu. I sama si rekla da majka tog deteta nije zdrava i da ga ne viđa, jer se on boji da ona ne povredi malog."

"Da, ali on još nije ni razveden. Pokrenuo je postupak, ali se ona nije pojavila na ročistu.", progunđala je.

"Katastrofa. I ja jedva čekam da se vratiš, imam toliko toga da ti pričam, a šta se tek izdešavalo u društvu, nećeš verovati sopstvenim očima."

Dragana je prasnula u smeh. Nataša je oduvek volela malo da drami, naravno na pozitivan način. Zato su se tako dobro i slagale, oduvek su imale sličan smisao za humor, kao i razmišljanja. "Jedva čekam da čujem sve. Moram da idem, kafu sam popila, a Njegošu se uopšte neće svideti da vidi da sam sama otišla u sobu. Nedostaje mi Moskva i moja sloboda tamo.", zacvilela je.

Nataša je uzdahnula. "Verujem ti, Gago. Čuvaj se dok si tu, kad dođeš kući biće bolje."

Dragana je klimnula glavom. "Znam. Ljubim te.", promrmljala je i spustila slušalicu. Ustala je sa stolice, pa prišla šanku. "Moram da se vratim u sobu. Može li nam sve to biti dostavljeno gore?"

"Naravno, gospođice."

Klimnula je glavom, a onda se okrenula i krenula van iz restorana. Zagledala se u telefon, jer je tek sad imala vremena da proveri sve poruke koje je od juče dobijala i nije ni primetila da je neki muškarac posmatra, a onda i da je krenuo za njom, samo je u trenutku osetila hladnu cev pištolja zabijenu ispod svog rebra. Duboko je uzdahnula. "Nemoj da si zucnula. Polako se okreni i kreni ka izlazu. Bolje bi ti bilo da se ponašaš kao da je sasvim normalno, neću imati problem da ti prospem creva po ovom holu.", mušakarac joj je zarežao na uvo.

Prevrnula je očima i uradila kako je rekao. Mirno je koračala, dok je razmišljala o tome kako da se iskobelja iz ovoga. Znala je da će njena majka, otac i Njegoš učiniti sve što ovaj som iza nje bude tražio, ali nije ni želela samo da sedi skrštenih ruku. Opsovala je u sebi, koliko god pokušavala, nije mogla da se okrene i pogleda u muškarca, kako bi odlučila da li može da se izbori sa njim, ili ne. Doveo ju je do automobila, otvorio vrata i gurnuo je unutra, a onda su im se pogledi sreli. Prevrnula je očima. Ratko! "Veoma hrabro od Vas, nema šta.", zajedljivo je rekla. Zalupio je vrata, obišao auto, pa i sam seo u njega. Pokrenuo ga je i dao gas. Nije bila vezana, ali su išli isuviše velikom brzinom, da bi bilo šta pokušala. U slučaju da izgubi kontrolu nad vozilom pri ovoj brzini, bila je sigurna da će poginuti, a ona je želela da živi. "Stvarno Vas nije sramota da u Vašim godinama kidnapijete osamnaestogodišnjakinju? Mislim, ti je već ispod svakog nivoa. Uostalom, ja sam Vam snajka. Vaš sin me voli, zašto stvarate mržnju između Vas?", brbljala je, dok joj je mozak radio trista na sat, a onda se setila da joj je telefon još uvek u džepu. Glupak je zaboravio da joj ga uzme. Zavukla je ruku, polako ga izvadila i krajičkom oka pogledala. Pronašla je Njegošev broj i okrenula ga, pa vratila telefon u džep. "Gde idemo?"

Ratko ju je pogledao preko ramena. "Ćutiš li ti ikada?", zarežao je.

Nadmeno ga je pogledala. "Samo hoću odgovore! Gde idemo?"

"Videćeš, ne brini svakako će ti mama i tata doći uskoro, na kolenima."

Draganu je uhvatio napad smeha, uprkos bizarnoj situaciji u kojoj se nalazila. Ovaj čovek definitivno nije normalan, da jeste, nikad ne bi izgovorio ovakvu nebulozu. "Oprostite, ali mislim da bi trebalo da se zapitate da li imate ikakvu vezu sa realnošću. Svako iole normalan zna da Magdalena i Danilo nikad ne dolaze na kolenima. Zašto to radite i pravite još veći razdor između nas. Vaš sin..."

"Moj sin je mrtav, zahvaljujući tvojoj porodici.", odsekao je.

"Njegoš..."

"Njegoš je izdajnik, on za mene više ne postoji."

Dragana je zapanjeno raširila oči. Kako je mogao tako da gleda na Njegoša? "Ne bih se baš složila sa Vama, on..."

Ratko je iznervirano udario šakom o volan. Ova mala nije znala da ćuti ni jedne jedine sekunde i već je počela da mu ide na živce. "Dosta! Prestani više! Dekocentrišeš me i ne mogu da mislim zbog tvog brbljanja!"

Dragana je prevrnula očima. Po njenom mišljenju, on nije mogao da misli zato što je bio glup, a ne zbog njenog brbljanja.

Njegoša je probudilo zvono telefona, otvorio je oči i dohvatio telefon, a onda se namrštio kad je ugledao Draganin broj na ekranu. "Molim? Halo? Vrckava...", a onda je začuo kako priča sa nekim. Uskoro je shvatio i sa kim, skočio je sa kreveta i na brzinu počeo da se oblači. Pokupio je telefon, a onda izleteo iz sobe, pa potrčao do Magdalenine i Danilove. Zalupao je na vrata i u roku od par sekundi je Danilo stajao ispred njega. "Ne znam kako, ali je Ratko uspeo da dođe do Dragane.", promrmljao je i pokazao mu telefon.

Na vratima se pojavila i Magdalena i uzela telefon od njega, pa se vratila u sobu. Danilo se pomerio sa vrata, propustio Njegoša, pa zatvorio vrata za njim. "Jedini..."

"Zovem.", promrmljao je i dohvatio telefon. "Krile, treba mi pomoć. Ratko je došao do Gage, ali je i ona upalila telefon. Treba mi da mi nađeš tačnu lokaciju."

"Za par minuta te zovem, Danilo.", glas sa druge strane slušalice je rekao i veza se prekinula.

Danilo je došao do Magdalene, zagrlio je oko struka i poljubio je u vrat. "Pametna je na mamu, zar ne?"

Klimnula je. "I ima jezik na mamu. Slušaj je. Njegoše, shvataš da neću imati milosti prema tvom ocu nakon ovoga, zar ne?"

Njegoš je frknuo. "Ja za njega ne postojim, malopre je rekao, zašto bi on postojao za mene. Mene samo zanima da izvučemo Draganu nepovređenu."

Magdalena se osmehnula. "Veruj mi da hoćemo.", nadmeno je rekla.

Njegoš je klimnuo glavom. Bio je zahvalan što je Dragana toliko snalažljiva i pametna, pa ga je okrenula na telefon. Sve dok je slušao njen glas, bio je miran, znao je da je dobro i to mu je u ovom trenutku bilo jedino važno. Uskoro je zazvonio Danilov telefon i on se javio. "Molim?"

"Našao sam ih. Izašli su iz grada, ja ću vam davati smernice, krećite."

Njih troje su se pogledali, a onda krenuli van. "Krile..."

"Ostali su već organizovani i kreću, ne brini, niste sami."

Danilo se nasmejao. "Nezamenljiv si.", promrmljao je, seli su u automobil i pod Kriletovom palicom krenuli za Draganom i Ratkom.