Novo jutro je tu. Večeras u 12 sati cemo docekati Tinin rodjendan a vec sutra je žurka. Ustale smo malo ranije jer moramo dosta toga da zavrsimo danas. Prvo na spisku nam je da odemo da Tina proba haljinu. Ja imam neke moje ali ako i ja nadjem nesta bice dobro.
"Uf Mašo već me trema hvata. Kakav sam maler haljina nece biti dobra."
"Opusti se vec si 5 puta isla na probu sve je bilo kako treba."
"Sad mi dodje da otkažem sve."
"Ajde cuti tu. Jesi normalna čitav život čekamo naša punoletstva i ti se sad tako ponašaš."
"Videces i ti za mesec dana kad ti bude rodjendan."
"Cuti ajde spremaj se." Kazem joj i krenemo da se obujemo da bi otisle do krojačice.

Ulazimo u atelje. Bolje reći carstvo sljokica, crikona, haljina. Dočekuje nas jedna predivna gospodja koja je vlasnica ovog ateljea.
"Dobar dan devojke."
"Dobar dan ja sam došla na probu haljine."
Kaže joj Tina pa odu iza da proba haljinu. Dok čekam odlučila sam da malo prosnjuvam po haljinama. Ne zna se koja je lepša od koje. Kratke, duge, bele, crne ma sve što poželite. Ali meni za oko je zapala jedna mala srebrna šljokičava haljina. Uzimam je sa ofingera i ostajem bez reči. To je baš ono što sam htela. Mala slatka haljina i to baš moj broj. Okrecem se i u tom momentu izlazi Tina iz kabine i ostajem oduševljena. Kao da je viktorijin andjeo pred vama. Haljina je baš onakva kakvu je želela možda i lepša. A stoji joj kao salivena.
"Aaaa ja ne verujem prelepa si."
"Stvarnoo?"
"Daa, jedva čekam sutra da te svi vide."
"I meni se baš svidja jedva čekam jos kad budem nasminkana i frizura. A sta je to?"
"Izgleda da sam i ja našla haljinu." Kažem srećno.
"Ajde brzo obuci pa da se vidimo zajedno u ogledalu." Kaže mi a ja odem u kabinu da probam.

Izlazim iz kabine i gledam se u ogledalu. Kao da to nisam ja. Sve lepo na meni je došlo do izražaja. I sada sam 100 posto sigurna da je uzimam.
"Mašoo izgledaš kao lutka."
"Pa Tino ima sutra da izgorimo."
"Daaa." Počnemo glasno da se smejemo i skačemo.

Otišle smo još da Tina kupi svećice i vatromete za tortu. Dok je ona birala meni je dosla poruka na telefonu.
"Probudio sam se. Od ovog momenta vama na usluzi. Očekujem naređenje." Vuk.
Nasmešim se na ovu poruku, jedva čekam da se nadjemo jer mi dosta prija njegovo drustvo.
"Dodjite po mene za pola sata."
"Naredjenje primljeno princezo." Ostavim telefon u džep pa zajedno sa Tinom krenem ka kući.
"Ako ti nešta bude trebalo zovni me idem sa Vukom."
"Ne bih da te ometam dok si sa dečkom."
"Drugom."
"Joj izvini sa budućim dečkom." Kaze mi a ja prevrnem očima pa krenem u sobu da ostavim haljinu. Stigne mi poruka od Vuka da je stigao pa strčim dole.

Dok izlazim iz kuće vidim ga nikad lepšeg. Sedi na motoru, kaciga mu je u ruci a u drugoj cigara. Na sebi ima malo uže farmerice i usku crnu majicu koja mu ističe sve mišiće.
"Ćaoo." Kazem mu
"Ćao princezo. Gde idemo?"
"Sto me zoves princezo?"
"Izgledaš mi kao neka princeza."
"Hvala, idemo do bulevara Oslobodjenja."
"Važi sta ćemo tamo?"
"Videćes." Kažem a on ugasi cigaru pa upali motor.

"Oceš li mi sad reći sta cemo ovde?"
"Moram da uzmem poklon i da te zamolim da ga čuvaš do večeras jer kuci ne mogu da ga donesem."
"O bože sta li si joj uzela."
Krenemo ka jednoj velikoj kući da bih se nasla sa Danijelom kod kog uzimam poklon.
"Dobar dan ja sam Maša a ovo je Vuk." Kažem mu i upoznamo se.
"Dobar dan vi ste dosli po dečaka."
"Da."kažem a Vuk me gleda čudno, ne shvata po kakvog smo dečaka dosli.
Danijel ode da donese poklon.
"I evo ga." Kaze dok donosi malog belog maltezera. Starog svega mesec dana. Mislim da nikad sladje stvorenje nisam videla.
"Jao kako je sladak."
"Evo ovde su vam svi papiri za njega."
"Hvala vam dovidjenja."
Kazemo i krenemo.
"Koja si ti kraljica daj ga meni."
"Ne dam ovo mi je sin."
"Pa i ja sam mu tata onda."
"Ali Vuče kako cemo mi naše dete da poklonimo Tini."
"Ne znam ja sam se već vezao za njega a nismo sa njim ni pola sata."
"Pa vidi kakav je."
"Oces li mu ti ime dati?"
"Pa za sad će da se zove Mili."
"Gde cemo sad sa njim?"
"Idemo do petshopa da mu kupimo igrackice i krevet pa da ga odnesemo kod tebe. Samo da ga Badi ne pojede." Kazem kroz šalu.
"Sakricemo ga u moju sobu."
"Mislis li da ce se svideti Tini?"
"Ja bih se baš oduševio."
"I ja. Jedva cekam jos jedno kuče i sebi da uzmem."
Kažem pa krenemo ka petshopu. Jednom rukom se držim za Vuka dok vozi a drugom držim cuka. Mislim da Vuk nikad sporije nije vozio da se mili ne bi prepao.

Petshop je kao manji tržni centar. Nema čega nema. Otišli smo da nađemo miliju neke igrackice ali prvo transporter da mozemo da ga nosimo.
"Mašo taj je krevet za pse poput Badija, Miliju treba nešta manje."
"Ma ne, treba mu tačno ovakav da može fino da leži."
"Ti si luda a znamo i ja i ti da ce najmanje vremena na njemu provoditi."
"Možda si upravu."
"A što si baš dečaka uzela?"
"Ne znam, nekako sam vezana za muške kučiće."
Nakon sto smo uzeli sve krenuli smo ka Vukovoj kući da ostavimo Milija.

"Znači večeras nemoj da zaboraviš da oko 10 do 12 dodjes sve sa momcima spremis da bi je iznenadili. A nemoj da si slucajno Milija zaboravio."
"Kolko mi pričaš tačno ću nešta zaboraviti."
"Budi fin prema miliju nahrani ga nemoj da mi ga dovedeš sa nekim traumama. Ja sad idem da nadjem kutiju u koju cemo ga staviti."
"Treba li ti prevoz."
"Ne treba idem do knjižare pa kući."
"Važi vidimo se princezo."
"Vidimo se moram i ja tebi nadimak da smislim."
"Princ."
"Tako dosadno možda kreten u boljem smislu."
"E tako znači. Ti moja princeza a ja tvoj kreten. Dobro dobro Mašo za srce si me ujela."
"Zar nema svaka princeza svog kretena."
"Bar sam ti kreten."
"E sad stvarno cao kretenu." Kažem i krenem.

"Mašoo jesi stigla?"
"Jesam."
"Gde je poklon?"
"Pa kod Vuka neću ga sigurno ovde donositi."
"Pih baš sam se ponadala da ću videti sta je to."
"Ne još uvek."
"Dosadno mi je sta ćemo da radimo?"
"Zar nemaš sad zakazane nokte?"
"Kolko je sati?"
"Četri."
"Aaaa pa ja kasnim."
"Budalo idi."
Ona je totalno prolupala. Zaboravila je na nokte a svi koji je poznajem znamo da je zaludjena njima. Kada Tina ode ja odem da se okupam da ne mi morala večeras jer cemo da je iznenadimo. A sutra neću stići zbog priprema.

Skoro je pola 12 uveče. Do sad sam Vuku poslala 15 poruka ali mi on ne odgovara. Tačno sam znala da će nesta da zezne. I sad se nerviram jer mislim da nista neće uspeti. Zasvetli mi telefon pa uzmem da vidim je li to Vuk.
"Budalo ne brini se sve smo spremili, zajedno sam sa momcima samo jos cekamo 12."
"Nisam budala, nemoj sta da zeznete."
Sedim sa Tinom i gledamo zadrugu. Ne mogu da se smirim jer znam da se vreme bliži. Ali ona je tako opuštena da me ne bi začudilo da je zaboravila i da joj je rodjendan za 15tak minuta.
"Šta si se to ti uzvrpoljila?"
"A tražim telefon." Lupim prvo sto mi padne ma pamet.
"Pa eto ti ga u ruci."
"Bože nisam videla."
"Nisi ti dobro." Kaze mi a ja vidim na telefonu da je 5 do 12. Kazem Tini da idem do kupatila ali ja izadjem polako ispred kuce da bi joj u 12 svi zajedno pozvonili na vrata. Vidim momke kako stoje i ispred njih velika kutija sa mašnom u kojoj je Mili. Nikola je takodje uzbudjen jer je ovo prvi rodjendan da je sa Tinom.
"Princezo jesi uzbudjena."
"Jesam kretenu."
"Opa vi ste nam se to malo zbližili." Kaze Relja.
"Ljudi evo ga minut do 12." Kaze Nikola kome je ruka već na zvonu samo čeka da pritisne. Svi gledamo u telefone i čekamo ko ce prvi videti 00:00 da bi pozvonili. I u ovom trenutku ponoć je zakucala ali na Tinina vrata je zazvonila. Čekali smo malo kada vidimo da se kvaka pomera i Tina otvara vrata. A mi svi u glas uzviknemo
"Srećan rodjendan."
"Jao ljudi hvala vam puno."
Kaze nam Tina dok joj svi prilazimo da čestitamo rodjendan. Zadnji je ostao Nikola koji je tako slatko poljubio. I dao neku kutiju.
"E evo sad je na redu moj poklon."
"Mašo sta je ovo ovoliko."
"Pa malo je manji poklon nego je kutija velika." Da bi dosla do Milija morala je da odveže veliku crvenu mašnu i tada se kutija otvori sama. A na dnu nje stoji Mili sa malom masnicom oko vrata. A Tina čučne i uzme ga u naručje dok plače.
"Pa ljudi ovo je najbolji rodjendan. Hvala vam puno. Mašo ti si luda pa vidi ga kako je sladak."
"Maša i ja smo mu dali ime Mili ali ti možeš da promeniš."
"Ostaće Mili vidi kako je sladak." Kaze Tina srećno a i meni od sreće krenu suze.
"Sta je princezo je li to plačeš jer smo dali sina na usvajanje."
"Mrš budalo." Kažem mu a on me zagrli.

Sedimo u dnevnoj i pijemo sokice jer Tina ne da večeras alkohol jer cemo joj sutra onda svi biti mamurni. Tek je oko 1 a Tina ih već tera iz kuće da bi se svi naspavali.
"Baš si Tino bezobrazna mi dosli da proslavimo kako dolikuje."
"Relja sutra cemo proslaviti ti posebno uvek budeš najpijaniji."
"Pa ja to jer te volim pijem za tvoju dušu."
"Sigurno." Kaze mu pa ih nekako izgura iz kuće.
"Princezo vidimo se sutra. Jedva čekam da vidim kakva ćeš biti."
"Kretenu potrudi se i ti moraš da mi pariraš." Kažem mu pa se pozdravimo. Nas dve smo otisle u svoje krevete da bi se odmorile. Ali znam da isto kao i ja Tina sada leži u svom krevetu, ne može da spava od treme a ja od osećaja zaljubljenosti.

Tu je jedan od zanimljivijih delova ove priče za sad. Nadam se da vam se sviđa. Ostavite Vot i komentar.❤❤❤